MALA VENECIJA: Biser Trebinja – čudesna sudbina Arslanagića mosta!

Za most u Mostaru kažu da je odvažno i hrabro arhitektonsko rešenje, višegradski važi za stameno zdanje kojem plahovita Drina ništa ne može, dok se manje poznati Arslanagića most u Trebinju smatra najelegantnijim biserom osmanske mostogradnje. Trebinje je grad sa više od 20 mostova zbog čega ga meštani s ponosom nazivaju i „malom Venecijom„, a po lepoti, starini i neobičnoj sudbini najviše pažnje privlači Arslanagića ili Perovića most dug 92 metra za koji se pretpostavlja da je građen 1573.godine.

Magistar arheologije Ðorđo Odavić kaže da su o nastanku mosta nad Trebišnjicom ispredane brojne legende, a da je prema najpoznatijoj most izgrađen po nalogu izvesne kraljice u trebinjskom kraju nakon što se njen sin utopio u potoku koji se ulivao u Trebišnjicu, a vladarka nakon tragedije naredila da se potok zatrpa.

– Izvor je godinama zatrpavan, ali je potok ipak izbio nešto dalje, pa je kraljica je naredila da se napravi most – ispričao je Odavić.

Druga često prepričavana legenda kaže da je carigradskog sultana u jednoj bitki čuvao izvesni Kustura iz Hercegovine koji je kasnije u znak zahvalnosti nagrađen velikom sumom zlatnika. Između Trebinja i Herceg Novog napravio je han, ali je imao toliko novca da je želeo da izgradi velelepni most. Prema rečima Odavića, istorijski izvori svedoče da je most podignut po nalogu Mehmed-paše Sokolovića koji ga je izgradio u spomen na stradalog sina. Da je most počeo da se gradi 1568.godine, kaže Odavić, pokazuju arhivi iz Dubrovnika i spisi koji pokazuju da je 10 tamošnjih zidara bilo angažovano na ovoj građevini.

– Kad je most završen, dubrovački trgovci su se žalili Sokoloviću kako im na mostu naplaćuju velike carine i dažbine – priča sagovornik o mostu nazvanom po Arslan-agi koji se krajem 17.veka doselio u Trebinje i dobio dozvolu od sultana da naplaćuje mostarinu.

Podaci o izgradnji mogu se naći, ukazuje Odavić, i u spisima francuskih putopisaca, Kanea i Leskapolijea koji na iz Srbije putu ka Dubrovniku beleže da je u izgradnji most u Trebinju. Odavić navodi da je zbog monumentalnog izgleda Arslanagića most izazivao pažnju i svetskih arhitekata i istoričara iz 19.veka koje je ovo zdanje, kaže, podsećalo na most Alkantare u Toledu u Španiji koji je, takođe, iz rimskog perioda.

Zbog neobične sudbine trebinjski most nije proglašen svetskom kulturnom baštinom poput mostova u Mostaru i Višegradu, iako pripadaju istoj epohi i građeni su u približno isto vreme. Naime, Arslanagića most je zbog izgradnje hidrocentrale 1965.godine bio potopljen, a najpoznatiji stručnjaci u tadašnjoj Jugoslaviji procenili su, kaže Odavić, da ga treba izmestiti na drugu lokaciju. Izmeštanje mosta trajalo je od 1966. do 1972. godine, skidan je i obeležen kamen po kamen i premešten nekoliko kilometara nizvodno. Pravilo je da se izmešteni mostovi ne mogu naći pod zaštitom UNESCO i zato Arslanagića most nema takav status, objašnjava Odavić.

Kako kaže, specifičnost mostu daje i asimetrija koja je prema pojedinim navodima posledica asimetrije terena, dok je prema drugim tvrdnjama na izgled mosta uticalo to što je nekoliko puta obnavljan.
Most je pretpreo oštećenja u Drugom svetskom ratu 1943.godine, ali i 1956.godine pod naletom plahovite Trebišnjice.

Osim Arslanagića mosta, za Trebinje su značajna još dva mosta: kameni ostaci građevine iz rimskog doba i kameni most izgrađen 1931. kada je železnička pruga iz Trebinja trebalo produžiti do Bileće, Nikšića i Podgorice.

– Tada je napravljen taj prelepi most koji je sada pod vodom. Postoje inicijative da se premestii i nadamo se da će doći vreme kada će biti više novca i mogućnosti za to. Sada most može da se vidi samo kada se vrše godišnji remonti u hidroelektrani i kada nivo jezera drastično opadne – kaže Odavić.

Izvor: Tanjug
Foto: Youtube/Printscreen