KRAĐA BEBA U SRBIJI U EMISIJI „POSLE RUČKA“: „Sada bi moj sin trebao da ima 35 godina“!

U današnjoj emisiji "Posle ručka" sa voditeljkom Jovanom Grgurević razgovarali smo na aktuelnu temu "Krađa beba u Srbiji".

Da li je nešto promenio sastanak roditelja nestalih beba sa predstavnicima Suda za ljudska prava iz Strazbura?

Kada će roditelji dobiti od države odgovor gde je njihovo dete završilo po rođenju, ako se već ne vodi kao umrlo?

Gosti današnje emsije su: Ana Pejić, Vladimir Čičarević, Milena Janković i Katarina Vidaković.

Imali ste događaj zatvoren za javnost sa savetnikom ministra za ljudska prava u Strazburu?

– Imali smo sastanak sa savetnikom ministra Strazbura, dali smo izveštaj aktivnosti i do koliko smo stali, mi nismo ništa novo rekli njima što do sad nismo radili. On je prokomentarisao šta smo rekli, ne postoji ni najava šta će se dalje desiti. Na poziv kancelarije saveta ministara Evrope je sazvano viđenje, slali smo dopise i obaveštenje dokle smo stali a njima je bilo sumnjivo. U Repubulici Srbjii se ništa nije radilo do sada, a mi jesmo i mi smo njih to obavestili. Nismo dobilili ni rat ni bitku. Ako uspem da dođem na sastanak sa ministrom pravde je uspeh, posle hiljadu dopisa nikad nisam dobio poziva da dođem na sastanak. Prvo početan korak je da nas ministri zovu na sastanak i da nađemo zajedničko rešenje – rekao je Vladimir Čičarević.

Vama je ukradena beba jel se javio odatle interes?

– Ja sam locirao moje dete sada pokušavam da dobijem nalog za DNK. Sada se neke stvari dešavaju u pravom momentu film Šavovi koji će otvoriti ovogodišnji filmski festival, je nešto što preporučujem blisko ovoj temi da se pogleda. Mi nemamo sudsko delo krađe beba u zakonu, to u policiji i tužilaštvu nema, mi radimo strage i imamo legitimno pravo na to. Kada dođemo na sud to je zastarelo delo i sve se svodi na jedno delo predviđene kazne od 1 do 6 godina . Mora da se definiše delo krađe beba i zakon koji će suspedovati rektoaktivnost koji su pre 50-60 godina krali decu. Ja sam iz lične osvete krenuo da bih pronašao svoje dete – dodao je.

– Ja sam se devedestetih godina uključila u celu priču i do tada traje borbe da li je ovo istina ili nije. Rodila sam dete davnih godina, na rođenju dobilo je ocenu 9, zaplakalo… rekli su mi istog dana da ima respiratorne probeleme i da je prebačeno na neontologiju i za dva dana sam dobila informaciju da je preminulo. Ja tada nisam posumnjala na doktorske iskaze. Lekar koji me je porodio nije živ, kao ni babica tako da nema poente ni da ih pominjem. Dete je došlo na neotologiju, kada smo pitali da preuzmemo smrtne ostatke rekli su da ne možemo i da bolnica radi po službenoj dužnosti i da sami sahranjuju. Kada sam prvi put čula razne priče majki čija su deca nestala na sličan način kao i moje, od tada sam počela da sumnjam u moj slučaj. Dobila sam 2016.raznličite papire i krenula sa prikupljanjem informacija. Dobila sam blanko izveštaj iz matične knjige rođenih na kome ne piše ništa osim imena i prezimena muža i mene i deteta, dobila sam sprovodnicu leša koja ne sprovodi nige u kome piše deteVidaković muško dete, dijagnoza i ništa više. Mora da se leš uputi sa pečatom patologije ili drugog odeljenja, a nema ničega. Dobila sam i papir da dete nije sahranjeno. Dobila sam potvrdu da tog dana nijedno dete tog dana nije bilo sahranjeno iz Javnog komunalnog preduzeća. Sada bi moj sin trebao da ima 35 godina – rekla je Ana Pejić.

– Ja sam rodila devojčicu u porodilštu Opšte bolnice Sremska Mitrovica, kad mu vreme nije na carski rez i imam dokaz koji je predstavljen ožiljkom od kuka do kuka. Rodila sam devojčicu a umro mi je dečak po papirima. U svakoj bolnici je bila neprikosnovena ekipa od nekoliko ljudi i odatle kreće problem. Ko? –rekla je Katartina Vidaković.

Kako teče istraga?

– Ja ću danas da se borim lavovski da dođem do istrage a treba mi zakon. Oni nas treba da pozovu prvo da je rešimo, moram da imam član koji glasi zabranjeno je da se otimaju deca, toga nema znači da je dozvoljeno? Ja kao majka treba da idemo pred sud da dokažemo da je meni preko noći neko ukrao dete. Ja dokaz imam da sam nešto rodila, nisam ga videla ni živo ni mrtvo. Da li država meni duguje odgovor ili ja njima treba da dokazujem da mi je neko ukrao dete.Mnogo žena je ušlo u sociološki problem da su izgubili i sebe i porodicu u beskrajnom traženju dece. Da li će u novom zakonu biti član da će ta nađena deca biti dovedena u sud da urade DNK ili neće? – dodala je.

Kradu se deca sa visokim ocenama, sa težinom iznad 2.5kg nikada slabija ili beba sa nekim problema i statistički podaci su poražavajući?

– Mi znamo na koji se način kradu ali ne znamo kako da ih nađemo a to treba da država da radi. Zalažemo se za zakon o nestalim bebama. Prošle godine je formirana komisija za nestale bebe i ide informacija da je u Srbiji u toku preko 90 istraga od strane tužilaštva u saradnji sa policijom i sa roditeljima. Ta informacija je laž i nije tačno. Mi smo se pismenim putem obratili Javnom tužilaštvu da se u Srbiji ne vodi istraga protiv bilo kog lica kome je nestalo dete. Juče se desila prekretnica u bebi aferi. Usaglasili smo se i dogovorili da se pitanje nestalih beba može rešiti samo zakonom, samo koji? Mi hoćemo status deteta koji treba da se utvrdi, da ne čekamo čitav proces a život teče. Majke treba da dostave papir državi na kome će pitati „gde je moje dete?“ – rekla je Milena Janković.

Happytv.rs
Foto: Arhiva