„BANJSKA JE UVERTIRA, NE SME SE DOZVOLITI SRPSKI NAGORNO-KARABAH!“: BIVŠI IZASLANIK EU UPOZORAVA! (VIDEO)

Petrič upozorava i da ono što se desilo u Nagorno-Karabahu, a što je nesumnjivo etničko čišćenje, mora po svaku cenu biti sprečeno na Zapadnom Balkanu.

Kako ocenjujete aktuelnu situaciju na Kosovu posle događaja u Banjskoj?

Aktuelna situacija, posle događaja u Banjskoj je najdramatičnija od 2004. Ili od 2008. kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavsnost. Uzrok je to što je dijalog, uz posredovanje EU zastao, i to već duže vreme. Mora se uzeti u obzir da proces dijaloga traje već 10 godina. Bilo je napretka na početku, što je doprinelo poboljšaanju života ljudi na severu Kosova i u drugim delovima u kojima žive Srbi. Bezbednosna situacija se tada poboljšala. Bilo je nade da će dijalog voditi ka normalizaciji odnosa, ali do toga nije došlo. Zato sada moramo pokušati da analiziramo uzroke i brzo delovati. To je sada suština, ono što je najvažnije.

Da li mislite da su opravdane optužbe na račun Beograda, koje ovih dana dolaze od kosovskih vlasti, kao i iz pojedinih regionalnih i zapadnih krugova?

Ne držim mnogo do prebacivanja krivice. Mislim da imamo situaciju koja je tako isprepletena, da je često teško utvrditi ko je nešto započeo, jer konflikt traje predugo i jedna provokacija prati drugu. U politici očigledno ne postoji spremnost izlaženja u susret jedne strane drugoj. Tokom pregovora u Rambujeu, ruski pregovarač Boris Majurski rekao je da je “za Tango potrebno dvoje”. Tako je i u pregovorima. Potrebno je razgovarati, ali strahujem da u narednim mesecima neće biti idealni uslovi, i to zato što će uskoro biti izbora, u decembru u Srbiji, naredne godine na Kosovu, pa u EU, a i u SAD. To, prema mom iskustvu, znači da svi suštinski razgovori, pa i napredak – stoje u vreme predizborne kampanje. Posle izbora, u EU će morati da se postave na novi način. Možda je ovo vreme za razmišljanje za obe strane, da spoznaju da je potrebno prikazati više fleksebilnosti pre svega u vezi života ljudi na terenu.

Nakon što su Srbi napustili policiju i administraciju na Kosovu, imamo prostor bez vladavine prava. Takođe, ni  izbor gradonačelnika nije bio demokratski signal. Potrebno je nešto preduzeti i po tom pitanju i to bi, uz posredovanje EU, narednih nedelja i meseci trebalo rešiti. To bi doprinelo povećanju poverenja ili ponovnoj izgradnji poverenja u dijalogu. Ali, može biti samo međurešenje. U suštini, sada treba razmotriti koliko je ozbiljna situacija na terenu. Došlo je do povećanja emigracije, jer mladi Srbi ne žele da žive u situaciji u kojoj ne vide budućnost za sebe. Ekonomska situacija, na tržištu rada nije takva da može da ponudi dobar zivot. A, upostaviti dobar život je, zapravo – normalizacija. Normalni ljudi žele da vode normalan život, život u bezbednosti.

Pošto se ne može računati na to da će u pregovorima biti većeg napretka, u pravcu normalizacije, smatram da bezbednosna situacija sada mora da bude prioritet. Mora se pokušati da se ojača Kfor. Istovremeno, neophodno je da se u BiH bezbednosna situacija ojača. Eufor je to već učinio i udvostručio trupe. Spolja gledano, važno je videti da se u trouglu Beograd-Priština-Sarajevo nalaze problemi, ali i rešenja. Tu Beograd ima najvažniji zadatak, kao najveća država regiona i zato mora delovati sa velikom odgovornošću. To se očekuje. Poslednjih meseci je bilo razumevanja za srpske stavove, pre svega u SAD, više nego što je ranije bio slučaj. Konstruktivan pristup će doneti nešto. Što duže traje zastoj, to nije zastoj već prostor bez valdavine prava u kojem kriminalni elementi jačaju i dodatno se otežava život građana.

Da li dijalog još ima smisla, budući da ste pre neki dan konstatovali da kada posredovanje dugo traje – izgubi smisao? Kako EU treba da postupi sada i da li ima mogućnosti da donese rešenja?

Aktuelni pregovarački tim, Miroslav Lajčak i Đuzep Borelj će, pretpostavljam, biti zamenjen posle izbora u EU. Posle izbora će doći do nove raspodele vlasti, novog sastava Evropske komisije. Pretpostavljam da će biti i novi tim za dijalog. Dijalog je važan, ali kako je vođen u poslednje dve godine – pokazuje se da ne funkcioniše. Sada treba razmisliti kako je moguće napredovati, šta je uspelo, gde je bilo grešaka, gde treba dalje napredovati. Potrebno je smanjiti emocije, ukinuti pretnje i reći – želimo da nađemo rešenje za ljude. Uvek se zaboravlja da, iako se radi o kolektivnoj bezbednosti država, etnička strana nije nevažna, ali važnije je od toga doprineti normalizovanoj situaciji, da ljudi ekonomski, socijalno, obrazovano mogu imati bolji život.

Kakav efekat mogu da imaju pretnje sankcijama Srbiji, o čemu će se govoriti na sastancima EU? Da li mislite da politika uslovljavanja i pritisaka može da vodi u pozitivnom smeru?

Uvek je teško, jer u ovakvim situacijama, kada za pregovaračkim stolom ništa ne napreduje, diplomatija razmišlja šta se još može učiniti. A, tu su sankcije uvek jedna opcija. Ali vidimo iz istorije, a sada i u slučaju Rusije, da sankcije imaju dugoročnije delovanje, ali i sprečavaju razgovore. Hvala Bogu, na Kosovu nema rata, kao u Ukrajini, ali istovremeno bi iz tog razloga trebalo prići na način da se diplomatiji pruži šansa, da se razmisli šta je dobro urađeno, šta nije. Odgovornost političkih elita u Beogradu i Prištini je ogromna. Dramatična situacija koju smo videli, sada ne znači ništa dobro za budućnost regiona.

Na kraju, radi se i o pristupu Srbije Evropskoj uniji. Mislim da Srbija, a to Vučić stalno ponavlja, vidi budućnost u EU. Ali, da bi se ta budućnost omogućila neophodno je rešiti probleme. Tu Beograd ima ključnu ulogu. Ako bi se ta uloga odigrala konstruktivno i pozitivno, Srbija u EU ima pozitivnu budućnost, jer bi Brisel uvek gledao da pojedini regioni rešavaju probleme samostalno, a ne sve preko EU, kako je sada slučaj dijalogom.

Koliko su predstavnici EU i SAD doprineli okavkom razvoju situacije na severu Kosova, ako znamo da već mesecima ne uspevaju da ubede vlast u Prištini da krene sa smirivanjem tenzija ?

Imamo posla sa snažnim ličnostima. Vučić i Kurti su snažne političke ličnosti. Hemija između Vučića i Tačija bila bolja nego sa Kurtijem. Moraju, kao profesionalni političari, uzeti u obzir da se mora razgovarati sa onima koji su izabrani. To važi posebno za Kurtija, jer se može primetiti da se uz njegov principijelni stav – situacija u dijalogu nije poboljšala. To se mora promeniti.

Šta je, po Vašem mišljenju, način izlaska iz sadašnje teške krize u odnosima Beograda i Prišine, koja je dostigla vrhunac posle tragičnih događaja u Banjskoj ?

Banjska bi trebalo da bude veliko upozorenje. Svaki konflikt u kojem ima mrtvih, pogoršava situaciju i dobija novu negativnu dimenziju. To se mora imati u vidu. Ubistvom policajca i trojice Srba, očigledno od Kosovske policije ubijenih napadača, mora se reći da se situacija dodatno emocionalno pogoršala. Politički je to jako teško rešiti. Potrebno je emocije skloniti u stranu. Treba sprovesti istragu. Dobro što Beograd insistira na tome da je potrebno obezbediti pravnu sigurnost i prepustiti pravosuđu da utvrdi uzroke, kao i uhapsiti one koji su u tome učestvovali. Mislim da je ta istraga veoma važna za ponovno uspostavljanje minimuma poverenja.

To je preduslov za uspešne razgovore uopšte. Poverenje nikada nije bilo na visokom nivou. Mora se upsostaviti minimum poverenja i vratiti se pregoavračkom stolu. Obe strane moraju da razumeju da se redi o EU, to je evropsko pitanje. U ratu Rusije protiv Ukrajine ne možemo reći – to je mali region, ništa se ne dešava. Ali, Zapadni Balkan se mora brzo približiti EU. Ne mogu Ukrajina i Moldavija da budu prve na redu. Ali, predugo se pregovaralo, a potreban je napredak.

Istovremeno, Beograd, Sarajevo i Priština moraju da daju svoj doprinos. Ne može se nastaviti napred na militarizaciji konflikta. Zato smatram veoma važnim da sada, a tako će biti narednih godinu i po, bezbednosna situacija mora da ojača. A, za to su neophodne evropske i američke vojne snage koje jedine mogu to da osiguraju. To obe strane moraju prihvatiti.

Da li slučaj Nagorno-Karabaha, u kojem međunarodna zajednica nije mnogo reagovala, može negativno da se odrazi na Kosovo ?

Tragedija Nagorno-Karabaha pokazuje u kom smeru može da se kreće situacija ako problem predugo ostane nerešen. Očigledno je Azerbejdžan iskoristio tu situaciju i rešio da okonča to pitanje. Očigledno je sprovedeno etničko čišćenje – 100.000 ljudi je pobeglo. To me podseća na tragičnu sudbinu Srba u Hrvatskoj i mislim da ponavljanje toga što se desilo u Nagorno-Karabahu mora po svaku cenu biti sprečeno na Zapadnom Balkanu. Moramo ostaviti iza sebe devedesete godine i gledati da se jedni prema drugima ophodimo na miran način.

Znam da su to velike reči, možda i naivne u aktuelnoj situaciji, ali mora se uspostaviti bezbednost, mora se Kfor ojačati i gledati da Eufor bude proaktivan u BiH, da bi se stvorili uslovi da se ide ka normalizaciji odnosa. Ne bi trebalo nikada ispustiti iz vida da je vizija EU uključenje svih država Zapadnog Balkana.