Prema istraživanju Juronjuza i Ipsosa krajnja i evroskeptična desnica na izborima za Evropski parlament u junu bi mogla da ostvari pobedu u šest od 27 zemalja članica EU.
Stranke koje pripadaju ekstremno desničarskoj grupi Identitet i demokratija (ID) su na putu da pobede u Austriji, Belgiji, Francuskoj i Holandiji, dok se evroskeptičnim konzervativcima i reformirstima pobeda smeši u Italiji i Letoniji.
Evropska narodna partija desnog centra mogla bi da pobedi u impresivnih 12 država članica i nastavi da bude najveća frakcija u parlamentu.
U istraživanju u kome je učestovalo oko 26.000 građana sa pravom glasa u 18 zemalja EU, „najveći gubitnici“ biće levičarske frakcije, a prognoza je da bi socijalisti i demokrate desnog centra mogli da slave u samo četiri države: Danskoj, Litvaniji, Malti i Švedskoj.
I pored nesumnjivog jačanja desnog bloka partija, očekuje se da bi proevropske stranke u Evropskom parlamentu mogle da dobiju 63 odsto poslaničkih mesta čime bi zadržali dosadašnju većinu.
Šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPO) u Evropskom parlamentu Harald Vilimski ocenjuje za Kosovo onlajn da su predstojeći izbori za Evropski parlament od velikog značaja jer se odlučuje o budućnosti Evrope – da li će se nastaviti sa uspostavljanjem centralističke vlasti ili će se krenuti ka boljoj budućnosti, kroz omogućavanje više direktne demokratije, vraćanje nadležnosti državama članicama i stvaranje saveza prijatelja.
Srbija je, naglasio je on – prijatelj i deo evropske porodice.
„Pobeda patriotskih snaga donela bi promenu politike EU. Okončala bi se politika razmišljanja u ’duginim bojama’ i politika centralizma“, poručio je Vilimski.
Sa druge strane, ukazuje da bi politika za koju se on zalaže, ponovo omogućila državama članicama odlučivanje kroz direktnu demokratiju, koja znači da građani mogu donositi odluke.
„Bilo bi promena i u politici prema ratu Rusije i Ukrajine, jer mi želimo mir. Želimo da se borimo protiv ’ludila’ Evropske unije, a koju primećuju i građani. Želimo vraćanje nadležnosti nacionalnim parlamentima. Sve to je naš cilj i za to se zalažemo na izborima“, naglasio je Vilimski u izjavi za Kosovo onlajn.
On je istakao da slobodarske stranke i partije desnice žele pozitivnu reformu.
„Ne želimo ništa da uništavamo. Želimo savez prijatelja u Evropi, a Srbija je prijatelj i deo te evropske porodice“, podvukao je Vilimski
On poručuje da su izbori važni jer se odlučuje o budućnosti Evrope i o tome da li će Unija ići dalje putem uspostavljanja centralističke vlade, što on ne želi i protiv čega se bori, ili će se krenuti pravcem veće suverenosti članica što, uveren je, vodi boljoj budućnosti.
„Odlučuje se i o tome da li se nastavlja režim Ursule fon der Lajen, ili ono što bismo mi želeli, a to je Evropa koju bi vodio neko poput mađarskog premijera Viktora Orbana. Zasigurno dobra budućnost nije moguća sa Fon der Lajen“, rekao je Vilimski.
On je izrazio uverenje da je moguća promena vlasti na čelu EU, ali i da će se aktuelni rukovodioci svom silom boriti da ostanu na vlasti.
Oni za koje tvrde da su desničari su desničarsko konzervativne i slobodarske partije, savez patriota koji žele dobro Evropi, žele da grade budućnost saradnje i prijateljstva, bez centralizma. Ako uspemo da sve stranke desnog, slobodarskog i patriotskog spektra objedinimo pod jednim krovom, ta frakcija bi bila ili druga po snazi ili najjača politička frakcija u EU i mogla bi da preuzme kormilo i Evropu povede u bolju budućnost“, kaže Vilimski.
Vilimski naglašava da su građani EU jedini koji odlučuju o budućnosti.
„Građani svih 27 država članica odlučiće da li će se ići dalje putem centralizma Fon der Lajenove, podrške rata u Ukrajini, ili putem mira, vraćanja suverenosti članicama. Samo tako bi Evropa imala patriotsku budućnost kako ju je zamišljao Šarl de Gol kada je govorio o ’Evropi otadžbina’“, istakao je Vilimski.
On je zaključio da samo oni koji vole svoju zemlju – imaju razumevanja za predstavnike drugih zemalja, koji žele da učine nešto za svoj narod i državu.
Komentarišući procene o usponu desnicu u Evropi i mogućem izgledu budućeg Evropskog parlamenta istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić ocenjuje za Kosovo onlajn da bi na tim izborima značajnije rezultate mogle da postignu Identitet i demokratija (ID) i Konzervativno reformistička partija, dve čvrsto desno orjentisane stranke, sa jasnim evroskepticizmom.
„Ipak, očekuje se da oni neće ući u vlast, ali da će biti veoma snažna opozicija“, kaže Ćurčić.
Slaže se sa procenama da bi najveći gubnitnici izbora za Evropski parlament mogle da budu krajnje levo orjentisane partije.
„Očekuje se da bi stranke levog centra, pre svega Socijalisti i Demokrate trebalo da ponove izborni rezultat od prethodnih godina. Liberali, Zeleni i Socijal-demokrate trebalo bi da ostanu na istom nivou“, rekao je Ćurčić.
Ističe da je više razloga za fenomen jačanje desnice u Evropi.
„Uspon desnice ima višestruke korene. Pre svega to su problemi institucionalne definicije Evropske unije. Da li ona treba da ide ka nekoj čvršćoj centralizaciji ili treba da ide ka decentralizaciji Evrope nacija“, ističe Ćurčić.
Upozorava i da treba biti uprezan u ocenama o usponu desnice u Evropi zato što su na političkoj sceni EU „tri nijanse“ desno orjentisanih stranaka.
„Prva je grupacija stranaka desnog centra okupljena oko Evropske narodne partije, međutim one su kroz istoriju pokazale da su veoma dosledni čuvari evropskih integracija. Stranka koja pripada toj grupaciji je Hrišćansko demokratska unija u Nemačkoj gde je dugogodišnji vođa bila Angela Merkel“, objašnjava Ćurčić.
Dodaje da druge dve grupacije – čvršće desno, okupljene oko Identiteta i demokratije (ID) i Konzervativno reformistička partije nemaju jasan odnos prema EU, a s druge strane su veliki kritičari politike migracija i liberalnih vrednosti.
„Oni su pokazali kritičnost i prema euro zoni, a i prema modelima finansijske i vojne integracije EU koje doduše, zbog rata u Ukrajini više ne mogu da se realizuju zato što se Nato pokazao kao centralni čvor“, naveo je Ćurčić.
On ocenjuje da bez obzira na uspon desnice u Evropi ipak ne treba očekivati da će predstojeći izbori za Evropski parlament biti odraz nove politike EU, posebno prema Zapadnom Balkanu i dijalogu Beograda i Kosova.
„Ne treba očekivati da će rezultati budućih evropskih izbora uticati na sam tok dijaloga Beograda i Prištine. Međutim, ono što je realnije je da će doći do raspleta na međunarodnom nivou, pre svega izbori u SAD, pitanje krize na Bliskom istoku, odnosa Evropa-SAD, ali i Evropa-Rusija i Rusija – SAD“, kaže Ćurčić.
Kao ključan razlog navodi da Evropski parlament nema značajniju ulogu u institucionalnom mehanizmu, ali i da učešće u vlasti desničarskih partija ne znači i radikalnu promenu politike.
„Evropski parlament nema toliko važnu ulogu u institucionalnom mehanizmu EU. To je dogovor među državama. Ali, u tom smeru bi trebalo očekivati da bi pojedinačni izbori u evropskim državama mogli da oblikuju politike tih država prema EU. Videli smo na primeru Holandije kako je potencijalno moglo da utiče dolazak Gerta Vildersa na vlast. Opet, primeri iz Italije i Švedske nam pokazuju da se suštinski kurs tih zemalja nije mnogo promenio. Čak je u slučaju Švedske, prilikom ulaska ekstremno desnih demokrata u vladu, pokazalo da su oni samo ubrzali proces integracije te zemlje u Nato. Dakle, ne treba očekivati da će Evropski parlament biti sam odraz promena, ali može se reći da će biti indikator narednih izbora“, kaže Ćurčić.
On podseća da se sledeće godine održavaju nacionalni izbori u ključnim članicama EU.
„Ne treba zaboraviti da sem saveznih izbora u Nemačkoj, slede izbori u Francuskoj i Italiji. Italija je specifična zemlja gde se često dešavaju prevremeni izbori. Tu je i Španija koja nam pogotovo može biti zanimljiva zbog slučaja secesije Katalonije i ne samo nje, već i Baskije. To su zemlje koje mogu da utiču na događaje kod nas“, kazao je Čurčić.
S druge strane, istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković upozorava da bi eventualna pobeda desničarskih stranaka na izborima za Evropski parlament značila i da pregovori Beograda i Prištine više ne budu u prvom planu EU što bi otvorilo moguće nove tenzije i jednostrane akcije.
“Ukoliko desnička snage prevagnu pobedu to može značiti da će dijalog Beograda i Prištine, iz perspektive EU, pasti u drugi plan i da neće biti u fokusu kao što je bio do sada. To onda otvara pitanje potencijalnih novih tenzija i unilateralnih akcija koje Evropska unija neće imati kapaciteta, a možda neće imati ni želje da spreči ili da se njima aktivnije pozabavi”, kaže Pavković za Kosovo onlajn.
Prema njegovim rečima izbori za Evropski parlament bi mogli da donesu upravo ovakvo iznenađenje jer će od budućeg saziva evropske skupštine zavisiti i izbor novih čelnika Evropske unije.
“Ukoliko dođe do nekih velikih iznenađenja i promena odnosa moći među strankama to će definitivno uticati i na izbor predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta i to će se onda odraziti i na dijalog Beograda i Prištine. Kako će se odraziti, to će naravno zavisiti od političkih stranaka koje budu imale nadmoć u Evropskom parlamentu”, kaže Pavković.
Objašnjava da na jačanje desnog fronta u EU ne ukazuju samo istraživanja javnog mnjenja već i izborni rezultati Marka Vildersa u Holandiji ili AFD u Nemačkoj.
Drugi bitan razlog vidi u činjenici da su za članice EU izbori za Evropski parlament i dalje od drugorazrednog značaja.
“Kada uzmemo u obzir da se izbori za Evropski parlament u državama članicama na neki način smatraju drugorazrednim u odnosu na nacionalne izbore i da tu ekstremističke stranke koje inače nisu preterano popularne na nacionalnim izborima dobijaju mnogo veću podršku nego inače, možemo očekivati velika iznenađenja”, naglašava Pavković.
Dobar poznavalac evropskih prilika, dopisnik RTS iz Nemačke Nenad Radičević ocenjuje za Kosovo onlajn da će na predstojećim izborima za Evropski parlament blok desno orijentisanih stranaka dobiti većinu, ali da to neće uticati na dramatične promene ni u vrhu EU, ali ni u odnosa prema Zapadnom Balkanu i posredništvu u dijalogu Beograda i Prištine.
„Očigledno je da će blok tvrde desnice ojačati i sveukupno sa umerenom desnicom, odnosno desnicom koja je bliže centru imati većinu u Evropskom parlamentu. Međutim, to ne znači da će se vlast u vrhu Evropske unije nešto dramatično menjati već da će biti potrebna neka vrsta koalicije između narodnjačkih parija, Socijal-demokratske partije i Liberala, odnosno Zelenih. U tom četvorouglu će se naći nova vlast na nivou EU. Ali, Evropski parlament kao svojevrsna govornica svih tih partija biće malo drugačija. Više će se čuti glasovi koji nisu toliko popularni onima koji su na vlasti“, kaže Radičević.
Nema dilemu da će promene na vrhu EU, od novog visokog komesara za spoljnu politiku do najave uspostavljenja komesara za odbranu uticati i na Zapadni Balkan i na dijalog Beograda i Prištine, ali da tu ne treba očekivati dramatične promene budući da većina zapadnoevropskih zemalja koje imaju presudan uticaj, između ostalog i na izbor evropskih zvaničnika, imaju jedinstven stav po pitanju Kosova.
„U tom smislu ne bi trebalo očekivati neke dramatičan zaokret. Ali, u Evropskom parlamentu će biti moguće čuti više tih glasova koji postavljaju pitanje da li je ideja nezavisnosti Kosova ispravna i da li EU po tom pitanju greši. Debata u Evropskom parlamentu će možda prijati našim ušima o o izveštavanju i radu i diskusijama u EP, ali u praksi neće dovesti do promene“, tvrdi Radičević.
Objašnjava da su male šanse da bez obzira ko će u budućnosti preuzeti rukovođenje Evropskom unijom, taj izbor neće dovesti u pitanje i promeniti suštinu pregovaračkog procesa Beograda i Prištine koji se odvija pod pokroviteljstvom EU.
„U praksi, zvaničnici koji će preuzeti rukovođenje EU neće dovesti u pitanje ono što je suština tog procesa, a to je nešto što se zove normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, a zapravo je, kada se to pogleda u kontekstu evropskih integracija, nastojanje da Beograd te odnose normalizuje tako da može bez Kosova da uđe u EU. Zapravo je to suština, a ne neki povratak Kosova pod juristikciju Beograda“, naglašava Radičević.
Govoreći o predstojećim izborima za Evropski parlament Radičević kaže da je već sada jasno da će najveći gubitnici biti stranke levog centra, socijal-demokratske stranke, Liberali i Zeleni.
„Oni su po brojnim pitanjima na nacionalnim nivoima sagledani kao neko ko je radio protiv nekih interesnih grupa, poput poljoprivrednika. Iskusili smo seriju protesta poljoprivrednika širom EU i tu su Zeleni ili Liberali akteri koji su bili protivnici interesa poljoprivrednika. Na kraju je EU odustala od nekih spornih propisa. Konkretno, Ursula fon der Lajen je sama, u poslednji čas, povukla neke zakonske procedure među kojima i za poljoprivrednike. Između ostalog i da bi profitirala kao predstavnica te narodnjačke struje na evropskim izborima“, kaže Radičević.
Dodaje da je to vidljivo i po pitanju rata u Ukrajini.
„Sada svedočimo da se čak i po pitanju rata u Ukrajini vidi da su istupi određenih zvaničnika suštinski usmereni kako povratiti poverenje svojih birača pred evropske izbore i kako otežati protivnicima koji imaju ili proruske ili antiratne stavove“, naglašava Radičević.
Upitan da li bi predstojeći nacionalni izbori u državama, članicama EU mogli da donesu neka iznenađenja, Radičević kaže da ni tu ne treba očekivati dramatične promene.
„U Nemačkoj je teško izvodljivo da Alternativa za Nemačku ili Levica koje imaju drugačije stavove u odnosu na mejnstrim partije, dođu na vlast na saveznom nivou. Možda na pokrajinskom nivou imaju šanse, ali na saveznom koji odlučuje o spoljnoj politici ne. U Francuskoj je to isto veliko pitanje. Čak i ako bi teoretski Mari Lepen postala nova predsednica da li bi ona menjala politiku? Da li je Đorđa Maloni promenila kurs Italije? Nije, iako je bila sagledana kao neko ko je antisistemski igrač. U tom smislu ne verujem da bi moglo da dođe do nekog velikog zaokreta, barem ne u skorije vreme“, zaključuje Radičević.
.
