IZBORI BEZ OPOZICIJE: Brnabić ih raspisuje danas, nije postignut nikakak dogovor sa opozicionim strankama

Predstavnici vlasti i opozicije seli su konačno za isti sto, ali je konačan dogovor izostao zbog velikog raskoraka oko izborne dinamike. Ova situacija će već danas biti značajno jasnija, jer je 3. april krajnji rok da se raspišu beogradski izbori koji su planirani za 2. jun. Do danas, za vlast je ostao neprihvatljiv treći opozicioni zahtev da se pravnom akrobatikom zaobiđu zakonski rokovi i tako odlože beogradski izbori za jesen i objedine sa ostalim lokalnim izborima.

Predstavnik koalicije Srbija protiv nasilja Miroslav Aleksić kazao je da vlast nije pristala da se svi lokalni izbori održe u istom danu i da nepristajanje na to potvrđuje njihovu nameru da i u narednom izbornom procesu nastave da rade ono što su radili – seljenje birača, pritisak na birače, kao i fantomski birači. Mi želimo da izađemo na izbore, ali vlast je odabrala da na izbore ide bez opozicije. Ili ćemo imati izbore ili nećemo“, kazao je Miroslav Aleksić, ispred koalicije Srbija protiv nasilja, na konferenciji za novinare posle skupštinskog kolegijuma o poboljšanju izbornih uslova sa predstavnicima vlasti. Kazao je da vlast nema odgovor na pitanje opozicije zašto je nemoguće da se svi lokalni izbori održe u istom danu.Aleksić nije želeo da odgovori da li će opozicija bojkotovati izbore, u slučaju da se svi lokalni izbori ne održe u istom danu.

Programski direktor agencije Faktor plus Predrag Lacmanović kaže za Kurir da je ovo taktika opozicije da izbegne junske izbore.

– Opozicija više želi da vrši pritisak na vlast nego što bi da pregovara s predstavnicima vlasti oko izbornih uslova. To je izgleda način na koji žele da podignu veće tenzije. Verovatno još nisu sigurni da li će izaći na izbore i to je jedan od glavnih razloga zašto to čine. Datum održavanja beogradskih i lokalnih izbora nije toliko bitan opoziciji nego na toj temi žele da stvore tenziju, jer su ljudi umorni od izbora. Možda su u istraživanjima videli da deo njihovog biračkog tela nije toliko politički odlučan koliko je onaj deo koji je na strani vlasti. To bi mogao biti motiv zašto se opozicija drži tog trećeg zahteva o odlaganju beogradskih izbora. Njima to i sa praktične strane više odgovara.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje r da će se izlaz iz ove situacije tražiti kroz određeno „kreativno političko rešenje“ koje bi moglo da zadovolji obe strane.

– Ako ne bude bilo spremnosti da se ono pronađe onda je realno da beogradski izbori budu 2. juna, kada su i planirani. Jer, ovako formulisan zahtev će vladajuća koalicija verovatno da odbije. Kreativno rešenje bi, na primer, bilo kada bi vladajuća stranka tražila garancije da će, u slučaju donošenja leks specijalisa, opozicija sigurno učestvovati na tim izborima, odnosno da bojkot nije opcija u slučaju leks specijalisa. Samo pod uslovom jasnog političkog dogovora, čak ne više tehničkog, možemo govoriti o potencijalnom usvajanju leks specijalisa. Ako tog dogovora nema, onda tog akta neće ni biti – naglašava Klačar.

Vojislav Mihailović iz koalicije NADA poručio je da oni ne mogu da izađu na takve izbore niti će oni biti važeći.

Zoran Lutovac iz Demokratske stranke poručio je da su oni došli sa minimalnim zahtevima da se održe fer izbori, ali im je Brnabić rekla da ne vidi problem, a šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov je kazao da ako mi ne učestvujemo u ovome, oni imaju dovoljnu većinu da učestvuju sami.

Radomir Lazović je poručio da se opozicija fokusirali na tri minimalna zahteva, ali iz materijala koje su dobili od vlasti jasno je da oni nemaju nameru da ispune preporuke ODIHR.

Marinika Tepić je istakla da nema govora da je opozicija na sastanak unapred došla sa namerom da se dogovor ne postigne.