parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

LEČE ALI I UNIŠTAVAJU: Antibiotici pomažu u borbi sa infekcijama ali zato narušavaju prirodnu floru creva!

Antibiotici se masovno koriste, zahvaljujući njima uspešno se leče čak i najteže infekcije, ali gotovo da ne postoji nijedan lek iz te grupe koji ne narušava prirodnu ravnotežu u crevima.

Upravo je u njima smešteno 70 procenata čovekovog imuniteta. Dakle, na antibiotike prvo reaguje stomak. 

Neselektivno delovanje 

Šta oni rade u crevima? Antibiotici deluju neselektivno, pa uništavaju jednako i loše, i dobre, probiotske bakterije. Time se narušava efekat barijere, slabi imunitet i menja se postojeća ravnoteža u digestivnom traktu. 

Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika u crevima se povećava mogućnost pojave rezistentnih bakterija otpornih na antibiotike. U stanju oslabljenog imuniteta, te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu da dovedu do ozbiljnih poremećaja: dijareje, bolova u stomaku, kolitisa. 

Ako je antibiotik šireg spektra delovanja i rizik od dijareje je veći. Lekari tvrde da čak do trećine pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. Najviše su ugroženi mlađi od sedam i stariji od 65 godina. 

Česte nuspojave 

Nuspojave terapije antibioticima razlikuju se od osobe do osobe, a zavise i od vrste antibiotika koji se koristi u lečenju. Najčešća neželjena dejstva zbog primene ove grupe lekova su proliv, osip, bol u stomaku, mučnina i povraćanje. 

Ali, gotovo jednako česte su i alergijske reakcije, vaginalna kandidijaza, oštećenje bubrega, slabljenje sluha, glavobolja i nesanica. 

Do jednog broja neželjenih efekata dolazi usled poremećaja ravnoteže bakterija u crevima. Tako se delovanjem antibiotika omogućava razvoj sojeva bakterija koje stvaraju gasove u crevima pa tako uzrokuju nadutost. 

Jedini način sprečavanja disbalansa crevne flore zbog uzimanja antibiotika jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Zato se uz antibiotike uvek preporučuje jogurt. 


Moguće reakcije 

Alergijske reakcije na antibiotike ispoljavaju se crvenilom ili osipom na koži, ali može doći i do gušenja, oticanja lica, usana i jezika. Zato je važno obavestiti lekara o ranijim alergijskim reakcijama. 

Treba znati i to da pacijenti koji su u prošlosti često uzimali antibiotike imaju povećani rizik od razvoja autoimunih bolesti poput lupusa i reumatske upale zglobova. 

Najteža komplikacija koju uzrokuje lečenje antibioticima je antibiotski kolitis koji nastaje kada ovi lekovi značajno unište normalni mikrobiom creva, odnosno "dobre bakterije". 

To stanje obično blago i spontano prolazi čim se prestane sa uzimanjem antibiotika. Međutim, ako se u crevima namnoži bakterija klostridijum dificile, koja luči vrlo štetne supstance, dolazi do znatno ozbiljnijeg oblika upale creva poznate kao pseudomembranozni kolitis. 

U tom slučaju na debelom crevu se stvaraju beličaste naslage, oboleli ima proliv, grčeve u stomaku, ponekad i povišenu telesnu temperaturu. Teži oblici bolesti mogu imati i smrtni ishod. A pseudomembranozni kolitis može nastati praktično posle primene bilo kog antibiotika. 

Preterana upotreba 

Najveći problem sa antibioticima je njihova preterana neselektivna upotreba. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je kampanju u cilju ukazivanja na globalni problem rezistentnosti na antibiotike, kao i potrebu podizanja svesti ljudi o tome da je neophodna zaštita antibiotika uz odgovarajuću upotrebu. 

"Bez hitnog delovanja, svet srlja u postantibiotsku eru u kojoj će uobičajene infekcije i manje povrede, koje je decenijama bilo moguće lečiti, ponovo dovesti do smrtnih slučajeva, a benefiti naprednih medicinskih tretmana, kao što su hemoterapija i velike operacije, biće izgubljeni", jedna je od ključnih poruka SZO u okviru ove kampanje. 

Upozorava se da je "bez efikasnih antibiotika sve teže lečiti rastući spisak infekcija", što uključuje upalu pluća, tuberkulozu, sepsu i gonoreju. Ističe se da su antibiotici dragoceni i da ih treba sačuvati za upotrebu u slučaju bakterijske infekcije, i to samo kada ih je propisao stručnjak za zdravlje ljudi ili životinja. 



Prazan želudac 

Vrlo je važno pitati lekara ili apotekara da li se konkretni antibiotik uzima na prazan ili pun želudac. Srećom, većina njih može se uzimati sa hranom, čime se umanjuje mogućnost pojave bola. 

Ipak, terapija tetraciklinom zahteva uzimanje leka na prazan stomak, posebno izbegavanje mleka, čak tri sata od unosa leka. Zato je važno uvek proveriti iz koje je grupe antibiotika onaj koji vam je propisan. 

Probiotski preparati 

Sve češće se, umesto jogurta, uz antibiotike preporučuju probiotski preparati. 

Njihovi proizvođači tvrde da ti preparati, ukoliko ih unesemo u odgovarajućoj količini, neutralizuju efekte patogenih sojeva u crevima i omogućuju ponovno uspostavljanje zaštitne barijere. 

Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze pa je dobro i u vezi sa tim pitati za savet ljekara koji je propisao antibiotik.

 

B92.net
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost