Partizan je posle 26 kola Evrolige najbolji tim takmičenja kada je u pitanju napad, a najlošiji kad govorimo o odbrani. Ne tek jedan od najboljih ili najgorih, već potpuna krajnost na oba dela parketa.

To nam poručuju i tzv. „napredne“ statistike, koje su već dugo standardni deo arsenala svakog stručnog štaba na mnogo nižem nivou košarke, a kamoli u Evroligi. Osnovno merilo kvaliteta odbrane i napada u košarci predstavlja parametar tzv. „ofanzivnog ili defanzivnog rejtinga“. Ova metrika je zgodna jer je prijemčiva gledaocima, a korisna profesionalcima.

Kako se ofanzivni i defanzivni rejting računaju i na šta uopšte ukazuju? Formula je prilično jednostavna – ukupni broj poena koji tim postigne podeli se sa brojem poseda koji je tim imao. Dobijeni količnik zatim se pomnoži sa 100 i dobijemo ofanzivni rejting – broj poena koji ekipa prosečno postiže na 100 poseda.

Partizan trenutno briljira sa skorom 122,5 u ovom parametru – čak cela dva poena više od najbližeg pratoica Olimpijakosa. Najlošije plasirani je Armani sa tek 112,1.

Ista formula važi i za defanzivni rejting, parametar prema kojem se rangiraju odbrane. Jedina razlika je što se umesto ukupnog broja postignutih poena, sasvim logično, koristi broj primljenih poena.

Najškrtija odbrana EL trenutno je Real Madrid , čiji je defanzivni rejting 106,8 a Partizan je na 18. mestu sa previsokih 119,7.

„Ne igramo dobro odbranu. To nije moje mišljenje, to je jednostavno činjenica, brojevi to govore“,

Nameće se pitanje – kako Partizan sa tako lošom odbranom ima skor 14-12 i često beleži pobede nad nekim od najvećih evropskih timova današnjice? Odgovor leži u tome da je Partizan trenutno ipak više dobar u napadu nego što je loš u odbrani. Kada se jedan broj oduzme od drugog, razlika je 2,8 i po tom parametru Partizan je sedmi u Evroligi. Istovremeno, crno-beli su sedmi tim tabele Evrolige, tako da je evidentno da brojevi ipak uspevaju da oslikaju situaciju.

Sada dolazimo do ključnog dela – da li čitava ova napredna statistika ima smisla i treba li je uzimati za ozbiljno ili je ona, kako mnogi kažu, samo novi korak u robotizaciji košarke?

Košarkaška analitika je dobar alat i može da pomogne timovima da uvide šta im se više isplati, to je činjenica. Ipak, statistika je potpuno beskorisna u trenutku kad mora da se ubaci ključni šut, osvoji skok u odbrani, donese dobra odluka tokom uvežbane akcije…

Na kraju je dobro prisetiti se misli sa legendarnog sajta „Ispod obruča“, rodonačelnika košarkaškog blogovanja na Balkanu:

„Ne znam da li je napredna statistika dobra, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da pruža više informacija od ‘boxscore’ statistike koju dobijemo na papiru tokom trajanja utakmice“, opisao je slikovito autor Mario Gira.

Napredna statistika nije novotarija, koristi se u NBA i NCAA još od pedesetih godina prošlog veka, a neke elemente analitičkog pristupa košarci upotrebljavala je i jugoslovenska škola tokom svoje bogate istorije.

Razumljiv je otpor prema analitici, ne samo ljubitelja ovog sporta, već i NBA zvezda poput Čarlsa Barklija. Međutim, filozofija „E baš će meni kompjuteraš sa laptopom da kaže kako treba da igram“ je pogrešna – niko neće moći da analitikom pronađe odgovor na skok-šut iz driblinga Kevina Durenta.

Proračuni samo signaliziraju „ovo ide, a ovo ne ide“, i to kada imaju dovoljno veliki uzorak.

Nedavno je, gostujući u podkastu „Thinking Basketball“, legendarni trener Majk D’Antoni govorio o tome kako se lično pozivao na analitiku. S vremenom je postao jedan od najbitnijih inovatora u istoriji košarke.

„Stalno su nas kritikovali što igramo ružno dok sam vodio Hjuston Rokitse. Ali šta je trebalo da radim?! U timu smo imali Džejmsa Hardena i Krisa Pola, a brojevi su jasno govorili da ‘izolaciji’ niko ne može da im parira. Tada smo doneli odluku da nam napad počiva na tome da njih dvojica igraju ‘jedan na jedan’, a da ostali ‘šire’“, kazao je trener koji je pokrenuo košarkašku revoluciju sa Finiks Sansima predvođenim Stivom Nešom.

D’Antonijev eksperiment Hjustonu se zamalno kapitalno isplatoi, uprkos protestima javnosti. Umalo su u plej-ofu eliminsali Golden Stejt sa Dutentom! Ipak, uspeh svakako nije garantovan. O tome najbolje svedoče D’Antonijeve neuspešne epizode u Lejkersima i Niksima, ali legendarni stručnjak uvek je imao veru u svoj sistem, čak i kada je zbog toga postao pomalo omražen u košarkaškim krugovima.

U priči o D’Antoniju i Rokitsima možemo da pronađemo povezanost sa ovosezonskim Partizanom i Željkom Obradovićem. Najtrofejniji evropski trener jeste bio ljut na igrače crno-belih zbog odsustva koncentarcije i nekih loših odluka krajem 2022. godine. Međutim, nije odustajao od osmišljenog stila igre, urpkos kritikama koje su provejavale u javnosti.

„Mi ne igramo slabo. Da igramo slabo, gubili bismo po 20 razlike, a ne u neizvesnim završnicama“, govorio je Obradović u trenutku kada su crno-beli bili praktično prežaljeni u pogledu borbe za plej-of.

Partizan je i sada, kao najbolji napad lige, posle skora 10-3 u poslednjih 13 utakmica, tim sa najmanje asistiranih poena po utakmici. Jednostavno, Obradović je uvideo snagu svojih najbitnijih igrača u igri „jedan na jedan“ i uradio sve da kvalitete svog tima maksimizuje. Doduše, Partizanova igra se bitno razlikuje od Hjustonove iz sezone 2018/2019.

Obradovićev stručni štab je imao poverenja u ključne igrače svog napada – Dantea Egzuma i Kevina Pantera. Njujorčanin i Australijanac sada su najproduktivniji igrači Partizanovog napada, a to potkrepljuje i… Pogađate – napredna statistika!

Jedna od najkorisnijih metrika kada je efikasnost u napadu jeste takozvani „pravi procenat šuta“ (true shooting percentage). On, za razliku od tradicionalnog procenta šuta iz igre, u obzir uzima činjenicu da trojka više vredi od dvojke, ali i izunđivanje i realizaciju slobodnih bacanja. „TS%“ je korisna stvar – ako šutirate iz igre 60%, a ubacili ste 6/10 dvojki, onda ste postigli 12 poena. Ako šutirate 60% iz igre, a ubacili ste 6/10 trojki, onda ste upisali šest poena više.

Ko su onda najefikasniji strelci Evrolige prema ovom kriterijumu? Odgovor je možda malo razočaravajući – u pitanju su centri koji samo zakucavaju. Najefikasniji su oni koji ne promašuju, pa je tako Matijas Lesor najbolji u Partizanu kada je „pravi procenat šuta“ u pitanju, a u Zvezdi Ognjen Kuzmić.

Ali, kada izuzmemo centre bez velikog dometa šuta i igrače koji nemaju konstantnu minutažu, najbolji Partizanovi strelci jesu u pravo Egzum i Panter. Treba spomenuti i Danila Anđušića, koji je na sjajnom 18. mestu u Evroligi po ovom kriterijumu, ali njegova uloga se ipak razlikuje i uzorak njegovog šuta je manji jer igra oko 13 minuta po utakmici – duplo manje od Pantera, na primer.

Partizan zaista jeste najbolji napad lige. Ne kaže to samo stastika, već je ona samo jedan od elemenata koji potvrđuju ovakav sud. Kada bolje dajete koševe od svih drugih rivala, posedujete veliko oružje u najbitnijim duelima.

A ako bi došlo do značajnijeg pomaka u odbrani, već prilično visoke ambicije crno-belih dodatno bi porasle.

NEVIĐENA DRAMA I MAESTRO JOKIĆ! Srbin izrežirao veliki preokret, jedna asistencija mu falila za tripl-dabl! (VIDEO/FOTO)