Godišnjica terorističkog napada u Parizu: Radosavljevićima i Pavlovićima rane ostale na telu i duši

U petak 13. novembra prošle godine pred prijateljsku fudbalsku utakmicu Francuska – Nemačka, u Parizu je započela serija terorističkih atentata u kojima je poginulo 130 ljudi, a 413 ih je povređeno.

Najteže povređena Srpkinja Ljilja leči se u Kraljevu, dok Indiru čeka operacija.

"Pozvani smo, ali nećemo da idemo. Ne bismo želeli da se vraćamo unazad. Hoćemo sve to da zaboravimo".

Tim rečima objašnjava Velimir Radosavljević (59) zbog čega njegova supruga Indira (50) i sin Rajan (11) neće u nedelju 13. novembra prisustvovati ceremoniji obeležavanja godišnjice pariskih atentata ispred Stadiona Francuske u Sen Deniju.

Ova porodica bila je kobne večeri, u petak 13. novembra prošle godine, među tridesetak ljudi poreklom iz Srbije koji su ispred Stadiona Francuske prodavali suvenire pred utakmicu Francuska – Nemačka, kada je započela serija terorističkih atentata u Parizu u kojima je poginulo 130 ljudi, a 413 ih je povređeno.

Rajan, Velimir, baš kao i njegova sestra Jula, imali su sreće, jer su izbegli smtonosne gelere trojice samoubica. Indira je, međutim, teško povređena, po celom telu. Lekari su joj sanirali povrede po licu i ruci, ali joj posledice otvorenog preloma desne noge još zadaju velike problema.

– Ide nabolje. Redovno odlazi na terapiju. Možda će u decembru ponovo morati na operaciju. Kreće se uz pomoć štapa, a naročiti problem joj predstavljaju stepenice – prenosi Velja za "Novosti", dok je Indira na reedukaciji.

Njihov sin Rajan nije fizički povređen, ali još oseća psihičke posledice.

– Biće potrebno vremena, pretrpeo je veliki strah – ističe njegov otac.

Svima koji su se te večeri našli ispred Stadiona Francuske, taj dan će zauvek ostati u pamćenju. Najteže povređena Ljiljana Pavlović (41), koja je dugo bila u komi, velikom voljom uspela je da napravi prve korake, oslanjajući se na štap, ali još nije povratila moć govora. Kaže, uz tešku muku, tek poneku reč. Otišla je sredinom oktobra u Kraljevo kod porodice na oporavak, ali se nije vratila u Pariz.

– Čekao sam je, trebalo je da dođe na Svetu Petku, ali je nema. Ona i njeni su ljuti na mene zbog para – kaže, za "Novosti", njen suprug Aco (50), koji je takođe teško povređen u atentatu.

Aco i Ljilja su od francuske države dobili deo odštete od po 25.000 evra. Veliki novac koji je, očigledno, i u tragediji poremetio odnose.

– Vratili smo dugove, kupili auto, isplatili kredit. Jeli smo, oblačili se, trošili, lečili se. Ostatak je u kući, trošićemo zajedno kad se vrati, kao i svaka porodica. Očekujemo da dobijemo još, ali za to tek treba da se borimo godinama preko advokata i eksperata – kaže Aco.

Međutim, Ljiljini žele da ona uzme svoj deo i da je leče u Kraljevu. Za to su im potrebna sredstva, ali trenutno nemaju novca. Dogovora, zasada, nema. Aco, inače, i dalje živi u apartmanu u staračkom domu na severu Pariza, iako se nadao da bi opštinske vlasti mogle da mu, posle svega što su on i supruga doživeli, dodele veći prostor. Još nije nabavio trajni slušni aparat da bi nadoknadio hendikep nastao kada mu je u atentatu stradala bubna opna. A na današnjoj komemoraciji ispred Stadiona Francuske će biti prisutan.

– Neće mi smetati da odem. Sećam se ja toga svakoga dana. Podsećaju me bolovi – kaže za "Novosti".

Od ukupnog broja povređenih u pariskim atentatima, dvadesetoro se još nalazi na bolničkom lečenju. Mnogo ljudi je doživelo šok. Oko 600 njih trenutno dobija pomoć psihologa. U međuvremenu, dogodio se još jedan veliki atentat, u julu u Nici, kao i više manjih napada širom Francuske, pa su građani i dalje oprezni. Ne zna se koliko će još trajati borba protiv nevidljivog neprijatelja.

STING ZA ŽRTVE

TAČNO godinu dana posle napada, koncertna sala "Bataklan", u kojoj je nastradalo najviše ljudi, čak 90, sinoć je ponovo otvorila vrata, koncertom Stinga, s koga je sav prihod namenjen udruženjima žrtava pariskih atentata.

Novosti.rs
Foto: Privatna arhiva