SRBIJA U SUZAMA: Najugledniji srpski sportisti se oprostili od Dejana Milojevića, porodica skrhana od bola

Podsetimo, Milojević je preminuo 17. januara u Solt Lejk Sitiju od posledica srčanog udara.

Komemoracija kojoj je, uz Dejanovu porodicu, prisustvovao sam krem srpske košarke, počela je minutom ćutanja. „Radio televizija Srbije“ spremila je kratak film o košarkaškoj legendi, a potom su se prisutnima obratili redom Predrag Danilović predsednik Košarkaškog saveza Srbije, Marko Kešelj državni sekretar za sport u Vladi Srbije, Miodrag Miško Ražnatović košarkaški menadžer i dugogodišnji prijatelj Milojevića i na kraju bivši saigrač i veliki prijatelj Milan Mića Radovanović.

Komemoracija:

12.18 – Dobar prijatelj Dejana Milojevića, Milan Mića Radovanović, bio je izuzetno emotivan tokom obraćanja.

-Ovih dana slušamo lepe priče o Dekiju, ja sam jedan od njegovih saigrača, bliskih prijatelja. Mnogo nas je, Deki je imao veliko srce. U tekstu ima reči i rečenica gde ne smem nijednu reč da zaboravim. Ne smem da zaboravim njegove snove i dela. Upoznao sam ga sa 14 godina, znao sam njegove drugare iz generacije iz Taša. Tada je bilo teško dobiti njega i drugare, prepoznao sam njegov ponos, borbu, njegovu devizu „samo napred bez predaje“. Nekoliko godina kasnije nas je povezala vizija Miše Lakića, da mali klub postane veliki, treneri su bili Aleksandar Džikić. Neverovatna košarkaška porodica, različiti, a jednaki, svi se poštujemo i vodimo. Imao je neverovatan uticaj. Upoznao sam njegove roditelje, i on je upoznao sve moje. Voleo sam sve što je njegovo. Taj krug se stalno povećavao. Niko ga nikad nije zaboravio. Drugove iz Padinjaka, generacije, svuda je stvarao prijateljstva.

-Čovek sa integritetom, imao je snagu, stalno je radio i stajao na zemlji, sprovodio plan. Sa 19 godina mi je rekao da će se oženiti u 21. godini, da će igrati u Partizanu, da će razviti košarkašku akademiju. Nažalost to nije ostvario. Mnogi su pratili njegovu transformaciju. Držao je porodicu čvrsto uz sebe. Interesovala ga je ekonomija, programiranje, družio se sa naučnicima i programerima u Kaliforniji. Po mnogim stvarima je bio poznat. Teško ga je svojatati, povezao je FMP, Partizan, Budućnost i Megu. Voleli su ga saigrači, Nebojša Čović, Vanja Vujošević, Dragana Bokan, Predrag Danilović, Igor Kokoškov, Stiv Ker, mnogi drugi treneri i uspešni ljudi. Verovali smo da će biti selektor i povezati ljude. Da li je slučajnost da ga toliko poštuju u Americi? Da se namesti da budu utakmice Partizan – Mega i Mega – Budućnost? Bilo je potrebno da se zaborave sujete, simbolika je što je sahrana na crveno slobo, na Tri jeraha. Tri sveca sa različitim vrlinama. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas. Počivaj u miru i neka ti je večna slava.

Komemoracija:12.11 – Zatim i Miodrag Ražnatović:

-Iako su prošle tri duge i teške nedelje, moram da priznam da nisam uspeo da shvatim i prihvatim da ću vam se danas obratiti ovim povodom. Koliko god bili spremni dogode se nepravde sa kojima se teško možemo pomiriti, Dejanov odlazak je jedna od njih. Bio je jedan od mnogo igrača koje sam zastupao, a izdvajale su ga osobine zbog kojih sam ga i posle igračke karijere želeo pored sebe. Nagovorio sam ga da postane trener i to je jedan od najboljih poteza u mom životu. Dobio sam plejadu sjajnih igrača koji ne bi bili to bez Dejana, ali sam dobio i istinskog prijatelja čije sam mišljenje uvažavao, usuđenjem se da kažem da smo iz svih razmena mišljenja svi izlazili bolji. On je bio i moj najveći kritičar. On se menjao posle mojih kritika i saveta, kao i ja nakon njegovih. Spajala nas je ljubav prema košarci. Srbija, Evropa, svet, imali su trenere koji su osvojili više trofeja od Dejana, ali ne postoji niko ko je u tako kratkom vremenu izbacio toliko novih igrača, koji su pre dolaska kod njega bili početnici. To su deca kojima je Dejan delio lekcije iz košarke i živote.

-Povezivao je iskustvo sa terena, poverenje kod ljudi sa neumornom željom da napreduje. Svi koji su ga gledali u poslu, a posebno oni srećnici sa kojima je radio, mogu da posvedoče o nepresušnoj energiji osmehu. Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Način na koji su se klubovi, Evroliga i NBA liga oprostili dokazuje kolika je njegova veličina. To ne može da uteši njegovu porodicu, ali to je jasan pokazatelj ugleda koji je imao, a vodi se poštenjem, dobrotom, fer-plejom i predanim radom. Ništa neće moći da popuni prazninu posle njegovog odlaska. Negde sam bio savršen par sa njim, on koji je uvek nasmejan i ja koji se nikada ne smejem. Osećam se da sam izgubio partnera, proći će dosta vremena dok se osmeh ne vrati na moje lice. Hvala za sve što si uradio za Megu, daću sve od sebe da se tvoje lice ne zaboravi. Tvoj lik i rad će biti vodilja. Počivaj u miru Dejane, zbogom prijatelju.

12.09 – Marko Kešelj je govorio:

-Poštovana porodico Milojević, želim još jednom da izrazim najdublje saučešće. Nema te reči utehe koje sada mogu da pružim njegovoj porodici. Divio sam mu se na terenu i van njega. Kada mi je trebala motivacija i podrška uvek je bio raspoložen da mi pomogne i razumeo je sve. Košarka je bila njegov život. Svojom pozitivnom energijom izvlačio je iz nas najbolje. Deki je bio prijatelj, drug, mentor, vođa. U ime države Srbije osećam obavezu da još jednom kažem veliko hvala za sve što je uradio kao igrač, trener, član reprezentativnih selekcija, ambasador naše zemlje u svetu. Neka mu je večna slava.