ŽELIM DA ZABORAVIM 3 DANA NA STADIONU PARTIZANA: Jedina preživela žrtva Belivukovog klana danas pred sudom!

– Želim da zaboravim tri dana na stadionu Partizana, želim da ta trauma ne bude u mom životu, da to ostane zakopano iza mene u nekoj zemlji.

Ovim rečima, kako Kurir nezvanično saznaje, brutalno iživljavanje u prostorijama na stadionu Partizana koje su koristili pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, opisao je svedok I. S. koji bi danas trebalo da svedoči u nastavku suđenja zloglasnom klanu koji je optužen za sedam ubistava, ali i silovanje ovog mladića.

Na saslušanju u tužilaštvu, I. S. je kako naš sagovornik otkriva, do detalja ispričao da mu se život pretvorio u pakao sredinom oktobra 2020. kada je iz jednom manjeg grada došao u Beograd da prošeta i da se fotografiše na Kalemegdanu, na grobu Milorada Mandića Mande i pored stadiona Partizana.

Objasnio je da su ga „navijači“ prepoznali jer je voleo da ide i na utakmice i da su ga optužili da je došao da uhodi Belivuka i Miljkovića za račun pokojnog Ljubomira Markovića Kiće.

– Pravio sam selfi kod stadiona, kada su me uhvatili ti ljudi, pitali su me „Požarevac, priznaj šta radiš tu“. Povukli su me za duks i rekli „polazi sa nama“, vukli su me, udarali mi šamare i odveli u prostorije. Tukli su me pesnicama, bio sam vezivan lisicama za stolicu, stavljali su mi na ruke braon široku traku. Unosili su mi se u facu i ponavljali „šta je bilo, došao si da nas cinkariš, došao si da pratiš Velju“. Ja sam ponavljao „nisam, došao sam da se slikam“ – ispričala je žrtva.

Tokom tri dana, koliko su ga držali zatočenog, tukli su ga i držaljom sekire, terali ga da skine patike i udarali ga po prstima. Ipak, najgore iskustvo, doživeo je, kako je ispričao kada su uzeli štap za bilijar.

– Seksulano su me zlostavljali štapom za bilijar. Štapom su me udarali i zlostavljali me. Kada sam legao u krevet, seksualno me je zlostavljao i optuženi Aleksa Šejić – rekao je na saslušanju.

Kako je ispričao, dok su ga tukli i maltretirali na trenutke je pomišljao da je sa njim gotovo i da neće živ izaći.

– Drugo veče, dok su me držali tu, došle su i neke devojke, kakve ja mogu da vidim samo na televiziji, lepe. Bio sam u modricama, doveli su me za bilijar. Jedna devojka je pitala „zašto bijete ovog dečka“, a Šejić je rekao „dijabola, cinkara, sada umesto da svr…o u vas devojke, ja ću to da uradim u Požarevca“. Iživljavali su se na meni, vezanog lisicama su me udarali štapom za bilijar po leđima i vratu, pao sam na zemlju od udaraca, štap se slomio o mene – ispričao je I. S.

Treći dan, u bunker su došli i Belivuk i Marko Miljković.

– Želeo bih to da izbacim iz glave, pakao je bio. Došli su Belivuk i Miljković, tukli su me držaljom od sekire, od udaraca nisam mogao na nogama da stojim. Posle toga su me terali da se skidam i udarali su me po nogama, glavi. Belivuk mi je ponavaljao „kaži za koga cinkariš, pi..o ciganska, cinkaroška, klošaru“. I Marko Miljković me je tukao, opkolili su me, ja sam ih molio da me puste, Marko je čak slikao i moju ličnu kartu, uvukli su me unutra u separe i nastavljali da me udaraju – detaljno je opisala jedina preživela žrtva klana iz optužnice.

– Mislio sam da gubim glavu, tukli su me, šutirali i u predelu međunožja. Onda su mi rekli da će da me puste, ali da se godinu dana ne vraćam u Beograd i da nikome ništa ne pričam jer će da me likvidiraju. Molio sam boga da izađem živ. Tri i po dana su me držali bez hrane i vode – rekao je on i dodao da su ga potom odvezli do naplatne rampe Vrčin i da se kući vratio tako što ga je povezao neki čovek. Pitao ga je zašto je modar.

– Rekao sam da je bila tuča zbog devojke a on je rekao“ pa jel ste se tukli zbog Teodore Džehverović“ – ispirčao je I. S.