ZA NJIH SU GOTOVO BOŽANSTVO: Ceo svet se plaši Vagnerovaca, u ovoj zemlji ih doživljavaju kao heroje

U ruskoj pravoslavnoj crkvi u glavnom gradu Centralnoafričke Republike vlada praznična atmosfera.

CENA NAFTE ĆE OTIĆI U NEBESA: Ali Hamnei Islamske zemlje da ne isporučuju gorivo cionističkom režimu

Na prvi pogled sve izgleda uobičajeno, kao da je nedeljna služba. Međutim, ova crkva koja se nalazi na dvadesetak minuta od centra Bangija, za mnoge je simbol prijateljstva između Rusije i Centralnoafričke Republike.

Sveštenik Sergej Vojemava, služi litugiju u jedinoj ruskoj pravoslavnoj crkvi u ovoj zemlji dok nosi zlatni kitnjasti ogrtač. Dok izgovara molitve Sergej šeta sa kandilom u ruci, a okupljeni vernici prate svaki njegov korak.

Crkvu ima betonski pod i limeni krov, a bele zidove krase ručno oslikane freske, dok na drvenom oltaru gore sveće.

Sveštenik je u početku bio zabrinut zbog posete novinara BBC-a, posebno jer dolazi nekoliko meseci nakon pogibije šefa Vagnera Jevgenija Prigožina. Nakon njegove smrti mnogi su počeli da preispituju kakav uticaj ova organizacija ima u Centralnoafričkoj Republici.

Oko 200 ruskih plaćenika došlo je 2018. godine u ovu zemlju kako bi predsedniku Faustinu- Tuderi pomogli u borbi protiv pogunjenika.

Istraživačka grupa „The Sentry“ navela je u svom izveštaju da su Vagnerovci iskoristili ovu šansu i uspostavili dominaciju nad oslabljenom vojskom u Centralnoafričkoj Republici.

„Videli smo da se fokusiraju na četiri stuba: politički, ekonomski, informacioni, dezinformacioni i propagandni – i vojsku. Oni su se infiltrirali i kompromitovali ove sektore kako bi unapredili svoje finansijske i ekonomske interese. U sektoru rudarstva, Vagner je koristio nacionalnu vojsku da unapredi i neutrališe neke od naoružanih grupa koje su kontrolisale interesne oblasti“, kaže za BBC Natalija Dukan, viša istražiteljka u Sentriju koja je provela mnogo godina izveštavajući o zemlji.

Gospođa Dukan kaže da plaćenici vode „kampanju terora“ i da su odgovorni za široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava, uključujući ubistva, mučenje i silovanja.

Ranije ove godine, Velika Britanija je proglasila ovu organizaciju terorističkom grupom, dok su je SAD označile kao „značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju“.

Međutim, za mnoge Centralnoafrikance, posle decenije građanskog rata, situacija je dosta složenija.

Pet godina živimo u miru“

Sveštenik Sergej kaže da je njegov odnos sa sa Rusijom prethodio dolasku Vagnerovaca.

„Naš odnos sa Moskvom je isključivo religiozne prirode“, rekao je on.

On je zatim dodao da se mnogo toga promenilo otkako su Vagnerovci došli u njegovu zemlju.

„U našoj zemlji je sada mir. Mi već pet godina živimo u miru, a ne u ratu“, dodao je Sergej.

Isto mišljenje dele mnogi građani Bangija. U centru grada postoji spomenik ruskog vojnika koji štiti žene i decu, a na dnu i dalje stoje uvenuli buketi i izbledele poruke na kojima piše „Našem najboljem prijatelju Jevgeniju Prigožinu“.

Slično „prorusko“ raspoloženje poslednjih godina proširilo se širom zapadne i centralne Afrike. Države poput Mailja, Nigerije i Burkine Faso, koje su nekada bile francuske kolonije, tvrde da im ta zemlja nije mnogo pomogla u uspostavljanju mira.

„Potrebno nam je „win-win“ partnerstvo. Zato su Rusi ovde. Taj odnos je veoma važan za nas“ rekao je Emeri Brajs Ganzales, biznismen iz Centralnoafričke Republike, koji se nedavno iz Francusk epreselio u Bangi.

Građani osećaju veliku zahvalnost prema Vagneru

U Bambariju, glavnom gradu regiona Ouaka, koji se nalazi 400 kilometara severoistočno od Bangija, dogodile su se najstrašnije borbe tokom sukoba koji je divljao zemljom pre pet godina.

Jedini način da se stigne do grada je letom UN-a koji saobraća tri puta nedeljno. Put do ovog mesta može da potraje danima jer su neki putevi do grada teško prohodni ili više ne postoje.

Ova situacija je opomena na sve ono s čim se suočava ta zemlja. U ovoj oblasti kontrolu uspostavlja misija UN, a ljudi sa belim šleovima mogu se videti svuda kako patroliraju gradom.

Od 2014. godine misija UN ima vrlo bitnu ulogu u zaštiti civila, sarađuju sa vlastima, međutim nemaju prava da zauzimaju nijednu stranu u sukobu.

Mir koji u zemlji traje već pet godina omogućio je Džovani Ranemeji (15) i hiljadama druge dece da imaju kakvu-takvu budućnost.

„Bila sam istraumirana jako dugo“, kaže ona dok priča kroz kakav pakao je prošla u logoru za pobunjenike.

Nakon godinu dana boravka na tom užasnom mestu, ona i njena baka uspele su da pobegnu dok su išle po vodu.

Sada živi sa roditeljima, otvorili su farmu svinja kako bi uštedeli novac i mašta o tome kako će jednog dana postati lekar.

Guverner regiona Ouaka kaže da građani ne bi živeli u miru da nije bilo Vagnera.

„Kada smo od međunarodne zajednice tražili pomoć, uveli su sankcije protiv nas. Sa druge strane kada je Vagner došao pomogli su nam da uspostavimo kontrolu na teritoriji skoro cele zemlje. Kada vam gori kuća ne razmišlajte o tome da li je voda kojom gasite slana ili slatka. Jedino o čemu brinete je da ugasite plamen“, rekao je guverner u izjavi za BBC.

„Postoje izazovi koji treba da se reše“

Predsednik države priznaje da trenutno jeste mirno, ali da postoje izazovi koje tek treba da reše.

Kada je suočen sa optužbama da su Vagnerovi plaćenici počinili ozbiljna kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje, silovanje i vansudska ubistva, on kaže da je osnovana istražna komisija koja će potvrditi te tvrdnje.

Kritičari nisu ubeđeni u njegove navode.

„Veoma je opasno jer je Vagner umešao prste u ekonomiju, bezbednost, politiku, a sada vode našu zemlju“, kaže bivši premijer Martin Zigele za BBC.

U početku je podržao zahtev za ruskom pomoći, ali je bio razočaran kada su poslali plaćenike iz Vagnera.

„Oni su potpuno slobodni da rade šta žele, da idu gde žele i da odlučuju“, kazao je on.

Predsednik Tuadera odbija da navede datum za eventualno povlačenje Vagnera, ističući da je obezbeđivanje mira na prvom mestu.

Dukan tvrdi da je ovo deo Vagnerove strategije infiltracije, koja ima za cilj da tu zemlju učini zavisnom.

Smatralo se da će Vagnerova moć u Africi nestati nakon Prigožinove neuspele pobune protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, a zatim i njegove smrti. Međutim, grupa nije raspuštena i njeni borci tek treba da budu u potpunosti apsorbovani u rusku vojsku.

„Oni su se reorganizovali, premeštali svoje ljude i opremu. U početku su neki to protumačili kao odlazak, ali nije. To je jednostavno bila reorganizacija“, kazala je ona.