3 SAVETA PSIHIJATRA I NEUROFIZIOLOGA ZA BOLJI RAD MOZGA: Jedna navika ga uništava i treba je izbegavati

1. Zaštitite svoj mozak

Prvi korak ka optimizaciji moždane funkcije, jeste zaštita mozga od povreda, zagađenja, nedostatka sna i stresa. Mozak je veoma mekan, dok je glava ta koja je zaista tvrda. Nekoliko oblasti u mozgu su posebno podložne traumi, a to su delovi koji podrazumevaju pamćenje, učenje i stabilnost raspoloženja. Da biste sačuvali svoj mozak, delujte preventivno – vežite pojas kada ste u automobilu, nosite kacigu dok vozite bicikl ili motor.

Uverite se da vaša deca nose kacige. Moja ćerka zna da će biti kažnjena mesec dana ako ne nosi kacigu dok vozi bicikl ili rolere. Jedna povreda glave može da uništi život. Isto tako, ne dozvolite deci da udaraju fudbalske lopte glavom. One su teške, ako dete uporno udara glavom loptu može da izazove manju traumu mozga. Mnoge svakodnevne navike doprinose lošem zdravlju mozga, ali istraživanja su pokazala da određene navike mogu da imaju najveći uticaj, odnosno najgore posledice.

Trenutna istraživanja pokazala su da je mnogo hemikalija toksično za funkciju mozga. Alkohol, droge, nikotin, mnogo kofeina, mnogo lekova – sve to smanjuje dotok krvi u mozak. Kada je protok krvi smanjen, mozak ne može efikasno da radi i njegova aktivnost je smanjena. Držite se podalje od takvih supstanci, mozak nije u svom najboljem izdanju kada ih koristite u kontinuitetu.

Na sličan način i nedostatak sna ograničava rad vaše mozga, učenje, pamćenje i koncentraciju. Nedavna studija dokazala je da ljudi koji stalno spavaju manje od 7 sati imaju smanjenu moždanu aktivnost. Naučnici su tek nedavno otkrili i koliko je stres u stvari loš za funkciju mozga. Ćelije mozga bukvalno mogu da izumru kod prisustva produženog stresa. Naučite da upravljate stresom, jer je to od suštinskog značaja za dobru funkciju mozga.

2. Nahranite svoj mozak

Gorivo kojim hranite svoj mozak može da ima značajan efekat na njegovo funkcionisanje. Nemasni proteini, složeni ugljeni hidrati i hrana bogata omega 3 masnim kiselinama (tuna, losos, oraso, maslinovo ulje, brazilski orah) neophodni su za ispravnu funkciju mozga. Nažalost, današnja ishrana je puna prostih šećera i prostih ugljenih hidrata, zbog čega se ljudi i osećaju napeto, rasejano i tromo.

Da li uopšte doručkujete? Danas mnogi započinju dan ili ne doručkujući ili su to stvari poput žitarica punih šećera, mafina, peciva, krofni. Ovo je jednostavna hrana, posebno kad ste u žurbi, ali kod mnogo ljudi izaziva slabiji rad mozga. Započnite dan zdravim doručkom koji uključuje proteine, kao što su jaja, nemasno meso ili mlečni proizvodi.

Ako vam energija pada posle ručka, verovatno je problem u hrani. Otkrio sam da eleminisanje svih jednostavnih ugljenih hidrata za vreme ručka (šećer, beli hleb, krompir, pirinač,) može da napravi dramatičnu razliku u energiji i fokusu u popodnevnim satima. Takođe, nećete biti gladni sve do večere. Verujem i da je unos minerala i vitamina takođe veoma važan.

4. Radite na svom mozgu

Važ mozak je kao mišić. Što ga više koristite, on je bolji za upotrebu. Svaki put kada naučite nešto novo, vaš mozak stvara novu vezu. Učenje poboljšava protok krvi i aktivnost u mozgu. Ako duže vreme ne naučite nešto novo, počinjete da gubite neke veze u mozgu i učenje i pamćenje postaju vam sve teže. Nastojte da naučite nešto novo svaki dan, čak i ako se tome posvetite samo kratko. Ajnštajn je rekao da ako osoba proučava neku temu samo 15 minuta svaki dan za godinu dana biće stručnjak.

NAVIKE KOJE UTIČU NA RAD MOZGA

• Nedovoljno spavate

Ova navika može dovesti do ubrzanja odumiranja moždanih ćelija. Spavanje omogućava pravilan odmor i oporavak tela nakon stresnog dana.

Istraživanje objavljeno u časopisa „Sleep“ iz decembra 2018. godine pokazalo je da kognitivne veštine poput pamćenja, rasuđivanja i rešavanja problema opadaju kada ljudi spavaju manje od sedam sati tokom noći.

• Hroničan stres

Hroničan stres doslovno može da uništiti moždane ćelije i smanji prefrontalni korteks, područje odgovorno za pamćenje i učenje. Glavni okidač stresa kod starijih odraslih osoba je pristup svemu kao da stvari moraju da budu tačno onakve kakvima ih osoba zamišlja ili nieće biti dobro, objašnjava Tanci.

„Taj način razmišljanja može da izazove negativne reakcije koje podižu nivo stresa kad god stvari ne idu kako treba“, kaže doktor.

• Ne razmišljate

Razmišljanje je glavni zadatak mozga. Ukoliko veći deo vremena provedete besposleni, činite veliki zločin protiv svog moza. Čitajte, gledajte, rešavajte probleme, budite kreativni, učite jezike!

VEŽBA ZA FOKUS

Tehnika za razvijanje jasnog fokusa je „čudo jednog papira“. Na jednom listu papira zapišite sledeće pojmove:

• odnosi
• posao/škola
• novac
• fizičko zdravlje
• emocionalno zdravlje
• duhovno zdravlje

Pored svakog pojma napišite šta želite da postignete u svakoj od tih oblasti. Primera radi, pored pojma „odnosi“ napisaćete: „Želim da imam ljubazan odnos piun ljubavi i povezanosti sa svojom decom“. Kada završite sa pisanjim svih svojih ciljeva, napravite više kopija i stavite ih na vidljiva mesta gde ćete moći da ih pročitate i vidite nekoliko puta na dan. Često se zapitajte: „Da li me moje ponašanje vodi tamo gde želim?“ Ova vežba vam pokaže da se fokusirate na stvari koje su vam najvažnije u životu.