BITNO ZA SVE KOJI MISLE O STAMBENOM KREDITU: 15 meseci manjih kamata, a ušteda premašuje 1.500 evra

Na vanrednoj sednici Izvršnog odbora NBS zaključeno je da su kamatne stope na stambene kredite previsoke, te je centralna banka odlučila da ih ograniči. U praksi, ova odluka znači da će svi oni koji su svoj prvi stambeni kredit do 200.000 evra sa varijabilnom kamatnom stopom, moći da odahnu, jer od oktobra, pa u narednih 15 meseci, njihove rate neće moći da rastu, kao što je to slučaj već duže od godinu dana. Takođe, ni nakon tih 15 meseci, odnosno nakon 31. decembra 2024. godine, banka neće moći od njih da naplati bilo kakvu razliku u kamati.

OVAKO SE VOLI SRBIJA: Dečak održao lekciju iz patriotizma, koju ni mnogo stariji ne razumeju

Za one koji će tek da se zaduže

Prvo ograničenje koje je NBS uvela za one koji tek nameravaju da uzmu kredit, odnosi se na pozajmice sa promenljivom kamatnom stopom, koje su zapravo u našoj zemlji najčešće. U ovom slučaju, marža banke, koja je sastavni deo svake rate koju dužnik plaća, ne sme da bude veća od 1,1 odsto iznosa glavnice duga. Trenutno ta bankarska marža iznosi od 2,89 do 3,89 odsto.

nače, marža je deo nominalne kamatne stope, a na nju se još dodaje, u ovom slučaju, euribor. Konačna kamatna stopa koju klijent plaća je efektivna, a u nju ulaze svi ostali troškovi kredita i to je zapravo “stvarna” kamata. Ona nije direktno ograničena, ali je od nominalne svakako uglavnom veća oko jedan procenat.

Dakle, bankarska marža sada neće smeti da pređe 1,1 odsto.  Na to se onda dodaje euribor, što je zapravo kamata na kredite u evrima, a u Srbiji se stambeni krediti gotovo uvek podižu upravo u toj valuti. Dakle, na maržu se dodaje euribor, koji trenutno iznosi 3,8 odsto ako je tromesečni i 3,952 ako je šestomesečni.

Ako sa nominalnom kamatnom stopom rata trenutno iznosi 515 evra, od oktobra će ovaj iznos biti drastično manji, 386 evra. Ipak, na to treba dodati i ostale troškove koji ulaze u trošak rate, a koji su individualni te variraju od banke do banke. U svakom slučaju, ako je, prema gruboj računici, mesečna ušteda veća od 100 evra, za ukupno 15 meseci, koliko će važiti ova mera, može da se uštedi više od 1.500 evra.Tek nakon 31. decembra 2024. godine, marža će moći da se obračunava po iznosu koji piše u ugovoru. Dakle, u ugovoru koji klijent potpisuje s bankom, svakako se nalazi standardna marža koju je banka ubirala pre ograničenja, ali tek od prvog dana 2025. godine, rate kredita mogu da se obračunavaju tako. Do tada, prednost ima odluka koju je donela NBS.

To znači, dužnici neće morati da strepe od toga da će im na svakih tri ili šest meseci rasti rata, jer će do kraja naredne godine ona moći samo da pada, ukoliko se to desi sa euriborom.

Iako od 20 banaka, koliko posluje u Srbiji, samo četiri nudi fiksnu kamatnu stopu, NBS je donela mere koje utiču i na dužnike koji odaberu upravo ovu kamatu. Iako rate ovakvih kredita ne mogu da rastu kao što je slučaj sa varijabilnim kamatama, one su u startu, po pravilu, više, jer se tako banka osigurava da, ukoliko euribor bude porastao neće biti u gubitku.  Nominalna kamatna stopa u tom slučaju, nakon odluke NBS, može da bude najviše 5,03 odsto. Ovo je drastično manje, jer su nominalne kamate do sada bile od 6,95 do devet odsto.Ako je rata dužnika kredita sa fiksnom kamatnom stopom trenutno, primera radi, 530 evra, od oktobra će ona, zahvaljujući odluci NBS, biti oko 410. I na ovo, kao i kada je u pitanju varijabilna kamata, treba dodati ostale troškove kredita.

Šta će biti sa starim dužnicima?