Kako se ženski mozak menja tokom trudnoće

Istraživači širom sveta bavili su se ovim pitanjem, a do sada prikupljeni rezultati su zadivljujući. Naime, čini se da ženski mozak brže i drastičnije menja tokom trudnoće i postporođajnog perioda nego u bilo kojem periodu njenog života

Te promene podrazumevaju činjenicu da žene uglavnom lako zaboravljaju sve one frustracije koje su povezane s rađanjem i promenama u trudnoći.

Istraživači sa Imperial Collegea u Londonu 2002. godine objavili su studiju koja je uključivala prikupljanje slika mozga 14 trudnica prije i tOkom trudnoće i godinu dana nakon što su rodile.

Otkrili su da su se određena područja ženskih mozgova smanjila tOkom trudnoće, a druga su se ponovo proširila nakon porođaja. Ali nije bilo jasno kako su te promene utjecale na ponašanje.

Godine 2016. Elseline Hoekzema, viša naučnica iz neurologije s Univerziteta Leiden u Nizozemskoj, objavila je studiju Nature Neuroscience koja je izgrađena prema studiji iz 2002. godine.

Dr. Hoekzema i saradnici proveli su magnetnu rezonancu i skeniranje mozga 25 majki koje su bile prvorotkinje, a onda još jednom u prvih nekoliko nedelja nakon što su rodile. Usporedili su ta ispitivanja sa snimanjima mozga 20 žena koje nisu rodile i otkrili su da se mozgovi tih žena međusobno izuzetno razlikuju.

Žene koje su nedavno rodile imale su tako izražene biološke promene u mozgu da računalni algoritam bez problema može odvojiti nove majke od onih koje nikad nisu rodile.

Siva tvar mozga igra veliku ulogu u kontroli mišića i u izvršavanju zadataka na visokoj razini kao što su vid, sluh, obrada sećanja i emocija i donošenje odluka.

Mozak takođe sadrži belu tvar, koja izoluje aksone, pomažući moždanim signalima da putuju dalje, brže i potičući motoričke i senzorne funkcije. U ovoj studiji bela tvar mozga uopšte se nije promenila kod trudnica, dok je volumen sive tvari smanjen.

Dr. Hoekzema objašnjava ove promjene sinaptičkim obrezivanjem. Istraživači veruju da ovaj proces verovatno pomaže ljudima da se fokusiraju na određeno ponašanje ili aktivnosti, u ovom slučaju brigu o dojenčadi.

Profesorica medicinske psihologije u Medicinskom centru Univerziteta Columbia, u New Yorku, dr. Catherine Monk, kaže da bi to smanjivanje tvari u mozgu moglo biti odgovorno čak i za sindrom „maminog mozga“.

Pa umesto da se fokusiraju na relativno neugodne informacije, mozak trudnice ili nove mame može preusmeriti resurse u delove mozga koji kontrolišu um, što omogućava da lakše shvatite šta neko drugi želi, a time i potrebe bebe.

Studija dr. Hoekzeme pokazala je da trudnoća i majčinstvo formiraju funkciju mozga.

„Počinjemo primećivati kako je u ovo vreme, tokom trudnoće i postporođajnog razdoblja, mozak odrasle osobe najviše plastičan“, rekla je dr. Jodi Pawluski.

„Plastičnost mozga“ odnosi se na sposobnost mozga da se reorganizuje.

Ove prirodne moždane promene pomažu ženama tokom celog majčinstva, ali mogu im biti korisne i kasnije u životu.

Naučnica dr. Simone Vigod bavi se mapiranjem majčinskog mozga, promatrajući načine lečenja poremećaja raspoloženja tokom trudnoće bez lekova. Ona smatra da su sinaptičko obrezivanje i reorganizacija mozga na neki način povezani i s depresijom i teskobom koje žene mogu iskusiti tokom postporođajnog razdoblja.

Poštovani čitaoci, Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti ovde za ANDROID i iPHONE.