Ratna i poratna propaganda ne prestaje, meta srpska zajednica na Kosovu

“Ratna i poratna propaganda se nastavlja i to nesmetano žestinom i jasno je da su meta Srbi i srpska zajednica na KiM. Samoopredeljenje na dan stradanja Srba navodi da su albanska deca bila ubijena i da su i Srbi ubijali Albance 17. marta. Kao da nismo svedoci onoga što se desilo, kao da ne znamo šta se zapravo desilo i koju je propaganda odigrala RTK i albanski mediji te 2004. godine”, kaže Radomirović

On smatra da je takvo izveštavanje posledica činjenice da niko nije odgovarao zbog toga što je 2004. godine plasirana lažna vest.

“Ti novinari, urednici i dalje rade na vodećim albanskim medijima. Samooopredeljenje je ovim pokazalo još jednom da mu je jedini cilj potpuni progon srpskog naroda sa KiM i neverovatno je da zapadni ambasadori u Prištini i zapadne vlade ne reaguju na tu očiglednu nacionalnu mržnju prema jednoj zajednici na KiM”, smatra Radomirović.

Prema njegovim rečima poslednji događaji su samo nastavak propagande koja je svoj vrhunac imala neposredno pre i tokom Nato bombardovanja tadašnje SRJ.

“Svaki rat uključuje propagandu, pogotovo kada imate nesrazmeru u medijskoj snazi koju smo imali 1999. i nešto pre te godine kada je Zapad imao sve medije na svojoj strani, a Srbija odnosno SRJ nisu mogli tome da se efikasno suprostave”, kaže Radomirović.

Kao najopasniji primer plasiranja lažnih informacija navodi tvrdnje zapadnih medija na početku bombardovanja o postojanju tajnog plana Srbije i akciji “Operacija Potkovica” koja je za cilj imala navodno etničko čišćenje, proterivanje Albanaca sa Kosova.

“Kasnije smo saznali da je to bugarska služba dostavila nemačkoj, a da je iz nemačke službe dostavljeno medijima koji su bez ikakve provere puštali tu informaciju. To je dovelo do optužnice protiv Slobodana Miloševića tokom rata i do svega što smo imali priliku da vidimo”, istakao je Radomirović.

Takođe podseća da su visoki zvaničnici Nato tvrdili da se na stadionu FK Priština nalazi koncentracioni logor u kome je 100.000 Albanaca, a da je ta informacija demantovana, između ostalog i zahvaljujući činjenici da je tadašnji dopisnik AFP Aleksandar Mitić otišao na stadio i utvrdio da to nije tačno.

Radomirović kaže da je Nato u jednom trenutku shvatio da gubi medijski rat zbog čega je angažovao medijskog stručnjaka tadašnjeg britanskog premijera.

“Kada je Nato smatrao da počinje da gubi medijski rat, da su dolazile slike stradanja koje nisu odgovarale državama članicama, Toni Bler je poslao svog medijskog savetnika Alistera Kembela u sedište Nato da pomogne. Kada je napadnut voz u Grdeličkoj klisuri, kada je bilo jasno da je pogođen civilni cilj, da je ubijeno na desetine civila, Nato je, na nagovor Kembela ubrzao snimak iz kamere aviona koji je gađao voz kako bi izgledao da taj voz dolazi nepredviđeno velikom brzinom i da pilot nije imao šanse da reaguje iako je istina bila da je mogao da vidi voz i da je namerno gađao kako bi došlo do što većeg stradanja”, kaže Radomirović.

Kao jedan od najtragičnijih primera ratne propagande navodi slučaj bombardovanja RTS 26. aprila 1999.

“Kada je Nato gađao RTS, aprila 1999. i ubio 16 i ranio na desetine naših kolega, zapadni mediji su ostali nemi i čak su podržavali. U Vašingtonu se, kada je Ričard Holbruk doneo tu vest da je bombardovan RTS, prolomio aplauz u sali. Američki novinari su zahvaljujući toj ukupnoj propaganda podržavali ubistvo svojih kolega u Beogradu”, navodi Radomirović.

Prema njegovim rečima, propaganda iz 2003. godine je bila model po kome su zapadni mediji izveštavali i u kasnijim ratovima.

“Bombardovanje SRJ, odnosno propaganda koja je uspešno realizovana dovela je i do propagande 2003. godine, pred napad na Irak, kada su svi mediji na zapadu faktički podržavali napad na suverenu zemlju i prenosili očigledne izmišljotine i laži svojih zvaničnika kako Irak ima oružje za masovno uništenje”, kaže on.

Ocenjuje da su neke istočne zemlje, poput Kine, Rusije, Katara ili Saudijske Arabije pokrenuli svoje medije kako bi parirali onima sa zapada, a da je za Srbiju ključno da ima profesionalne medijske poslanike koji će znati da pariraju svakom obliku propagande.

“Srbija može da se odbrani samo jakim medijima, novinarima koji su profesionaci u svom poslu, koji govore više stranih jezika i mogu na ravnoj nozi da komuniciraju sa svojim kolega i sa zapada i sa istoka, da objašnjavaju situaciju u Srbiji, da objašnjavaju šta se ovde zaista dešava, da Srbija nije ni zemlja koja želi da progoni neke manjine na svojoj teritoriji, niti zemlja koja želi sukobe ili rat, već demokratska i slobodna država koja želi komunikaciju sa svim država u svetu”, zaključuje Radomirović.