KNIN SKORO TRI DECENIJE POSLE „OLUJE“: Fasade novih kuća obeležene simbolom HV, a evo šta to znači

Poslednjih 28 godina, 4. i 5. avgusta, u njega se sjate hiljade branitelja iz svih krajeva Hrvatske na proslavu godišnjice „Oluje“, koja zbog njihovog ponašanja, iz godine u godinu postaje sve besmislenija. Svih ostalih dana svi mi Kninjani borimo se za goli život.

Ovako, život u gradu na Krki ocenjuju njegovi žitelji starosedeoci. Bez izuzetka – i Srbi i Hrvati, dok hrvatsko stanovništvo naseljeno posle zloglasne oružane akcije na pitanja o Kninu nekad i sad – ne odgovara.

A u danu kad Hrvatska slavi najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, gde su pripadnici naroda koji su njeni vojnici besramno proterali?

ANTIRATI PROTEST U ZAGREBU: “Zločini u ‘Oluji’ su odgovornost svih nas” (FOTO)

– Ne može se slaviti progon i stradanje svog naroda. Ni starim Kninjanima Hrvatima te proslave nisu prijatne, a kamoli nama. Dođe tu svakakva mutljavina, a među njima i oni na čijim rukama ima srpske krvi. Zato mi 5. avgusta činimo ono što nam je najpametnije, sedimo kod kuće i ne izlazimo ili ko može ode na selo. Već sutra se vraćamo životu i obavezama… – rekao je jedan stari Kninjanin, Srbin, ne želeći da mu ime bude objavljeno u medijima, naročito ne u beogradskim „da ne bi bio pogrešno protumačen“.

Građanski rat, a potom i zloglasna akcija „Oluja“, a to je vidljivo na svakom koraku, potpuno su promenili sliku grada.

– Ovo vam je tužan grad srpskog stradanja i hrvatske pobede koja se pretvorila u ekonomsku propast – nastavlja naš sagovornik. – Pre rata Knin je bio industrijsko-poljoprivredni centar i važno železničko čvorište. Bio je 1987. grad sa 12.000 zaposlenih, od čega trećina u železničkom saobraćaju, a oko 3.500 u fabrici vijaka TVIK! Danas je na području opštine svega oko 3.000 zaposlenih, najviše na državnim jaslama.

Zahvaljujući svom položaju na raskrnici puteva za Dalmaciju, Liku i Bosnu, Knin je, podsećaju njegovi stanovnici, bio jedno od najvažnijih železničkih čvorišta ne samo u Jugoslaviji. Od starih industrijskih pogona danas radi jedino pomenuti TVIK, koji ima oko 400 zaposlenih, a ni traga više nema od nekadašnje fabrike tekstila, tri građevinska preduzeća, pogona za preradu žitarica i stočne hrane…

Investicija je, kaže, malo, uglavnom privatna inicijativa, najviše u poljoprivredu:

– Posle rata, bilo je pokušaja, 1997, da se Fabrika tekstila „Kninjanka“ oživi, ali joj je već 2000. godine stavljen katanac. Kad se sve sabere i podeli, tri najveća posleratna „projekta“ u Kninu bila su nova katolička crkva, najveća u Hrvatskoj, spomenik Tuđmanu i Muzej domovinskog rata. Država je u to uložila više od 150.000 evra. Kamo sreće da je toliko uloženo u neki pogon… Pa, ima li tu razloga za bilo kakvo slavlje? – kaže jedan meštanin.

U poslednje tri decenije broj stanovnika u samom gradu smanjio se gotovo za trećinu. Na početku poslednje decenije 20. veka, u samom gradu je živeo 12.331 stanovnik, od kojih više od 80 odsto Srba. Prema poslednjem popisu Knin ima 8.317 žitelja, pri čemu je nacionalna struktura potpuno drugačija: Hrvata je 84,6 odsto, a Srba svega 13,4.

U šetnji gradom zapaža se da je Knin „umiven“ i sređen. Obnovljene ili novoizgrađene kuće imaju lepa dvorišta i često hrvatske zastave na terasama. Na mnogo kuća, starijih, ali useljenih, na fasadama primećuju se velika latinična slova „HV“. Vlasnik objašnjava šta znače ova slova.

– Znače da sam je ja, Hrvat, vratio!

– Je li pre rata to bila vaša kuća?

– Nije. Došao sam iz okoline Bosanskog Grahova i uzeo je od četnika!