GORAN TRIVAN ZA „DOBRO JUTRO SRBIJO“: Pogušismo se ko miševi! Hoćete da 6.500 ljudi godišnje umre ili da vozite stare automobile? (VIDEO)

Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, gostovao je ovoga jutra u emisiji "Dobro jutro Srbijo" kod uigranog tandema, Milomira Marića i Katarine Korše.

Gospodin Trivan je svoje gostovanje u prvomsrpskom jutrarnjem programu započeo rečima:

– Srbija je već dugo vremena groblje evropskih automobila. Uvek je bolje kupiti noviji automobil, naprećete biti mnogo bezbedniji, voziti novi automobil znači da ste bezbedniji po svoj i tuđi život,a drugo je zagađivanje, emisija zagađenih gasova je kod novijih automobila neuporedivo manja u odnosu na stare. 50% posto automobila u Srbiji su sigurno stariji preko 10-15 godina. Pogušismo se ko miševi! Hoćete da 6.500 ljudi godišnje umre ili da vozite stare automobile – rekao je ministar Trivan i istakao je da je uvek bolja opcija kupiti novi, a jeftiniji auto, a u istom cilju podržao kupovinu elektirčnih autobusa Gradskog prevoza Beograda.

U jednom trenutku smo se usrećili što su se ugasile fabrike, a onda je ministar srušio mit:

– Bilo je krajnje vreme da se uplašimo. Neznanje nas košta života vreć decenijama. 15 milijardi ćemo morati da uloživo u čišćenje Srbije, ali na 20 godina. Moramo da podignemo stanje svesti nacije, ja mislim da se to ne radi kroz PR, to se radi akcijama koje su manje kozmetičkog smisla. To ćemo uraditi kada naše regionalne deponije stavimo u pogon. Tada nijedan divlja deponija neće imati razloga da postoji, tada će ući na te glavne deponije, gde će se ljudi baviti novcam – objasnio je ministar Trivan i doda;

– Odlučio sam da deo uređenja životne sredine prebacim na gradonačelnika. Jer su oni nadležni za te oblasti, na primer buka, kese… Dakle, postoji mnogo razloga zbog čega prebacujemo odgovornosti na lokalne samouprave.

Ministar je iskoristio trenutak da čestita Dan radnih akcija mnogim akcijašima koji su i danas sade stabla širom Srbije, ali i istakao da se ozbiljna akcija pošumljavanja nije desila još od "velike Jugoslavije".

Kada je pošumljena poslednja šuma, postoji li neki dokument u ministarstvu?

– "Srbija šume" kao preduzeće radi to godinama. Dugo se nije nište organizovano na većim površinama. Sada je to promenjeno tako što ćemo organizovati konkurs, gde zovemo lokalne samouprave da nam se jave na konkurs, zajedno sa lokalnim samoupravama, jer lokalne samouprave tačno znaju koji delovi njihove opštine je potrebno pošumljavanje.

Na pitanje zbog čega često žele da ga smene, kome je trn u oku, gospodin Trivan je rekao?

– Ne bavim se time, pogledam press cpliping svakoga jutra, čitam takve tekstove. Postoji mnogi koji se bave "pljuvanjem u dalj", ne želim da učestvujem u tome.

Minitar priznaje da se bavio zaštitom životne sredine mnogo pre nego što je postao ministar:

– Negde je to meni od rođenja. Živeti u maloj sredini podrazumeva da živite u divnoj prirodi, divnom okruženju, gde vam roditelji usađuju ljubav prema biljkama i životinjama. Neodvojivo je,nemoguće je da volite ljude, a da ne volite prirodu, ja sam siguran u to.

Plan je bio da zelenilo bude samo na Dedinu, ali je gospodin Trivan bio i više nego jasan:

– Ne može. Ne dam da zelenilo da bude samo na Dedinju. Moj pogled na svet je da svaki građanin, bez obzira na materijalni status, ima pravo na zdrav i čist život, ima pravo na udobnost. Moderno društvo neće doneti liberalnu ekonomiju, moderno društvo će doneti ravnopravnost. Pre ili kasnije, Evropa ide ka tome i Srbija samo treba da bude "ukaći" taj momenat…

Zbog čega je sve više malignih bolesti? Da li je to zbog prljavštine?

– Ne može biti kriv samo osiromašeni uranijum i mi smo krivi. Međutim, sada ćemo, formirajući komisiju da tačno utvrdimo.

Da li je Srbija prljavija zemlja od okolnih zemalja? Da li su otvoreni evropski fondovi?

– Nije, ako pričamo o regionu, svi smo tu nedge. Manje-više smo svi u istim uslovima, Ta svako ekološko pitanje postoli ekološki fond,samo je pitanje koliko ćete vi da se posvetite. U pitanju su oni papiri, o kojima stalno pričam, intezivno radimo na tome. Ova godina je godina preokreta, 450 miliona dinara ćemo da podelimo lokalnim samoupravama. 200 miliona evra dolabijamo krajem godine. Radićemo i prekogranično sa drugim zemljama, ali i sami. Ali sve ćemot to moći ako imamo te projektno-tehničke papire. Radili smo 2 godine da bismo došli do ovoga.

Happytv.rs
Foto: Arhiva