Ko su bili braća Šaranović? DRŽALI KOCKARNICE, RATOVALI SA KLANOVIMA, KRALI NAKIT, SARAĐIVALI SA HULIGANIMA…

Ubistvom Slobodana Šaranovića u subotu uveče okončana je njegova decenijama duga mafijaška karijera. KRIK otkriva detalje o tome ko je Šaranović i kako je njegov klan učestvovao u razbojništvima, kidnapovanjima, ubistvima, sarađivao sa huliganima, ali vodio i kriminalni rat čija je poslednja žrtva postao sam Šaranović.

„Još dok smo bili u pritvoru pričali smo o tome da treba da se ubije Luka Bojović jer je navodno kriv za smrt Brana Šaranovića i da će, kad izađemo, biti rata.“ Ovako je član klana Slobodana Šaranovića opisao srpskom tužilaštvu početak serije ubistava koja je obeležila nekoliko godina u Srbiji.

Slobodan Šaranović se, pred početak tog rata 2013. godine, povukao iz Srbije u rodnu Crnu Goru, gde je trebalo da bude bezbedniji.

Prodao je poslove i imovinu, a novac uložio u svoj glavni cilj – osvetu za ubistvo rođenog brata Branislava i obezbeđivanje sredstava da se klan, koji je u Srbiji predvodio njegov nećak Miloš Delibašić, odbrani od onog što je sledilo.

Slobodan se osvetio na način koji je izlazio iz okvira kriminalnih obračuna – po principu krvne osvete naručio je ubistvo rođenog brata mafijaškog šefa Luke Bojovića, kojeg je krivio za Branislavljevo ubistvo. Lukin brat Nikola bio je „civil“ i nije bio deo sveta kriminala.

Usledio je krvavi rat u kom se nije biralo mesto ni vreme za likvidacije. Jedna od njih obavljena je u prepunom baru, a u pucnjavi su povređeni i gosti.

Crna Gora odbijala je da ga izruči Srbiji u kojoj je optužen upravo za naručivanje ubistva Nikole Bojovića. Otadžbina ga, međutim, nije zaštitila od odmazde kriminalaca. Ubijen je u subotu na ulazu u svoju kuću i nije poznato da li je njegovom likvidacijom stavljena tačka na rat.

Najbolju sliku klana pružio je njegov član Miloš Vojnović, kome se u Beogradu sudi kao pripadniku grupe. Tužilaštvo je na osnovu Vojnovićevog iskaza i dokaza koji ga podupiru sastavilo optužnicu. On nije svedok, već je optužen za likvidaciju.

Vojnović je opisao kako se klan bavio pljačkama i otmicama i otkrio detalje ubistava. Jedino ubistvo, rekao je, izvršili su kao uslugu drugim kriminalcima, a zauzvrat su oni likvidirali nekog za njih – po sistemu „čovek za čoveka“.

Potvrdio je ono o čemu se u javnosti godinama spekulisalo – da su istaknute vođe navijačkih grupa pod direktnom kontrolom kriminalaca. Vojnović je ispričao da je grupa imala insajdere u policiji i da su potplaćivanjem uticali na sudske procese.

Stara garda

Vojnović je ispričao da je Miloš Delibašić pod nadzorom svog ujaka Slobodana Šaranovića, crnogorskog kriminalca starog kova, vodio nasilnu kriminalnu grupu koja se bavila pljačkama, iznudama i kidnapovanjima. Grupa je kasnije počela i sa likvidacijama. Delibašić na sudu nije želeo da iznosi odbranu.

Slobodan Šaranović i njegov brat Branislav, kao što su novinari KRIK-a ranije pisali, stari su i uticajni kriminalci iz Crne Gore. Branislav Šaranović se u mladosti bavio kriminalom po Evropi zbog čega je osamdesetih godina bio osuđen za iznudu i završio u nemačkom zatvoru. Odatle je pobegao tako što su njegovi saradnici bombom razneli zid zatvora.

Bili su bliski i ozloglašenoj kriminalnoj mreži, poznatoj kao grupa „Amerika“, koja se bavi međunarodnim transportom kokaina. Šaranovići su, ipak, godinama bili van direktnog učešća u kriminalnim aktivnostima.

Živeli su u Beogradu i odatle vodili svoje kockarske poslove. Imali su kockarnice u Srbiji, rodnoj Crnoj Gori, Austriji, ali i u Kinšasi, glavnom gradu afričke države Kongo. Braća su bila vlasnici i menjačnica, ali i drugih poslova u kojima je bio veliki protok keša. U isto vreme, njihov nećak Miloš Delibašić upravljao je kriminalnom grupom, kako je otkriveno istragama i svedočenjem.

Proklet nakit

Vojnović je rekao da Delibašića poznaje od detinjstva. Cilj im je bio, kako je ispričao, da steknu ime i dođu do novca. Počeli su sa sitnim krivičnim delima, a kasnije su prešli na, kako kaže, „velike šljake“ – iznude, otmice i pljačke. Grupa nije radila poslove s drogom – Delibašić je to zabranio jer mu je bilo „ispod časti“.

Vojnović je opisao pljačke i otmice u kojima je učestvovao. Tokom 2007. članovi grupe kidnapovali su izvesnog biznismena Kaleta i odveli ga u Vojnovićevu kuću. Oteti čovek rekao im je gde drži ključ od sefa i Vojnović je poslat po plen. Pokupio je novac i zlato, prebrisao površine od svojih tragova i vratio se kući.

Delibašić, međutim, nije hteo da grupa zadrži porodično zlato – rekao je da je „to prokleto“ što je razljutilo Vojnovića i još jednog člana tima. Nakit su vratili biznismenu i poslali ga kući, dok su 80 hiljada evra koje su našli u njegovom sefu podelili. Deo novca stavili su u „štek“ za buduće kriminalne aktivnosti.

Po Vojnovićevim rečima, Delibašić je uvek tokom akcija menjao plan i „pravio se pametniji“. Tokom otmice naterao ga je da skine fantomku i otkrije lice, tvrdi Vojnović.

Saradnja sa huliganima

Šaranovićeva kriminalna grupa sarađivala je blisko sa huliganima, kako su Vojnović i istraga otkrili.

Poznati vođa navijača Crvene zvezde Velibor Dunjić bio im je „tiper“ u nekoliko poslova – dojavljivao je koga treba oteti ili opljačkati, ispričao je Vojnović. Dunjić se pobrinuo i da se posle pljačke zlatare „Izrael Dajmond“ svedoci „ne sete događaja“.

Protiv Dunjića bilo je svojevremeno podneto oko 20 krivičnih prijava za razna krivična dela – nasilničko ponašanje, krađe, učestvovanje u tučama i pokušaj ubistva, pisao je Insajder. Postao je poznat nakon što je s grupom navijača u Segedinu napao predsednika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića zbog čega je osuđen na dve godine zatvora. Kaznu nikada nije odslužio – u maju 2014. izrešetan je u svom automobilu ispred splava „Džimis“. Delibašić mu je dao čitulju u novinama.

„Legendo naša voljena… Pobratime i brate naš dragi. Kao što su i gusle večne, koje smo svo troje slušali, takva je i naša ljubav prema tebi. Večna“, piše u čitulji .

Još jedan poznati huligan sarađivao je s grupom – Uroš Mišić, Vojnović je objasnio.ž

On je, po Vojnovićevim rečima, bio u Budvi prilikom priprema jednog ubistva i pomogao je Vojnoviću da pronađu žrtvu. Nije jasno da li je Mišić bio upućen u to da se ubistvo sprema.

„Gledao sam da Mišića malog što manje spominjem jer ste njega pokupili, on dečko nije znao“, rekao je Vojnović na suđenju dok je odgovarao na pitanja šefa Delibašića.

„Pa ti si ga svojom pričom sad zakucao, jer si rekao da je učestvovao u pripremi ubistva“, odgovorio je Delibašić.

Uroš Mišić poznat je po tome što je na utakmici 2007. upaljenu baklju gurnuo žandarmu u usta. Osuđen je najpre na 10 godina zatvora, ali je kazna kasnije prepolovljena. Za Šaranovićevu grupu radili su, kako je Vojnović opisao, i navijači fudbalskog kluba Rad, ali nije naveo imena huligana.

Početak rata:

U leto 2009. nestao je mladi Baranin Slobodan Radonjić. Njegov otac Danilo bio je kum Branislava Šaranovića.

Otac mladića i Šaranović verovali su da iza nestanka stoji Luka Đurović, vođa barskog kriminalnog klana. Đurović i njegov klan radili su, prema policijskim informacijama, za čuvenog kriminalnog šefa Luku Bojovića.

Mladić nikada nije nađen, a nekoliko meseci kasnije Branislav Šaranović ubijen je ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.

Radonjić je nastavio da istražuje nestanak sina i smrt kuma. Ubijen je dve godine kasnije u Beogradu kada je izrešetan njegov automobil, a sa njim je stradao još jedan čovek.

Ova ubistva policija nikada nije rešila, ali je svedok Vojnović rekao da je Slobodan Šaranović verovao da je za njih odgovoran Luka Bojović.

Šaranović je najpre sproveo sopstvenu istragu. Na izlogu svoje menjačnice objavio je oglas u kom je ubicama svog brata ponudio novčanu nagradu u iznosu od „šest cifara u evrima“ ako mu otkriju nalogodavca.

„Zaklinjem se svojom čašću i imenom da ću, direktnim izvršiocima ubistva moga brata Branislava ne samo oprostiti nego, evo, ovako javno garantovati svojom glavom i životima moje uže porodice da ih neću prijaviti policiji niti progoniti na bilo koji drugi način, ukoliko se odluče da mi povjere tačnu i provjerljivu informaciju: ko ih je prvi kontaktirao, na koji način su angažovani, ko ih je isplatio, ko je pravi nalogodavac tog posla, odnosno u čije ime i za čiji račun su to uradili?“, pisalo je u poruci na menjačnici.

Zatim je prodao svoje poslove u Srbiji i povukao se u Crnu Goru. Bilo je jasno da se nešto veliko sprema. Otpočeo je mafijaški rat u kom je stradalo više ljudi – i sa Bojovićeve i sa Šaranovićeve strane.

Iz koristoljublja i osvete

Nikola Bojović ubijen je krajem aprila 2013. Dvojica muškaraca dovezla su se u Ulicu carice Milice u Beogradu u jutarnjim časovima. Jedan od njih rukom je signalizirao drugome gde da se sakrije i čeka i nastavio da korača ka Brankovoj ulici.

Čovek u crnoj jakni sa belim kačketom sačekao je Bojovića i krenuo mu u susret. Iz torbe za laptop izvadio je pištolj sa prigušivačem i u njega ispalio 15 metaka obilazeći oko tela da bi se uverio da je obavio posao. Bojović je od zadobijenih povreda preminuo pola sata kasnije u Urgentnom centru.

Kamere obližnjih objekata snimile su ubistvo – policija je identifikovala počinioca kao Sašu Cvetanovića zvanog Pitbul.

Nestabilna ličnost

Uskoro su nastali i sukobi unutar klana.

Delibašić јe bio ljut jer je Šaranović ubistvo Bojovića organizovao bez njegovog znanja. Delibašić je po Vojnovićevim rečima više voleo pokojnog ujaka Branislava, jer ga je Slobodan navodno omalovažavao i bio stipsa.

Šaranović, sa druge strane, nije bio zadovoljan kako su se odvijale pripreme za ubistvo Đurovića. Pitao je zašto toliko traje i treba li da pošalje svog „Pitbula“ da završi posao, misleći na Cvetanovića. Pitbul, međutim, prema mišljenju Delibašića nije bio neko na koga je grupa mogla da se osloni, pa je hteo da ga se reši ali plan nije realizovan.

Ubistvo za ubistvo

Tokom priprema ubistava, početkom jula 2013. godine, Delibašić je saopštio da se odlaže ubistvo Đurovića i da treba da se ubije Miloš Vidaković.

Vidaković je ubijen u kafiću „Sejlor“ u budvanskom Starom gradu. Vojnović je ispričao da je u Budvu zbog ovoga stigao i Uroš Mišić.

Pola sata posle ponoći Vojnović i još jedan član grupe su se motociklom dovezli iznad budvanskog Starog grada. Vojnović se stepenicama spustio do kluba „Sejlor“ i pucao u Vidakovića. Potom su se otarasili odeće koju je Vojnović te večeri nosio i oružja i vratili se u iznajmljeni stan gde su došli Delibašić i Mišić i doneli im nekakav naftni derivat da sa kože uklone čestice baruta. Delibašić je poljubio Vojnovića u obraz i rekao: „Ljubi te brat, bravo. Frka je.“

Optuženi
Osim Šaranovića, na optužnici su njegov sestrić Miloš Delibašić, Miloš Vojnović, Slaviša Novaković, Saša Cvetanović, Ratko Koljenšić i Goran Bojanić. Oni su optuženi za organizovanje kriminalne grupe, pripreme četiri likvidacije i dva ubistva – Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića. Sloboda mu nije dobrog donela. U subotu u noć ubijen je ispred svoje kuće u budvanskom naselju Dubovica.

Nije jasno da li je njegovo ubistvo kraj mafijaškog rata?

Izvor: Krik/HappyTV
Foto: Arhiva, Twitter/BoKISmoKI94,