7 NAČINA KAKO DA SPREČITE KAMEN U BUBREGU: Genetika utiče u 45 % slučajeva

Kamen u bubregu najčešće pogađa odrasle osobe, a veća je verovatnoća da će ga iskusiti muškrci, posebno stariji od 40 godina. Mogu se pojaviti kada u organizmu imate visoke nivoe određenih minerala u urinu, kao što su kalcijum, oksalat i fosfor.

Većina kamena u bubregu mora izaći iz vašeg tela kroz uretru kada urinirate (što se naziva „prolaskom“ kamena), iako za veće kamenje može biti potrebna operacija. Prolazak kamena u bubregu je uglavnom bolna jer kamen blokira protok urina iz vaše uretre. Međutim, moguće je da prođu bez većih poteškoća, pogotovo ako su mali.

Faktori rizika

Postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik od razvoja kamena u bubregu, uključujući i stvari koje možete kontrolisati, kao što je ishrana, i one koje ne možete. Uobičajeni faktori rizika uključuju:

• Pol: Ljudi kojima je dodeljen muški pri rođenju (AMAB) dobijaju kamenje u bubregu dvostruko češće nego ljudi kojima je dodeljena žena pri rođenju (AFAB).
• Starost: Vaše šanse za razvoj kamena u bubregu su najveće između 40 i 65 godina.
• Dehidracija: Ako ne pijete dovoljno vode ili druge tečnosti, povećavate šanse za kristalizaciju minerala u urinu u bubrezima, formirajući kamenje.
• Određeni lekovi: Neki lekovi mogu povećati vaš rizik, uključujući diuretike (pilule za vodu), antacide napravljene sa kalcijumom, Coumadin (varfarin), Topamak (topiramat) i HIVantivirusni lek Crikivan (indinavir)
• Istorija kamena u bubregu: 15 odsto je veća verovatnoća da ćete razviti kamen u bubregu ako ste ga imali u protekloj godini, što se povećava na 50 odsto u toku jedne decenije.
• Životinjski proteini: Istraživači su povezali ishranu bogatu životinjskim proteinima kao što su govedina, piletina, svinjetina i drugi, kako bi povećali šanse za razvoj kamena u bubregu.
• Šećer: Šećer i veštački zaslađivači smanjuju nivo hidratacije, što povećava rizik od kamenca u bubregu; ishrana bogata ovim može takođe doprineti drugim faktorima rizika, kao što su dijabetes i gojaznost.
• Natrijum: Natrijum, ili so, takođe smanjuje dostupnu vodu koju vaše telo ima, čineći dijetu sa visokim sadržajem ovog minerala rizikom od kamenca u bubregu.

Zdravstveni problemi koji povećavaju rizik

Doživljavanje određenih bolesti ili stanja ili njihova istorija takođe može povećati rizik od kamena u bubregu. To uključuje:

• Visceralnu gojaznost, koju karakteriše višak težine oko centra vašeg tela Giht, u kojem se kristali formiraju u zglobovima, izazivajući upalu
• Dijabetes, koji uzrokuje visok nivo šećera u krvi
• Visok krvni pritisak (hipertenzija), pošto su oba stanja povezana sa visokim unosom natrijuma

Genetika utiče na pojavu kamena preko 45 %

Ukoliko imate porodičnu istoriju bolesti, imaćete oko tri puta veću verovatnoća da ćete imati kamen u bubregu. Upoređujući podatke od identičnih blizanaca, istraživači su otkrili da je ukupna naslednost – stepen do kojeg geni utiču na kamen u bubregu – preko 45 odsto.

Kako smanjiti rizik?

Pre svega, sprečavanje kamena u bubregu podrazumeva promene u ishrani kako biste smanjili rizik. Postoje četiri uobičajena tipa kamena u bubregu: kalcijum oksalat, kalcijum fosfat, mokraćna kiselina i cistinski kamen. Neke metode prevencije važe za sve njih, dok su druge prilagođene određenim tipovima.

Hidrtacija

Možda je najvažniji način za prevenciju kamena u bubregu izbegavanje dehidracije. To znači da svaki dan pijete dovoljno vode i drugih hidratantnih tečnosti. Individualne potrebe mogu da variraju – i trebalo bi da razgovarate sa svojim zdravstvenim radnikom o tome koliko vam je potrebno – ali, obično, odrasli treba da imaju za cilj najmanje šest do osam čaša od oko 200 ml dnevno, ali preporuke mogu da variraju u zavisnosti od vašeg pola, težina i nivo aktivnosti, između ostalih faktora.

Usvojite zdravu ishranu

Prvobitno razvijena da pomogne u upravljanju hipertenzijom, istraživači su otkrili da je manja verovatnoća da će oni koji se pridržavaju dijetetskog pristupa zaustavljanju hipertenzije (DASH) razviti kamenje u bubregu. DASH dijeta uključuje naglašavanje povrća i voća, lisnatog povrća, nemasnih mlečnih proizvoda, celih žitarica, i ograničavanje životinjskih proteina, zaslađene hrane i pića i soli.

Ograničite životinjske proteine

Ishrana bogata mesom i životinjskim proteinima kao što su jaja, govedina, piletina i svinjetina povećavaju rizik od kamena u bubregu. Smanjenje njihovog unosa može pomoći u prevenciji.

Međutim, važno je da u svoju ishranu uključite i druge izvore proteina. Uzmite u obzir nemesne izvore, kao što su soja, pasulj, sočivo i grašak.

Izbegavajte dijetalne oksalate

Ako ste skloni kalcijum oksalatnim kamencima, izbegavajte hranu koja sadrži jedinjenje oksalata. Smanjenje unosa sledećih namirnica može pomoći:

• prašasti plodovi, maslac od orašastih plodova i ulja od orašastih plodova Kikiriki (koji su tehnički mahunarke, a ne orasi)
• spanać
• pšenične mekinje

Povećajte kalcijum

Suprotno onome što naziv implicira, konzumiranje kalcijuma zapravo ne uzrokuje kamenje u bubregu od kalcijum oksalata. U stvari, umereno povećanje unosa kalcijuma može pomoći u njihovom sprečavanju.

Odgovarajući nivoi kalcijuma sprečavaju minerale u vašem urinu da formiraju kamenje. Izvori hrane sa visokim sadržajem kalcijuma i niskim sadržajem oksalata uključuju sok obogaćen kalcijumom, žitarice, hleb i određeno voće.

Ograničite natrijum

Previše natrijuma povećava rizik od kalcijum oksalata i kalcijum fosfata kamena u bubregu. Cilj je da konzumirate manje od 2.300 miligrama (mg) soli dnevno. Dobar način da počnete da smanjujete unos natrijuma je da ograničite hranu sa visokim sadržajem natrijuma, uključujući prerađenu ili konzerviranu hranu, meso, začine i brzu hranu.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost pomaže u kontroli ili prevenciji gojaznosti, snižava krvni pritisak i poboljšava druge faktore rizika od kamena u bubregu. Pored treninga snage, većina odraslih treba da teži najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, kao što su vožnja bicikla, plivanje , džogiranje ili brzo hodanje.