OVIH SEDMORO BI MOGLI DA POMRSE KONCE FON DER LAJEN: Briselski krugovi ne misle da je izbor predsednika EK gotova stvar

Početkom juna Evropsku uniju čekaju izbori za Evropski parlament, a u novom sazivu biće 720 evroposlanika. Mesto predsednika Evropska komisije mora da bude popunjeno nakon ovih evropskih izbora, a pravilo je da se za tu funkciju imenuje kandidat iz evropske političke grupacije koja je najbolje plasirana na njima. I dok je pre nešto više od dva meseca aktuelna predsednica Komisije Ursula fon der Lajen potvrdila svoju kandidaturu za novi mandat na toj funkciji, u Briselu se mogu čuti i neka imena koja bi mogla da joj se suprotstave na putu do cilja.

SVET

Trka počinje, prepreke ne manjkaju: Fon der Lajen potvrdila kandidaturu za predsednicu Evropske komisije

SVET

Ursula fon der Lajen ima jedinog pravog konkurenta za svoj reizbor – sebe

SVET

Evropski parlament tuži Evropsku komisiju zbog odluke da Mađarskoj odobri pristup fondovima

„Donosim veoma svesnu i dobro promišljenu odluku. Želela bih da se kandidujem za drugi mandat i veoma sam zahvalna CDU što me je danas imenovao za vodećeg kandidata EPP (Evropske narodne partije)“, rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare nakon sastanka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu, na kojem je ta stranka jednoglasno odlučila da pruži mogućnost Ursuli Fon der Lajen da na čelu komisije bude još pet godina.

Kako je ranije pisao Politiko, njen fokus u drugom mandatu bio bi na povećanju potrošnje za odbranu. Naime, ona je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu rekla da će Evropska komisija predstaviti predlog strategije odbrane, čiji je cilj podsticanje veće i efikasnije potrošnje uz zajedničke nabavke i sporazume, kako bi se obezbedila predvidljivost te industrije.

Bivša nemačka ministarka odbrane inače vodila je evropski blok kroz pandemiju koronavirusa, a imala je i ključnu ulogu u pokazivanju kontinuirane podrške EU Ukrajini u nastojanju da se odbrani od invazije Rusije. Tokom njenog mandata, takođe, lideri EU odlučili su prošlog decembra i da otvore pristupne pregovore sa Kijevom.

Uprkos činjenici da je trenutna šefica Evropske komisije glavni favorit za pobedu u trci za mesto predsednika, ne treba zaboraviti da je 2019. malo ko računao na njenu pobedu, te bi stoga neko od sedam manje poznatih imena mogao da iznenadi.

Mario Dragi

Nekadašnji italijanski premijer u periodu od februara 2021. do oktobra 2022. godine, ali i guverner Evropske centralne banke u od 2011.do 2019. godine, nedavno je održao govor na jednom forumu, koji su italijanski mediji okarakterisali kao „loše prikrivenu kandidaturu za mesto šefa Evropske komisije“. U Briselu čak, kako navodi Euronjuz, Dragija prati reputacija da neophodne poslove završava kao „magijom“, pa bi zbog  „aure nepogrešivosti“ mogao biti dobar kandidat.

PROFIMEDIA / Nicola Marfisi/AGF / Avalon

No, kako dalje navodi ovaj medij, rizik da neko ko je „previše dobar“ na takvom položaju i da može da zaseni sve ostale, predstavlja edan od razloga što su mu tri stranke u njegovoj vladi uskratile podršku na glasanju o poverenju. Politiko, pak, piše da lideri Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta verovatno neće odbiti Dragija, jer nema jasnu političku pripadnost, kao i da je blizak francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i da je čak i Viktor Orban rekao novinarima u Briselu da mu se „sviđa“.

Kristalina Georgjieva

Odlazeći predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, rekao je nedavno da će sledeća Evropska komisija biti „ekonomska“. Ako je ovo tačno, kako piše Euronjuz, verovatno nema boljeg rešenja od sadašnje direktorke Međunarodnog monetarnog fonda, Kristaline Georgieve, za ovaj visoki položaj.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Press

Ovo inače nije prvi put da se njeno ime pominje u kontekstu prvog čoveka Evropske komisije. Isto je bilo i 2019. godine kada je na kraju izabrana Fon der Lajen. Međutim, kako ocenjuje Euronjuz, nedavno je ponovo imenovana za direktora MMF-a i u poređenju sa drugim kandidatima ima manje veza sa ključnim donosiocima odluka u Briselu.

Andrej Plenković

Još jedno ime koje se može čuti u briselskim krugovima je hrvatski premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković, koji vodi hrvatsku vladu od 2016. i mogao bi biti u iskušenju da se oproba na međunarodnoj sceni. Ako bi izbor pao na dugogodišnjeg šefa vlade najnovije zemlje članice EU, to bi, kako navodi Euronjuz, moglo predstavljati znak dobre volje zemljama kandidatima na listi čekanja. Sa druge strane, ocenjuje se, da je on više „političar“ nego „politički orijentisan“. Kako se dodaje u Politiku, Plenković je odbacio glasine da bi mogao da zameni Fon der Lajen, što se naravno može smatrati dobrim pokazateljem da je zainteresovan za ovaj posao.

TANJUG / FOTO HINA / DENIS CERIĆ (STF)

Roberta Mecola

Kada je časopis „Tajm“ uvrstio predsednicu Evropskog parlamenta Robertu Mecolu među 100 lidera u nastajanju koji oblikuju svet 2023. godine, Fon der Lajen je javno pohvalila njen rad.

„Nikada nemojte da popustite nad cinizmom. Možete biti motor promena“, savetovala je aktuelna predsednica Komisije mlađu političarku koja bi sada mogla da je nasledi.