ZBIRKA PALANAČKA, A SVETSKA: Najzanimljivijih kolekcija van naših umetničkih centara

Smederevska Palanka se trudila, od samog osnivanja Narodnog muzeja, šezdesetih godina 20. veka, pa do danas, da pobegne od tog pežorativnog palanačkog konteksta, koji je prati samim njenim imenom.

Kaže Stevan Martinović, direktor kulturne institucije, koja je izložbom otvorenom sinoć u Galeriji RTS, predstavila izbor iz jedne od najzanimljivijih kolekcija van naših umetničkih centara.

– Učinjen je veliki napor da Palanka, sakupljanjem vredne kolekcije umetničkih dela, postane jedan manji centar srpske moderne, na teritoriji cele Jugoslavije, i na taj način pokaže kosmopolitski, avangardni duh jedne varoši, koja se nalazi na nekoliko desetina kilometara od Beograda – nastavlja sagovornik.

– To jeste zanimljiv fenomen, koji ne karakteriše samo beg od palanačkog, već se tih šezdesetih-sedamdesetih godina uz formiranje muzeja, stvaralo i novo društvo u širim kontekstima. Ta građanska elita u nastajanju mogla je da se ogleda, pronađe novi identitet na slikama koje su se našle u muzeju, kada se otvorio.

Posebne zasluge za formiranje zbirke pripadaju uglednoj, predratnoj porodici Novaković, podseća Martinović:

– Oni su dali dva važna kolekcionara: u jugoslovenskim okvirima čuvenog Jocu Novakovića, koji je imao vilu – letnjikovac u Palanci, i iz čije zbirke je većina dela otkupljena za muzej, kao i njegov rođeni brat Ika, koji je trgovao ikonama. Kontekst stvaranja zbirke je u sebi sabrao i lokalno i nacionalno, jer se muzej trudio da prevaziđe sebe i svoju sredinu, ali i da parira velikim ustanovama u zemlji, kao što su Galerija Matice srpske, Narodni muzej, MSU…

Za izložbu u Galeriji RTS napravljen je izbor od 35 slika, iz postavke premijerno predstavljene u aprilu u Smederevskoj Palanci.

– Kako bi se beogradska publika, na ovoj kamernoj postavci upoznala sa najznačajnijim delima naše kolekcije, napravljen je odabir iz svih njenih manjih celina: od ratnog slikarstva, preko portreta i aktova, do žanr scena – otkriva direktor Muzeja.

– To su dela nastala u širokom vremenskom rasponu, od kraja 19. veka, do pete decenije 20. veka. Od Paje Jovanovića do Save Šumanovića. Između njih su i Marko Murat, Milan Milovanović, Mališa Glišić, Paško Vučetić, Zora Petrović, Milivoj Uzelac, Jovan Bijelić, Petar Lubarda, Moša Pijade… čitava plejada najznačajnijih slikara srpske moderne se nalazi na ovoj izložbi.

Ovo gostovanje, kao i prethodna u Domu Vojske Srbije i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, važna su, zaključuje Martinović, da bi se zbirka, sa kojom je stručna i naučna javnost odavno upoznata, približila najširoj publici.

MALO ČUDO U NAŠOJ SREDINI

Šezdesetih godina, ljudi iz građanske klase odlučili da u Palanci naprave muzej, pa je od porodice Novaković otkupljeno 60 slika, za ondašnjih deset miliona, što je bio veliki novac dobijen od uspešnih firmi poput „Goše“, „Kiseljaka“, „7. jula“ – priseća se istoričar umetnosti Dušan Milovanović.

– Adaptirana je jedna građanska vila, a kolekciju su razglasili stručnjaci Pavle Vasić i Vera Ristić, koji su bili u komisiji za popunjavanje muzeja. Lazar Trifunović je dovodio studente i pre otvaranja, jer je shvatio da je reč o eldoradu slika za koje ne zna javnost.

Dugo potom muzej je bio medijski nevidljiv, do pre nekoliko godina, kada je Stevan Martinović od njega napravio značajnu adresu na srpskoj kulturnoj sceni, pravo malo čudo.

Zgrada je kompletno obnovljena, a postavka podignuta na nivo svetske muzeologije.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE