BUDITE NA OPREZU: Ovi kućni aparati vas špijuniraju

Uređaji koji se svakodnevno koriste, poput pametnih zvučnika, kamera na vratima, televizora pa čak i mašina za pranje veša, špijuniraju porodice, pokazalo je istraživanje sajta Which?.

Otkriveno je da standardni uređaji u domaćinstvu „hvataju“ i dele privatne informacije s velikim tehnološkim kompanijama, kao što su Google, Amazon, Facebook i TikTok. Veruje se da kompanije i njihovi poslovni partneri koriste informacije da bi ciljali ljude oglašavanjem na pametnim telefonima i drugim uređajima.

Rezultati koje je objavio sajt Which? pokazuju da kompanije prikupljaju mnogo više podataka nego što je potrebno da bi proizvod funkcionisao. Google Nest proizvodi, koji uključuju bezbednosne kamere, pametne zvučnike, kamere za zvona na vratima, sisteme za kontrolu grejanja, prikupljaju ogromnu količinu informacija o lokaciji ljudi koji se povezuju putem pametnih telefona koristeći Android operativni sistem. S druge strane, ti isti proizvodi prikupljaju znatno manje informacija kada se korisnici na njih spajaju preko Apple iPhonea.

PUSTIĆE ROBOTE PSE NA STADIONE: Evo čemu služe – kad saznaze razlog NEĆETE IĆI NA UTAKMICE (VIDEO)

– Nije poznato zašto se prikupljaju dodatni podaci. Međutim, Googleov primarni posao je oglašavanje i marketing, dok se Apple trenutno fokusira na prodaju hardvera“, glasi objašnjenje istraživanja. Stručnjaci su posmatrali koje su informacije potrebni uređajima za kreiranje naloga, koje dozvole za podatke zahtevaju njihove aplikacije i koje aktivnosti marketinške kompanije prate na tuđim proizvodima. Pametni zvučnici bi trebalo da slušaju samo kada korisnici to žele, ali to nije uvek tako.

Na primer, pametni zvučnici Bose dele korisničke podatke s Metom, matičnom kompanijom Facebooka. Ezviz pametne kamere i zvona na vratima, koje prodaju veliki trgovinski lanci uključujući Argos, imali su daleko najaktivniji softver za praćenje. To je uključivalo deljenje informacija s TikTokovom poslovnom marketinškom jedinicom, kao i s Pangleom, vodećom platformom za video oglašavanje, Huaweijem, Googleom i Metom. Svaki brend pametnih kamera i zvona koristila je Google usluge praćenja, dok su se Blink i Ring povezali s matičnom kompanijom Amazon.

Which? je objasnio da su funkcije špijuniranja i praćenja automatski aktivirane prema podrazumevanim podešavanjima. Potrošači mogu da ih isključe, ali to zahteva promenu podešavanja i može dovesti do toga da neki aspekti uređaja ili aplikacije više ne rade. Većina menija pametnih televizora puna je oglasa, od kojih su neki personalizovani na osnovu korisničkih podataka. Istraživanje je otkrilo da LG, Samsung i Sony uzimaju podatke pod tasterom „prihvati sve“.

Prema istraživanju, LG je tražio najviše podataka od svih brendova mašina za pranje veša, uključujući ime kupca, datum rođenja, e-poštu, imenik s telefonskim kontaktima, tačnu lokaciju i telefonski broj. Hoover je tražio kontakte i telefonske brojeve korisnika na Android uređajima. Uz Miele, praćenje precizne lokacije omogućeno je prema podrazumevanim podešavanjima i potrebno za korišćenje njegove aplikacije.

Istraživanje je pokazalo da su podaci, za koje se ljudi najviše brinu da će biti podeljeni, njihovi kontakti i lokacija u pozadini. Zatim slede fotografije, broj telefona i tačna lokacija. Prema Opštim propisima o zaštiti podataka (GDPR), kompanije moraju da budu transparentne u pogledu podataka koje prikupljaju i načina na koji se ti podaci obrađuju. Prikupljeni podaci takođe moraju da budu relevantni i ograničeni na ono što je potrebno za odvijanje obrade. Međutim, razlozi za uzimanje informacija često su preopširni, a kompanije tvrde da imaju ‘legitimne interese’.