ANALITIČAR IZNEO JASAN STAV: Dug put Kosova do EU, kritike Brisela u poslednjem izveštaju o napretku očekivane

Analitičar Dragoslav Rašeta iz „Novog trećeg puta“ kaže da je izjava zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija da Kosovu za dobijanje statusa kandidata za EU nije potrebno priznanje pet država članica, poruka za domaću upotrebu, i ukazuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova, u kojem su navedene brojne kritike kada je reč o ključnim reformama, ali i nekooperativnosti u dijalogu sa Beogradom i odnosu prema kosovskim Srbima, očekivan.

Dodaje da kosovska vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem i izaziva svojim potezima brojne krize, i političke i bezbednosne, kako bi prikrila neuspehe na brojnim drugim, reformskim poljima.

„Kad pogledate šta priča opozicija i sam izveštaj Evropske komisije o Kosovu postoji određeno mrtvilo kada je reč o progresu i ostvarivanju potrebnih evropskih standarda, pre svega u sudstvu, takođe je potrebna i reforma ustava. Ali i ekonomski vidimo da vlada Aljbina Kurtija u prethodnih nekoliko godina beleži skroman ekonomski rast, što dovodi do toga da opozicija na Kosovu trenutno jača. Obe strane se koriste eskalatornim metodama kako bi skrenule pažnju sa nekih unutrašnjih problema. To je neki modus operandi i Prištine i Beograda“, ističe naš sagovornik.

Ukazuje da su Banjska i taj 24. septembar podsetili Evropu da lako može doći do izbijanja nekog oružanog sukoba, bez obzira da li se na kraju ustanovi da je „država Srbija imala kontrolu nad tim, ili možda još gore, da nije imala“.

„Sada kada imamo rat u Ukrajini i vidimo šta se dešava na Bliskom istoku da veoma brzo Balkan može brzo da se zapali i zato je veliki akcenat stavljen na to da se pre svega fokus stavi na dogovor koji je postignut u Ohridu, a da će ssame evropske integracije i Kosova i Srbije biti usko povezan sa napretkom koji budu ostvarili u procesu normalizacije odnosa“, kaže Rašeta.

Napominje da je „Kosovu sada cilj da ostvari viznu liberalizaciju koja je bila očekivana da stupi na snagu od Nove godine“.

„Ali, posle dešavanja u Banjskoj, ali i pre toga imali smo, podsetiću, probleme sa tablicama, postoji otpor određenih država EU, čak i onih koje priznaju nezavisnost Kosova, poput Holandije i Francuske, da se to odigra u tako brzom roku“, navodi Rašeta.

On za izveštaj Evropske komisije o Kosovu, u kojem nema preporuke da ono dobije status kandidata, za razliku od BiH, za koju je predloženo da počne pregovore o pristupanju, kaže da je veliki akcenat u dokumentu stavljen na usklađenost spoljne politike sa Briselom, što je donekle donelo pozitivnu ocenu, ali sa druge strane navedene su brojne kritike.

„Kaže se da je malo urađeno u reformi izbornih zakona, u pravosuđu. To su glavne zamerke i za BiH i za Kosovo, ali kad pogledamo 31 poglavlje, BiH je i dalje dosta ispred Kosova. I samo ostvarivanje statusa kandidata je više simbolično kad pogledamo u geopolitičkim okolnostima u kojima se nalazi Evropa, to ubrzavanje širenja, gledanje da se sačuva i Ukrajina i Moldavija. Dug je put od dobijanja statuta kandidata do početka pregovora, a kamoli da se u tim pregovorima ostvari napredak“, napominje Rašeta.

Podseća da je BiH pre gotovo deset godina podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata, a dobila ga je tek prošle godine.

„Pred Kosovom je dug put. Pre svega je nemoguće jer sama procedura nalaže da se na preporuku Evropske komisije sa tim složi jednoglasno i Evropski savet, dakle sve države. Teško je videti u današnjim okolnostima da se države poput Španije i Kipra sa tim slože, pa čak i neke države koje priznaju Kosovo. Srbija može lobirati i kod Mađarske ili nekih drugih, jer postoje i neki faktori. Evropa mora i unutar svojih koloseka da zbije redove i da izvrši određenu reformu, pre svega kada je reč o pitanju veta, kako bi uopšte došlo do proširenja. Tako da mislim da Kosovo i izjave poput ove koju je dao Bisljimi služe da podignu tenzije da bi primorale Evropu da ne odustane od vizne liberalizacije. BiH je dosta ispred Kosova, a glavni kandidati i najbliže ispunjenju standarda koje zahteva EU su Crna Gora i odmah iza nje Srbija“, zaključuje Rašeta.