„Još nismo prešli crvenu liniju sa koje nema povratka, ne za Rusiju, ne za Ukrajinu, ne za SAD, za čitav svet“, u emisiji „AKTUELNOSTI“ na TV HAPPY

U emisiji „AKTUELNOSTI“ na kanalu TV HAPPY razgovarali smo o događajima koji su obeležili 236. dana rata u Ukrajini sa našim gostima: dr Nevenom Cvetićaninom predsednikom Foruma za strateške studije, novinarom Miroslavom Stojanovićem i Vladislavom Jovanovićem, bivšim ministrom spoljnih poslova.

Miroslav Stojanović rekao je da je ukrajinska ofanziva više pomogla zapadnim liderima nego Ukrajincima.

 Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

“Očekivalo se posle sabotaže na Krimskom mostu da će se rasplamsati rat. Očigledno je da sadaprisustvujemo situaciji koja može biti u nekim detaljima prelomna, kada je u pitanju ofanziva koju je ukrajinska armija zaista imala i vodila nekoliko nedelja. Ta ofanziva je pomogla, manje Ukrajincima, a više zapadnim liderima, zato što je počela bila da jenjava neka vrsta solidarnosti zbog situacije u tim zemljama. Socijalni naboji rastu, inflacija bukti, cene su zaista u galopirajućem nekom smeru i njima je dobrodošla ta ofanziva da pokažu: “Evo vidite, ipak je to što pomažemo Ukrajini imalo nekog efekta” jer su već glasovi u tim zemljama počeli da bivaju bučniji, mase polako izlaze na ulice tvrdeći da ukrajinski rat nije njihov rat. Ovo je odmazda očigledno i verovatno ta činjenica da je prvi put koliko ja znam, a nisam ekspert za vojna pitanja, neka jedinstvena komanda je tamo napravljena, nije više sektorski. Doveden je očigledno jedan general koji ima neke prerogative, još od ranije, uspešnog vojnika i to se već sada očigledno pokazuje”, rekao je Stojanović.

„Rat ipak vodi živa sila i ona ća biti presudna kada je u pitanju njegov ishod“, u emisiji „AKTUELNOSTI“ na TV HAPPY

Vladislav Jovanović izjavio je da sigurno postoje neki nevidljivi kontakti strana u sukobu, jer velike sile nikada ne prestaju da održavaju neke kontakte

“To je istovremeno i rat u pravom smislu reči ali i psihološki i propagandni rat koji se vrši kao pratilja svakog rata. Kijev je već u obavezi i potrebi da se tim služi jer je u slabijoj ukupnoj poziciji, s obzirom na ovu inicijativu sa strane Rusije da ubrza sazrevanje uslova na kijevskoj strani za prihvatanje nekih pregovora, da se napravi mesto diplomatskim naporima. Tu se ne kaže, to se ne vidi, ali to je to. Što se tiče izgleda da se tako nešto stvori, pitanje je da li je Ukrajina, odnosno predsednik Zelenski u situaciji da sam odlučuje ili ne, i da li on uopšte odlučuje. Očigledno je da se, hteo ne hteo, razvojem situacije prilično instrumentalizovao kao sredstvo u rukama onih koji žele da Rusiju drže u ovoj situaciji kako bi je dalje politički, propagandno i ekonomski iscrpljivali i doveli do njihovih idealnih zamišljanja, do nekih unutrašnjih previranja, političkih promena, jer je njihov cilj je od početka bio, nikada nije prestao već duže vremena, da se Rusija onesposobi, toliko da ne može više da igra ulogu velike sile, a ako je moguće i da se ponovo vrati na onaj satelitski položaj u odnosu na Zapad koji je imala posle nestanka SSSR i u vreme vladavine Ljeljcina. Razume se, to su želje, želje se uvek ne ostvaruju, ali to je otprilike ono što motiviše i vodi ne više samo politiku, nego i ulogu tog kolektivnog Zapada u ovom ratu u Ukrajini koja se sve više ogoljuje kao neoposredno učešće u ratu, samo što se to tako ne zove. To je negde i izjavljeno sa ruske strane, mislim da je neko od njih rekao da oni (Zapad) sada već učestvuju u ratu. Razume se, to nije formalna optužba, jer da je formalna, to bi bio ulazak i u stvarni rat. Ni jedna strana ne želi taj rat, ali jedna strana želi da taj rat pomogne njenom ostvarenju političkih ciljeva prema Rusiji kao glavnom strategijskom neprijatelju, dok Rusija želi da zaštiti, koliko se vidi, svoje rusko-govoreće stanovništvo u Ukrajini i što je još važnije, da se zaštiti od prevelikog prisustva NATO-a na svojim granicama i u samoj Ukrajini. Znači, vraćanje na bezbednosnu potrebu broj jedan Rusije, a to je osiguranje da sa ukrajinskog pravca Rusiji ne preti nikakva opasnost, znači da bi cilj pregovora trebalo da bude neutralnost Ukrajine, garantovana sa svih strana i politički dogovor o onome što je ishod dosadašnjeg rata. Međutim, to je pitanje kako će dalje da se razvija, jer diplomatija čeka negde, malo podaleko od ovog rata ali ona je neophodna da bi se rat završio. Možda će sledeće prilike koje se pružaju, koliko god bile slabe što se tiče nada mogle da budu početak toga. Recimo ovaj Samit G20 u Indoneziji, to je jedna prilika da se naprave prvi kontakti, a sigurno ima i nekih nevidljivih kontakata jer velike sile nikada ne prestaju da održavaju neke kontakte, čak kada su i u stanju rata. Oni nikada ne prestaju, a pogotovo sada. Bezbednost jedne i druge strane ne prekidaju kontakt. oni to moraju i zbog obaveza koje su preuzeli nuklearnim sporazumima, a i inače. Prema tome, ta diplomatija je nevidljiva, verovatno se još neće pojaviti, ali ona je neophodna da u jednom trenutku interveniše i da stavi kraj ovom ratu“, smatra Jovanović.

EMISIJA „AKTUELNOSTI“ NA TELEVIZIJI „HAPPY“: „Zima je RUSKO vreme, verujem da ćemo veoma brzo videti jedan totalni raspad UKRAJINSKOG sistema!“

Dr Neven Cvetićanin izjavio je da se ušlo u drugu fazu rata, ali da se kraj još uvek ne nazire.

“Trenutno smo ušli u drugu fazu ovog sukoba parafraziram. Dakle od leta najavljujem da smo pri kraju prve faze, da parafraziram Vinstona Čerčila kada je on u jednom momentu rekao da to nije početak kraja, jer nismo čak ni blizu kraja ovog konflikta i čitavog ovog svetskog procesa, ali da je to kraj početka. I zaista, sada dejstvom na Krimskom mostu, diverzijom i sa uzvraćanjem Rusije i prošlog ponedeljka i ovog, mi smo ušli u drugu fazu ovoga konflikta. Prvu fazu ovog konflikta su obeležila dejstva koja su ipak bila “u rukavicama”. Tu i tamo su bila veoma dinamična, imali smo tešku bitku za Mariupolj, međutim tu je još postojao utisak da se dejstvuje “u rukavicama”. Sada smo ušli u drugu fazu, gde su rukavice skinute, gde se bukvalno ide akcija za akciju, operacija za operaciju i da se pokazuju mišići. Upravo u kontekstu ove druge faze to što radi turski predsednik Erdogan i rekao bih francuski predsednik Makron je dosta važno jer su oni rekao bih glavni mirotvorci trenutno u ovome procesu i oni pokušavaju negde da igraju ulogu air-bega, kao u kolima, svega ovoga što se dešava. Videli smo u Astani nedavno, upravo na tom sastanku koji ste pustili, gde je Erdogan bio glavni mozak koji dalje treba da šalje poruke i turski predsednik Eredogan, to treba da kažemo, je do sada zaslužan za sve ove pregovore, i sitne i veće, od razmene zarobljenika, od izvoza ukrajinskog žita, a francuski predsednik Makron je značajan zato što je on rekao da Francuska, a samim tim šalje i neki podtekst Evrope, neće reagovati nuklearno čak i ako Rusija aktivira neko svoje taktičko nuklearno oružje. Ono što treba da kažemo, što je najvažnije i što možda i interesuje ljude, sada se svi pitaju: “Da li će možda biti neki veći rat?” Trenutno se održavaju nuklearne vežbe i SAD, odnosno čitavog NATO-a u Evropi, na području Belgije, Velike Britanije i Severnog mora, a ukoro treba da krenu i ruske nuklearne vežbe. Dakle Zapad samo aktivira svoje bombardere, među kojima su i strateški bombarderi, a u isti mah imamo pokret ruskih, takođe strateških bombardera. Ovo je najopasnija godina od 1962. i čuvene  Kubanske raketne krize koja je tada bila, a ovaj Oktobar mesec, bio bih slobodan da tvrdim, je najopasniji mesec ove godine jer imamo u isti mah nuklearne vežbe u velikom kapacitetu i NATO-a i Rusije i trenutno zapravo mi odgovaramo na dva pitanja. Bogu hvala, još nije došlo do toga najstrašnijeg, da se ide na crvena dugmeta itd. Odgovaramo u ovom momentu na dva pitanja. Prvo pitanje je: “Da li će se konflikt širiti izvan granica Ukrajine?” Tu je recimo Belorusija i još neke zemlje, ali ne želim da pričam i ne želim da ureknem nikoga, znači Belorusija je tu prvi kandidat. Imali smo premeštanje 9.000 trupa nedavno iz Rusije u Belorusiju. Drugo pitanje je: “Da li će doći do direktnog sukoba Rusije i NATO-a?” Sve ovo što smo do sada imali u Ukrajini ipak nije bio direktni sukob. Sada je glavno pitanje da li će doći do tog direktnog sukoba i ono što treba da kažemo ljudima, da nikada u istoriji Rusija i Amerika nisu direktno ratovale. Jedan metak direktno nisu opalili jedni na druge. Bio je niz posredničkih takozvanih ratova,  na Bliskom istoku, između Izraela i Arapa, gde su Amerikanci podržavali Izrael, a Rusi Arape, ali nikada u istoriji Amerika i Rusija nisu direktno ratovale. Možemo samo da izrazimo nadu da tako neće biti ni ovaj put. Trenutno imamo drugu fazu koja je očigledno, malo bi bilo reći življa, može da bude veoma gruba, ali to zavisi sada od čitave logike akcije-reakcije. Imali smo to na Krimskom mostu, pa je Rusija uzvratila, pa smo imali isporuku PVO sistema najmodernijih Ukrajini, pa sada imamo akcije Rusije. Ono što je najvažnije je da ovaj konflikt ostane upravljiv. On je čitavu prvu fazu, i sada na početku druge faze, bio upravljiv, još nismo prešli crvenu liniju sa koje nema povratka, ne za Rusiju, ne za Ukrajinu, ne za SAD, za čitav svet. Ta linija još nije pređena. Ovo su teške situacije i ljudske ne samo strateške, da gledamo sve ovo što se dešava sa ljudske strane jer gradovi se razaraju, ljudi ginu itd. Međutim, još nije pređena crvena linija i još je ovaj konflikt upravljiv. Rusija i Amerika nisu prekinule diplomatkse odnose. Američki ambasador sedi u Rusiji, ruski ambasador sedi u Vašingtonu. To vam je ne samo na jedan poziv, već na jednu vožnju kolima i 15 minuta da se sastanu zvaničnici. U ovom momentu, mi nismo čak ni blizu ozbiljnih mirovnih pregovora, trenutno su mogući samo ovi tehnički pregovori, razmena zarobljenika, izvoz ovoga ili onoga i u ovom momentu nažalot ne postoje uslovi za neke velike prave pregovore jer su dve strane toliko udaljene, i ne samo što su udaljene već smo ušli u još drastičnija dejstva za koja možemo samo da se nadamo da u ovom oktobru, najopasnijem mesecu ove godine neće potpuno eskalirati”, izjavio je Cvetićanin.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74