FINSKA PREŠLA CRVENU LINIJU MOSKVE: Sad znamo da je Rusija spremna da upotrebi vojnu silu

Plavo-bela zastava Finske podignuta je 4. aprila ispred sedišta NATO alijanse, a povodom toga Juha Martelijus, zamenik generalnog direktora za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane ove zemlje, izjavio je da je Finska znala da je ulazak u NATO pakt crvena linija za Rusiju i da sad čekaju bilo kakvu njenu reakciju.

OJAČAVA SE BEDEM NATO: Finska pokreće najveći nuklearni reaktor u Evropi

Finska je oduvek bila, kako piše dw.com, meta pretnji Moskve i sad se ova zemlja sprema za još. Finska jača svoju graničnu odbranu na istoku zemlje, a kako piše nemački portal, niko ne veruje da bi nova ograda od 200 kilometra mogla da zaustavi vojni upad iz Rusije.

Svaka članica Evropske unije i NATO pakta koja se graniči sa Rusijom ili Belorusijom je poslednjih godina suočena sa velikim brojem ljudi iz ovih zemalja koji traže azil. Iz ovog razloga, Finska je odlučila da podigne fizičku barijeru na istoku zemlje koja će biti visoka tri metra.

„Videli smo šta Rusija radi u Ukrajini, tako da je sve moguće. Posle toga su ljudi shvatili da je ovo nulta godina za naše nove odnose sa Rusijom. Bez obzira na to kako se odvijaju stvari u Ukrajini, naš odnos sa Rusijom će biti potpuno drugačiji“, kazao je Martelijus.

U gradu Imatra gde je počela gradnja ograde niko nije oduševljen projektom, kako je kazao gradonačelnik Matias Hilden. „Šteta što nam je to potrebno“, kazao je on. Pre deceniju niko ne bi oklevao da se ruski govori u prodavnicama ili banjama, kaže on. Ulice grada, samo sedam kilometara od granice, bile su pune automobila sa ruskim registarskim tablicama.

U to vreme, Rusi su kupovali skoro svaku drugu nekretninu u okolini, nastavlja on, a jednodnevni izletnici su pružali pouzdan prihod za prodavnice. Neke prodavnice su morale da se zatvore kada je korona onemogućila putovanje, ali je zabrana ulaska ruskim turistima zbog sankcija zbog rata u Ukrajini zatvorila mnoge druge.

Hilden je ubeđen da bi svako ko govori ruski u gradu sigurno privukao sumnjičave poglede. Niko ne veruje da će prijateljski odnosi biti obnovljeni u dogledno vreme. „Dobro je pripremiti se za pretnje koje će se verovatno pojaviti u budućnost“, dodaje on.

Vilijam Denisuk već dugo živi u Imatri i kaže da neki od njegovih poznanika imaju slutnje koje ne isključuju vojnu invaziju. „Ljudi su očigledno nervozni“, kaže on, govoreći o prijateljima koji su nekada pravili planove i bezbrižno gledali u budućnost.

Denisuk ukazuje na ukrajinski Donbas, region koji je u velikoj meri okupirala Rusija i čiju je veliku populaciju stanovnika koji govore ruski Kremlj koristio kao izgovor za invaziju. Iako se takav scenario u Finskoj čini nategnutim, Juha Martelijus iz Ministarstva odbrane izražava sličnu zabrinutost. „Pre rata u Ukrajini znali smo da je Rusija spremna da upotrebi vojnu silu u nekim ekstremnim slučajevima. Sada znamo da je Rusija spremna da upotrebi vojnu silu u slučajevima koji se ne čine ekstremnim“, tvrdi on.

Finski graničar Mika Ritkonen smatra da je Rusija nepredvidiva. U šumama koje se krče kako bi se napravio put za graničnu ogradu, pukovnik Mika Ritkoen, komandant finske granične straže, naglašava da nema znakova da Rusija planira veliki napad na Finsku „u vrlo bliskoj budućnosti“. Ali on takođe kaže: „Da li neko zna šta će Rusija da radi u budućnosti? Bar ja ne znam. Moramo da budemo spremni“.