PATRIJARH IRINEJ: Đukanoviću i Markoviću NIŠTA NIJE SVETO! Šta pričati sa ljudima koji NI PRETKE NE POŠTUJU?

Patrijarh Irinej je odgovorio na pitanja koja mnoge zanimaju. 

Neuspehom su okončani nedavni pregovori predstavnika Episkopskog saveta u Crnoj Gori i crnogorske vlade. Kako ocenjujete poziciju Crkve u ovim pregovorima, ali i njen trenutni položaj u Crnoj Gori?

Na pitanje kakav je položaj naše Crkve najbolje su zimus odgovorili i stari i mladi, po mećavi u Vasojevićima ili po buri u Paštrovićima, širom današnje Republike Crne Gore, noseći na ikonama i u srcu Svetog Savu, Svetog Vasilija Ostroškog ili Svetog Kneza Lazara, i sa uzdignutim trobojnim barjacima Srpske Crkve branili svetinje. I stav Crkve u današnjoj Republici Crnoj Gori, ali i svuda gde ima naših eparhija, crkvenih opština, manastira, hramova i parohija je kristalno jasan. Srpska Pravoslavna Crkva ima svoj Ustav, svoje ustrojstvo, svoje propise koji rešavaju načine regulisanja svih važnih pitanja. U takvim zakonskim i kanonskim okvirima mogu biti rešena i sva otvorena pitanja na tom području. To je stav Svetog Arhijerejskog Sinoda, to je moj stav. Takav je i stav Sabora. A što je isto tako važno, takav stav je nedvosmisleno pokazao i narod u tamošnjim eparhijama. Ova kriza potvrdila je onu latinsku: Vox populi – vox Dei! Ni narod, ni Crkva ne prihvataju raspravu o pitanju: čiji su srpski pravoslavni hramovi? Ni narod, ni Crkva ne pristaju na bilo kakvu promenu ustrojstva, na narušavanje crkvenog i narodnog jedinstva. Patrijarh srpski to pogotovo ne prihvata, sviđalo se to nekom ili ne.

Kada je 1998. godine, doveden u Patrijaršiju, mladi predsednik ili premijer Đukanović, ne sećam se njegove tadašnje funkcije, predstavljen je kao budućnost, snažna perspektiva srpskog naroda. I on je tako tada govorio i obećavao. A danas, tuga me obuzme kada vidim koliko dubok može biti ljudski pad. Sa takvima se godinama dogovarati i pregovarati? Sa takvima tražiti mogućnost kompromisa? U to ne verujem.

Plašite li se mogućnosti da će se crnogorski zakonski model preliti i na svetinje na Kosovu i Metohiji, koje su inače pod konstantnim pretnjama: od fizičkog uništenja do grubog falsifikovanja njihove istorije?

Realna slika  je, nažalost, obrnuta i utoliko još tužnija. Oni koji su se, kao što rekoh, nekada predstavljali kao nada i budućnost srpskog naroda u Crnoj Gori, danas se ponašaju kao da su im „uzor” šiptarski teroristi. Setimo se samo arogantnih izmišljotina da su Visoke Dečane podigli plemići iz porodice Nimani? Ja odlično poznajem i poštujem kosovsko-metohijske Šiptare. U osnovi, to je plemenit narod gorštačkog etosa. Ali, uz svo poštovanje prema njima, ne možemo im ustupiti onaj deo istorije, deo duhovnih i kulturnih spomenika koji im nikada nije pripadao u istoriji. Ili, uzmimo samo još jedan primer: služenje rimokatoličke mise na ostacima pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Novom Brdu, poznate zadužbine srednjovekovnih srpskih vladara. Oni, pak, koji bi pomislili da i za milimetar popuste pritiscima Markovića, Đukanovića i njima sličnim, kojima ništa nije sveto i koji nemaju poštovanja čak ni prema sopstvenim precima, imali bi ubrzo novobrdski primer u Morači, Savini i drugde.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.