MILIĆ: „Ovo je najgora tema koja može biti izneta u UN, o strašnom ratnom zločinu koji se desio“

Đurić je na TV Hepi rekao da je to glasanje važno i zbog ekonomije, ali i što će svi ubuduće morati da dva puta razmisle pre nego što krenu protiv Srbije.

„Iz ovoga mi imamo jednu vrstu trajne koristi, podigli smo profil Srbije u međunarodnoj zajednici i osvežili i osnažili kontakte sa mnogim malim i ostrvskim različitim zemljama. Nama je svaka zemlja važna i stvaramo prijatelje što je nama važno i za temu Kosova i Metohije, ali i za ekonomske teme. Mi ne bismo dobili Ekspo, ali smo uspeli da pobedimo Malagu u Španiji, Minesotu u SAD, Tajland…“, kazao je Đurić.

Komentarišući to što su pre nekoliko godina političari sa Kosova pričali kako Srbija lobira protiv nezavisnosti Kosova i to „tako što deli oružje po svetu“, Đurić je kazao da im se to i nije isplatilo, i ukazao da je 27 država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova u prethodnih nekoliko godina.

„Tvrdili su da imaju i 116, 117, a najviše su imali 112. Sada je to smanjeno na 82, što je manje od polovine zemalja članica u UN“, kazao je šef srpske diplomatije.

Navodi da se stvari menjaju te da je Srbija akcijom osnažila svoju podršku.

„Ovo je najgora tema koja može da bude izneta u UN, o strašnom ratnom zločinu koji se desio, koji niko ne spori, gde smo iz defanzivne morali da pređemo u pozitivniju poziciju. Mi smo detaljno objasnili da je to politički iskorišćeno, nije bilo dogovora u BiH, zgažen je Dejtonski sporazum. Ovo je pokušaj da se posvađaju Srbi i Bošnjaci, da se region okrene ka prošlosti, ovo je pokušaj da se nanese velika šteta, prekršena su i pravila UN“, naveo je Đurić.

Govoreći o samom procesu glasanju i ponašanju kosponzora pre konačnog glasanja, Đurić je potvrdio da su pojedini zagovornici Rezolucije pokušali da obmanu države članice pred glasanje i, između ostalog, lažnom pričom da će Srbija glasati za Rezoluciju ili da će makar biti uzdržana, a da „izvodi cirkus“ za unutrašnju potrebu.

„Ali, istina nije mogla biti više različita, išli smo i kucali na vrata svake članice, čak i kosponzora i imali smo i nekoliko kosponzora koji nisu glasali. To govori koliki je pritisak bio na zemlje da glasaju za Rezluciju“, kazao je.

Ističe da je Srbija organizovala diplomatsku akciju bez presedana koju je, kako kaže, predvodio predsednik Aleksandar Vučić kao pokretački duh, ali da je u njoj učestvovalo celo Ministarstvo spoljnih poslova, ali i ostatak Vlade Srbije.

Komentarišući način glasanja i usvajanja, Đurić kaže da je to samo jedan od trikova koji su predlagači primenili kako bi Rezolucija bila usvojena.

„Podveli su pod temu ‘kultura mira’, kao kulturnu tema, kao nešto o čemu, pošto nije pitanje za globalnu bezbednost, ne bi trebalo da se izjašnjava apsolutna većina, već prosta i to od prisutnih i od onih koji glasaju ‘za’ ili ‘protiv’. Međutim, ja se ne bih radovao da sam na njihovom mestu jer 5,3 milijarde ljudi živi u državama koje ne prihvataju Rezoluciju“, naglasio je Đurić.

Navodi da će Srbija nastaviti da radi na unapređenju odnosa sa zemljama u regionu i u Evropi i u tom smislu navodi da su početkom juna izbori za Evropski parlament, ali i da se očekuju izbori u nekim evropskim zemljama.

Srbija će se boriti da pridobija nove prijatelje i saveznike i na evropskom kontinentu, kazao je Đurić i dodao da će se Srbija ponašati odgovorno.

„Možda nam se ne dopada kako su glasale neke zemlje, ali to ne znači da se nećemo boriti za bolje odnose“, kazao je.

Izrazio je zadovoljstvo što su Grčka i Kipar bili uzdržani kao predstavnici bratskog naroda Srbije i to uprkos pritiscima koji su na njih bili ogromni.

Kaže da su razgovarali i sa Crnom Gorom.

„Žao mi je što nas nisu podržali, ali uveren sam da je velika većina građana Crne Gore bila na našoj strani“, kazao je.

Na pitanje da prokomentariše to što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pretila zemljama da će biti kažnjene ako ne glasaju za Rezoluciju, Đurić naglašava da neće da kaže ništa loše jer to ne bi bilo u srpskom interesu.

„Mi moramo da govorimo ono što je u našem interesu, a ne ono što je popularno, Nemačka je nama veliki ekonomski partner, mi moramo da izbegnemo da se ovakve stvari ponavljaju. Svi se osećamo loše zbog načina na koji su se određeni kosponzori, uključujuću Nemačku, ponašali“, kazao je.

Navodi da je cilj Rezlucije bio da se srpski narod označi kao genocidan, ali i da se Srbija natera da vodi spoljnu politiku kako neko drugi hoće.

Pošto na to ne pristaje ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, niti ostatak rukovodstva, kako kaže šef srpske dioplomatije, Srbija će se nalaziti na meti i biće označena kao autoritarna zemlja.

Na pitanje da prokomentariše izjavu ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića koji je rekao da je usvojena Rezolucija šansa da se obnovi tužba, Đurić kaže da je ta izjava umnogome pomogla srpskoj delegaciji da dokaže i pokaže da Rezoluciji nije cilj pomirenje, niti poštovanje žrtava.

„Ta izjava nam je pomogla, svima smo mogli da dokažemo da se ne radi o pomirenju, poštovanju žrtava, već o osveti koja ima za cilj da srpski narod žigoše. Od toga za nas i našu poziiciju nije bilo većeg poklona. Ipak, najozbiljnije, veoma mi je žao zbog takve pozicije u BiH jer mi moramo da budemo neuporedivo odgovorniji u odnosima jednih prema drugima“, kazao je Đurić.

Šef srpske diplomatije ističe da će se jačati diplomatski prijateljski odnosi Srbije sa ostatkom sveta naglašavajući da je za Srbiju to od izuzetne važnosti i po pitanju Kosova, ali i po pitanju tema koje su vezane za nasleđe devedesetih.

„Imamo neverovatnu mrežu prijateljstava sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih. Naš zadatak je da stvorimo od toga komparativnu prednost, što će da koristi ne samo Srbiji, već i regionu i EU“, kazao je Đurić.