RAZOTKRIVAMO MISTERIJU: Gde je nestao Kiril Budanov, Načelnik Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog MO?

Kiril Budanov, načelnik Glavne obaveštajne uprave (GUR) ukrajinskog Ministarstva odbrane, je nestao iz medija krajem maja.

ZALIHE RUSKIH RAKETA PRI KRAJU: Budanov tvrdi da Rusija ima projektila za još nekoliko vazdušnih napada na Ukrajinu

Navodno je prvo bio u teškom stanju u vojnoj bolnici Bundesvera u Nemačkoj, gde je je transportovan nakon što je ruska raketa pogodila sedište rukovodstva u Kijevu, da bi “Readovka” je 17. juna na “Telegram” kanalu objavila vest da je “Kiril Budanov preminuo, ne dolazeći svesti još od ranjavanja, 29. maja”.

Prema ruskim izvorima, 29. maja je jedna od ruskih raketa pogodila kancelariju neposredno do kabineta Kirila Oleksijoviča Budanova. Budanov je, navodno, teško ranjen ali je izvučen iz ruševina i helikopterom evakuisan na vojni aerodrom Rzeszow u Poljskoj.

Sa ove piste je letilicom “Gates Learjet C-21A” (registarski broj 84-0087, serijski broj 35A-533, jedan od 5 u 86. vingu) iz sastava američkog  86th Aeromedical Evacuation Squadron,  86th Airlift Wing,  prebačen do “Ramstein” avio-baze u Nemačkoj. Putanju “Lirdžeta” je, opet navodno, potvrdio servis “Flightaradar”. Konačno, iz Ramštajna je sanitetskim vozilom prevezen u 300 km udaljenu vojnu bolnicu Bundesvera u Berlinu (Bundeswehrktankenhaus, Scharnhorststraße 13, 10115 Berlin).

Najveći deo ovih podataka potiču od bivšeg poslanika ukrajinske Rjade, koji sada živi u egzilu u Moskvi, inače pristrasnog i ne puno pouzdanog Ilje Volodimiroviča Kive. No, činjenica je da je sudbina Budanova od 29. maja u najmanju ruku bila nepoznata i obeležena nizom kontradiktornih izveštaja, o čemu smo već pisali. Reporteri RIA su pokušali da od berlinske bolnice dobiju potvrdu da li se u njoj nalazi visoki funkcioner ukrajinske obaveštajne službe.

No, lekarka nemačke mornarice i portparol Bundesvera, Dorothea Westhoff-Germano, odbila je da pruži precizan ogovor na ovo pitanje. S druge strane, Lars Wienand, saradnik “T-online.de.”, sve vreme je tvrdio da je vest o ranjavanju i lečenju Budanova “čisti ruski fejk” – naravno, bez ubedljivih kontraargumenata. Vest da je načelnik GUR Budanov 17. maja preminuo opet potče od Ilje Kive. Kiva je, navodno, ovu informaciju “dobio iz ukrajinskog poslanstva u Nemačkoj.”

Napad na sedište GUR od 29. maja duže je i detaljno je pripreman, pri čemu su ruske snage imale detaljne informacije o vrsti cilja, ljudsvu koje u njemu radi i PVO odbrani.

Dva dana pre raketnog udara usledili su veliki napadi bespilotnim letilicama na Kijev. Udari su navodno bili izvedeni sa 40 BPLA, od kojih je veći deo lansiran u cilju otkrivanja pozicija ukrajinske PVO. Inače, pretpostavljalo se da Ribaljsko ostrvo, na kome se nalazi objekat Glavne ukrajinske obaveštajne službe (GUR), sa prostora parka “Muromec” pokrivaju PVO sistemi “IRIS-T” i “Patriot”. Prema neproverenim podacima, tokom ovih masivnih udara 27. i 28. maja većina borbenih kompleta kijevske PVO je bila istrošena a dopuna se očekivala 30 maja. To bi značilo da PVO 29. maja nije bila u stanju da pruži punu odbranu određene zone.

Postoji više varijanti na koji način je način 29. maja dejstvovano po centru GUR, pri čemu sve odbacuju mogućnost da su na ostrvo pali delovi sistema ukrajinske PVO.Dva seta stabilizatora koja je zabeležila kamera CCTV, potvrđuju da je udar izveden podzvučnom protivbrodskom raketom X-35U kojom se moglo dejstvovati i po kopnenim ciljevima. Ova verzija odbacuje mogućnost da su na objekat pali delovi uništene rakete ukrajinske PVO kao što su sugerisali neki blogeri. Naime, X-35U se razlikuje od protivvazdušnih raketa sistema “Patriot” i po veličini i po rasporedu stabilizatora. Pored toga, rakete “Patriot” ne padaju na zemlju u režimu poniranja i nisu mogle “slučajno pasti” na kompleks GUR u Kijevu.

Jedna teorija ukazuje da je sa vodene površine u rejon zgrade GUR doletela krstareća protivbrodska raketa P-800 “Oniks”, lansirana sa sistema “Bastion-S” (stacionarnog) ili „Bastion-P“ (pokretnog) sa dometom lansiranja od 300-400 km. Brzina i sposobnost manevrisanja rakete P-800 “Oniks” omogućili bi izvođenje napada.

No, najvažnije je da je udar izveden verovatno sa najmanje dve rakete. Prema ruskim analitičarima, opet postoje dve mogućnosti. Prema jednoj, prva raketa je eleminisala ukrajinsku PVO a druga je uništila zgradu GUR na Ribaljskom ostrvu.