OD TEL AVIVA DO BEOGRADA PUTOVALI 34 SATA: Ispovest Srba koji su ostali zarobljeni na aerodromu u Amanu

Srpski državljani Rodoljub Zdravković i Goran Puača pre 10 dana doneli su odluku da napuste Izrael, koji je od 7. oktobra u ratu. Kupili su karte jedne lou kost kompanije na relaciji Tel Aviv-Budimpešta, ali je prevoznik u međuvremenu obustavio saobraćaj iz Izraela.

Rodoljub i Goran u ispovesti za kažu da su se tada odlučili za kombinaciju drumskog i avio saobraćaja i da nisu ni slutili kakve će izazove imati da stignu u Srbiju.

U petak, 27. oktobra krenuli smo autobusom iz Tel Aviva za Aman u Jordanu, pričaju Rodoljub i Goran.

– Izašli smo neometano iz Izraela i prva u nizu prepreka na koje smo naišli bila je na ulasku u Jordan. Proveravali su me dva sata jer sam imao tzv. putni list koji služi za povratak u zemlju u slučaju gubitka pasoša, a meni je pasoš ukraden pre izvesnog vremena – objašnjava Rodoljub.

Pravi problemi počinju na aerodromu u Amanu

Kako dalje navodi, morali su papreno da plate dalji nastavak puta, ali je onda došlo do novih problema prilikom čekiranja na let za Budimpeštu.

– Uz putni list pokazao sam im kupljenu avio kartu za let Aman-Budimpešta, sto je dodatno dokazivalo da sam samo u tranzitu kroz njihovu zemlju. Kada su me konačno pustili, pozvali su svog taksistu da nas vozi do aerodroma. Taj prevoz smo skupo platili, ali je to bio jedini način da dođemo na aerodrom. Međutim, pravi problemi počinju na samom aerodromu u Amanu – navodi Rodoljub i objašnjava kako je dalje tekao njihov put:

– Prvo su me iz avio kompanije „Ryanair“ na krajnje nelegalan i neprijatan način odbili na samom čekiranju za let, a sve uz obrazloženje da moja putna isprava nije u redu i da ne mogu da otputujem do Budimpešte, jer su navodno dobili mejl od Mađarske da ne mogu da uđem u njihovu zemlju. To se na kraju, iz razgovora sa ambasadom Mađarske ispostavilo kao netačna informacija – dodaje Rodoljub.

Rodoljub nastavlja da se susreće sa problemima, koji se ne odnose na njegovog saputnika Gorana, koji u znak podrške ostaje sa njim.

– Pokušao sam da im objasnim da sam iz Izraela sa putnim listom izdatim u ambasadi Srbije ušao u Jordan na regularnom graničnom prelazu, ali je njihov odgovor bio da sam u Jordan došao iz Palestine, a ne iz Izraela – objasnio je Rodoljub i dodao:

– Vreme nam “curi”, situacija se ne menja, Goran ima nacionalni pasoš Srbije i u znak podrške odbija da se ukrca na let i želi da ostanemo zajedno.

„Ostajem zarobljen na aerodromu bez hrane i vode“

– Na kraju smo se dogovorili da je bolja varijanta, da bar jedan od nas otputuje. Nakon toga avion odlazi i ja ostajem u bukvalnom smislu reči zarobljen na aerodromu, bez hrane i vode jer mi čak ni u menjačnici nisu hteli zameniti novac uz obrazloženje da ne priznaju putni list. Tada sam shvatio da je situacija preozbiljna i više nego nesigurna, jer su za moj položaj znali svi na aerodromu – ističe Rodoljub.

Kako dalje navodi, ono što je dodatno otežavalo situaciju, pored toga što je ostao na aerodromu bez vode i hrane jer mu ne priznaju putni list, jeste to što je imao „osećaj da je uvučen u rat sa kojim nema veze“.

– Ono što mi je posebno zasmetalo, ali i širom otvorilo oči je arogantno ponašanje osoblja avio kompanije na aerodromu. Ostao sam zarobljen u tuđoj zemlji bez hrane i vode i mogućnosti da se prebacim do Srbije, kao i da sam uvučen u politiku i priču u ratu u kome moja zemlja Srbija i ja ne učestvujemo. Ko zna kako bi se sve završilo da nakon mog prvog telefonskog poziva i molbe za pomoć, ambasador Srbije u Tel Avivu Miroljub Petrović i konzuli Vujović i Mijatović nisu odmah intervenisali i sve podigli na viši nivo – dodao je.

Uz pomoć ambasadora i konzula uspeva da dobije adekvatnu pomoć za dalji put.

„Uspeo sam da se prebacim do Turske, a potom za Beograd“

– Takođe, ogromnu ulogu odigrao je ambasador Srbije u Siriji Radovan Stojanović koji se zauzeo maksimalno za mene i moju bezbednost, pa sam uspeo da se uz pomoć kompanije „Turkish airlines“, kojima se zahvaljujem od srca, prebacim do Turske, a potom i do Beograda – navodi Rodoljub i dodaje:

– Svi su bili sa mnom non-stop na vezi, dok nisam bezbedno stigao u Srbiju. I da ne zaboravim ljude iz mađarske ambasade Gabora i Liviu koji su takođe radili na tome da mi pomognu. Posle 34 sata putovanja, sada sam Bogu hvala ali i gore nabrojanim divnim ljudima na sigurnom u našoj bezbednoj Srbiji, u zagrljaju svoje porodice – završava ispovest Rodoljub Zdravković.