ŽIVOT POSLE ZATVORA: Da li se zatvorenici vraćaju u zatvor, zbog nemogućnosti socijalizacije i intgracije u društvo?

Suzbijanje kriminala, u današnje vreme, više nije moguće sprovesti radikalnom izolacijom i dehumanizacijom čoveka, već njegovom
resocijalizacijom. Svrha primene krivičnih sankcija jeste suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju čovek i druge osnovne društvene vrednosti. Sva lica koja su pravosnažno osuđena za izvršena krivična dela upućuju se na izdržavanje kazne u neku od Ustanova za izvršenje krivičnih
sankcija Republike Srbije. Svrha njihovog kažnjavanja jeste resocijalizacija, odnosno prevaspitanje i priprema da se po izdržanoj zatvorskoj kazni
vrate u društvo, prihvate pozitivne norme ponašanja i da se više ne bave kriminalom. Međutim većina bivših zatvorenika jednostavno nije u mogunosti kako zbog osude društva sredine, ili pritisaka koje se na njih izvršavaju, da se vrati normalnim tokovima života za većinu njih predstvalja gotovo nemoguću misiju da se zaposle da ih sredina ne osuđuje da budu prihvaćeni i potpuno integrisani u društvo. I onda čak iako to viđše ne žele oni se vraćaju krimnalu ili izvršenju krivičnog dela. Žarko Popović, Blažo Marković sindikat policije, Saša Stepanović Jordan Antonić

• Povratnici su oni koji često dolaze u zatvor, pljačkaši dileri razbojnici ali taj broj je uvek oko deset posto, kaže bivsi načelnik služeb za izvršenje krivičnih sankcija. Meni je bilo intersantnoi pitao sam te stare kriminalce kako zašto kažu ovde se osećam moćno. Na primer najviše je sa Voždovca. Društvo socijalna sredina ih anatemiše ili odmah budu ščepani od strane velikog kriminala. Kaže Jordan Antonić
• Pomoć države postoji ali kriminalci mogu sebi pomoći na taj način da završe nekakav zanat za molera automehaničara bravara i onda bi mu integracija bila lakša. Ako on leži tamo izigravajući budaletinu. Zašto bi njega država finasirala jer on je čovek koji truje druge ljude. Ti ljudi neće da se resocijalizuju ali ne može država da te reintegriše ako ti to nećeš. Bez rada na sebi nećeš doći do reintegracje Navodi Žarko Popović.

Većina bivših osuđenika kada izađe iz zatvora želi da se zaposli, ali skoro polovina ima problem sa tim, iako je najveći broj njih spreman da radi gotovo svaki posao

Čak 70,4 odsto zatvorenika pre nego što su zatvoreni imali su posao, a većina, tačnije 81 odsto njih, nakon izlaska iz zatvora će aktivno tražiti posao, pokazalo je istraživanje Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć NEOSTART obavljeno sa 547 zatvorenika koji su na izdržavanju kazne u tri kazneno-popravna zavoda.

Najveći broj njih će probati da se zaposli preko porodice ili prijatelja, nešto manji broj preko Nacionalne agencije za zapošljavanje, pa onda preko oglasa, dok je najmanje onih koji su rekli da će se vratiti na posao koji su već radili pre zatvora ili da ih čeka posao.

Međutim, veliki broj njih koji će tražiti posao smatra da bi to što su bivši osuđenici moglo da bude prepreka u traženju posla.

Ne pitaju za posao, samo da rade

– Zanimljivi su i dobijeni podaci na pitanje kakav bi posao voleli da nađu nakon što izađu iz zatvora. Najčešći odgovor je bio da bi voleli da nađu bilo kakav posao. Ukupno je 89 ispitanika reklo da im je bitno da nađu posao i da ne bi birali kakav će to posao biti. Ovaj podatak govori u prilog motivacije osuđenika da po izlasku iz zatvora potraže posao koji će im obezbediti egzistenciju – piše u istraživanju.

Čim izađe, već je u prekršaju

Na pitanje o ličnim dokumentima, poput lične karte i zdravstvene knjižice koja će biti važeća na dan izlaska na slobodu, skoro podjednak broj je onih koji imaju (50,1 odsto) i onih koji nemaju dokumenta.  Razlozi što nemaju dokumenta su bili od stavljanja na poternicu i zabrane izdavanja, pa do
bekstva od zakona, nedostatka novca ili problemi sa državljanstvom. Ali najvećem broju su dokumenta istekla dok su bili u zatvoru i posle nisu išli da ih produže.