„PUTIN UVERIO RUSE U POBEDU“: Sve o sporazumu koji je ruski lider suspendovao!

U iznenadnoj objavi na samom kraju svog obraćanja naciji u utorak ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da njegova zemlja suspenduje učešće u Novom STARTU, jedinom preostalom velikom nuklearnom sporazumu sa SAD, nakon što je optužio Zapad da je direktno umešan u pokušaje napada na ruske strateške vazdušne baze.

RUSKA DUMA JEDNOGLASNO USVOJILA ODLUKU: Tiče se Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja!

– Primoran sam da danas objavim da Rusija suspenduje svoje učešće u sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju – rekao je Putin, ističući da “Rusija ne izlazi već obustavlja” učešće u Novom STARTU.

Do ovog je došlo u veoma simboličnom trenutku, skoro punih godinu dana od pokretanja ruske invazije na Ukrajinu i tačno na dan kad je američki predsednik Džo Bajden iznenada došao u Kijev i prošetao ulicama sa kolegom Volodimirom Zelenskim dok su sirene zavijale.

“Vašington post” piše da je Putin ubedio Rusiju da će pobediti – a onda suspendovao sporazum.

Za agresiju je okrivio Zapad i rekao da je “nemoguće poraziti Rusiju na bojnom tlu”. Ali, značajnije je ono što nije rekao. Nije obećao da će rat uskoro da se završi, nije ni pomenuo katastrofalne ruske poraze na frontu ili rastući broj žrtava – sada se veruje da ima čak 200.000 ranjenih ili mrtvih kako navodi “Post” – niti je razjasnio svoje vojne ciljeve, kako se očekivalo.

Analitičari kontrole oružja kažu da je malo verovatno da će suspendovanje ruskog učešća u Novom STARTU odmah dovesti do nove trke u naoružanju.

Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je ovakvu Putinovu odluku “duboko nesrećnom i neodgovornom”, dok je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao da “više nuklearnog oružja a manje njegove kontrole čini svet opasnijim” mestom.

Šta je Novi START?

Potpisan u Pragu u aprilu 2010. od strane tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame i njegovog ruskog kolege Dmitrija Medvedeva, Novi START ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje SAD i Rusija mogu da rasporede.

Jedini je preostali sporazum o kontroli trke u nuklearnom naoružanju između Amerike i Rusije koji je zamenio Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju iz 1991.

Novi START stupio je na snagu 2011. i produžen je 2021. na pet godina, nakon što je Bajden preuzeo kancelariju. Omogućava i američkim i ruskim inspektorima da obezbede da se obe strane pridržavaju sporazuma, navodi Rojters.

Koje su obaveze sporazuma?

Prema sporazumu, Moskva i Vašington se obavezuju da će rasporediti ne više od 1.550 strateških nuklearnih bojevih glava i najviše 700 raketa i bombardera dugog dometa.

Svaka strana može da sprovede do 18 inspekcija lokacija sa strateškim nuklearnim oružjem godišnje kako bi se osigurale da ona druga ne krši ograničenja. Ali, dogovorene inspekcije su privremeno obustavljene u martu 2020. zbog pandemije kovida.

Razgovori između Moskve i Vašingtona o nastavku inspekcija trebali su da se održe prošlog novembra u Egiptu, ali ih je Rusija odložila i nijedna strana nije odredila novi datum.

Da li je Rusija ranije pretila da će se povući iz sporazuma?

Moskva je ranije ovog meseca rekla da je želela da sačuva sporazum, uprkos „destruktivnim pristupom“ SAD kontroli naoružana.

Rojters navodi da Rusija i SAD zajedno imaju oko 90 odsto svetskog arsenala nuklearnih bojevih glava a obe strane navode da se rat između nuklearnih sila mora izbeći po svaku cenu.

Ali, ruska invazija na Ukrajinu gurnula je obe zemlje bliže direktnom sukobu nego ikad za proteklih 60 godina. SAD su optužile Rusiju da krši sporazum time što ne dozvoljava inspekcije na svojoj teritoriji, dok je Moskva upozorila da bi odlučnost Zapada da “porazi” Rusiju mogla da spreči obnavljanje sporazuma kad mu istekne rok 2026.

Šta sada?

Nekoliko sati nakon Putinovog govora, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je objavilo da je suspenzija “možda reverzibilna” i navelo da će se Moskva pridržavati ograničenja iz sporazuma o nuklearnim projektilima i obavestiti Vašington o lansiranju interkontinentalnih balističkih i raketa sa podmornica.

Rusija je prošle godine rekla da je opasnost od nuklearnog konflikta stvarna i da se ne treba potceniti, ali da bi to trebalo izbeći pod svaku cenu. I SAD i Rusija imaju provere kako bi obezbedile da se njihovi nuklearni projektili ne mogu slučajno upotrebiti, nakon što su godine tenzije tokom Hladnog rata zamalo dovele do konflikta.

Ali, strahovi od nuklearnog sukoba su se povećali od invazije na Ukrajinu. Putin je podsetio svet na veličinu ruskog arsenala i rekao da je spreman da upotrebi sva neophodna sredstva da odbrani “teritorijalni integritet” Rusije.

Ankete pokazuju da sada više Rusa želi mir nego nastavak rata, iako je podrška Putinu kao ratnom lideru i dalje visoka.

Šta kažu stručnjaci?

Džon Volfstal, savetnik međunarodnog pokreta za smanjenje nuklearne opasnosti “Global zero”, predviđa “teška vremena koja su pred nama za stabilnost i nuklearnu suzdržanost”. Putin nije razjasnio da li Rusija obustavlja svu razmenu informacija i obaveštenja. Ako je tako, to bi „fundamentalno promenilo odnose sa Rusijom“, kaže Volfstal.

“Putinov potez je politički, ne vojni. On nastoji da uznemiri saveznike NATO i podstakne strahove od šireg rata jer gubi u Ukrajini”, napisao je na “Tviteru”.

Proruski analitičari poput Sergeja Markova insistiraju da će Rusija da pobedi jer, kako je rekao u utorak na “Telegramu” – “nuklearne sile ne gube ratove”.