„TRPELA JE VERBALNE UVREDE ZBOG IZGLEDA“ Ćerka glumca Ivana Jevtovića prošla kroz vršnjačko nasilje

Glumac Ivan Jevtović i njegova supruga Sandra vrlo mladi su dobili ćerku Sofiju. Oboje ističu da su zbog toga srećni iako su tokom njenog odrastanja imali dosta nedoumica po pitanju toga da li će biti dovoljno dobri roditelji.Kako kažu, u je Sofijino odrastanje bilo šarenoliko i izazovno i potvrđuju da su sada došli u period u kom mogu na ravnopravnim osnovama međusobno da se stimulišu za napredak.

NIJE NI O DŽASTINU NI O ABORTUSU: Evo o čemu je čuvena pesma Britni Spirs

Sama Sofija napominje da je zahvalna roditeljima što je uvek bilo vremena za razgovor jer veruje da to ništa ne može da zameni, te da roditelji deca nepoznate teritorija treba da ispituju zajedno ma koliko to u nekom trenutku delovalo strašno.

Najizazovniji period tokom njenog odrastanja bio je onaj u osnovnoj školi, kada se suočavala sa vršnjačkim nasiljem. Kasnije se slično dešavalo i u gimnaziji, ali u mnogo manjoj meri.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @jevtovicivan

– U osnovnoj školi trpela je verbalne uvrede zbog svog izgleda, pošto je skoro stalno bila u crnom jer je volela anime i emo muziku, što je tada bilo retkost – objašnjava Ivan.

– Nama se otvorila i to ispričala tek u sedmom razredu. Preduzeli smo sve moguće da taj problem rešimo sa školom, koja nije ostala gluva na našu inicijativu. Međutim, iako smo išli na razgovore sa roditeljima te dece i direktorkom, ništa se konkretno nije dogodilo.

Poziv na odgovornost

Naš istaknuti dramski umetnik problematizovao je vršnjačko nasilje u predstavi „Zato što te se plašim“. Na osnovu tog iskustva, držao je radionice s profesorom Žarkom Trebješaninom.

– Ukazali smo na probleme sa kojima se deca suočavaju, ali se ispostavilo da kao društvo nemamo sistemsko rešenje, jer nije odgovornost samo na školi. I roditelji treba da shvate da su deo problema, a oni to najčešće ne prihvataju, uvereni da njihovo dete nije odgovorno, i tako se sve vrti ukrug. I majke i očevi sve svoje neostvarene ambicije projektuju na decu, što je katastrofa. S tim se svakodnevno susrećemo – kaže Ivan i dodaje da su on i njegovi drugari iz škole trpeli nasilje od prosvetnih radnika:

– Bilo je normalno da se plašimo učitelja i nastavnika, dobijali smo packe lenjirom ili ključem, dešavalo se da nam prokrvari glava. Nismo imali kome da se žalimo. Ali nije bilo agresije među decom kao što je to danas slučaj, jer se sad ona vaspitavaju da budu izraziti individualci.

– Nažalost, zaboravlja se na empatiju, nesebičnost, davanje, što se kod nas podrazumevalo. Nekad su bila pitomija vremena. Odrastao sam u novobeogradskim blokovima gde je bilo mnogo zelenih površina i igrališta na kojima se moje društvo svakodnevno okupljalo. Imali smo mnogo više doživljaja sa drugarima iz kraja nego što ih deca imaju sad. Deca danas pored redovne škole često idu i u muzičku školu i na treninge i svime time su praktično prezaštićena, a treba da im ostaje vremena i za igru, odlazak u prirodu.

Sofija dodaje da bi klinci morali da nauče primarne i praktične stvari o boravku u prirodi, poput Skandinavaca, te da ona i danas funkcioniše na način na koji je odrastala.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @jevtovicivan

– Dete je ogledalo svojih roditelja. Meni su radne navike usađene odmalena i što imam više obaveza, produktivnija sam – tvrdi Sofija, dok Sandra napominje da su oboje ponosni što je ona radila za vreme školskih raspusta.

– Sitni poslovi su sasvim u redu, i nas dvoje smo ih radili. Sofija je počela dosta rano, prodajući igračkice s drugarima u Knez Mihailovoj, a oduševili smo se kad smo otkrili da se sa 16 godina sama zaposlila u jednom tajlandskom restoranu. Ivan i ja smo tada bili na letovanju u Zanzibaru, a naše društvo zbunjeno što se mi provodimo, a ona radi.