SPREMITE SE ZA PAKLENI ENERGETSKI RAT KOJI NAS OČEKUJE: Ko će pobediti na balkanskom bojnom polju?

Piše: Uroš Nikolić

Energetska bezbednost je uslov funkcionisanja države. Potražnja za energentima konstantno raste. Od naftne krize 70ih godina, energetika je snažno sredstvo spoljnopolitičkog uticaja. Privredni razvoj, nezamisliv je bez obezbeđenih energenata.

Država je energetski bezbedna, ukoliko poseduje energente, ili ih stabilno nabavlja od drugih. Kada nema sopstvenih energenata, poželjna je diverzifikacija uvoza – kako zemlja ne bi postala zavisna od strane države, ili bila energetski nebezbedna, kada se tranzitna ruta ugrozi, a alternative nema.

Među energetskim silama postoji žestoka konkurencija oko izgradnje novih gasovoda. Sirijski konflikt, je delom izbio zbog energetike. Sirija je targetirana kao tranzitna zemlja planiranog gasovoda, od Katara ka EU, Time je Rusija mogla biti izbačena iz igre, ostavši bez zapadnog tržišta. Asad nije pristao na izgradnju gasovoda, pa je izbio građanski rat. Rusija se direktno umešala u konflikt, jer je reč o strateškom savezniku i zemlji gde imaju vojne baze, ali i vođena interesom da preventivno spreči konkurentski gasovod.

Balkan je skriveno energetsko bojno polje. Postoji više konkurentskih projekata, suprotstavljenih supersila. U sukobu SAD i Rusije. Rusi imaju prednost, zbog ogromnih zaliha energenata i fizičke povezanosti sa regionom. SAD teže opstrukciji ruskih projekata, da bi Rusiju istisli sa Balkana. Propali su i zapadni projekti gasovoda Nabuko i TAPa. Kao alternativa Rusiji, sada se nudi tečni gas iz Amerike, znatno nepovoljnija varijanta. Hrvatsko ostrvo Krk, je predviđeno kao regionalni TNG terminal . Pritisak SAD na evropske zemlje, nije direktan, već se odvija preko EU, koja pritiska da države odustanu od ruskog gasa, zbog navodnog kršenja energetskog paketa pravila EK. Evropa, ipak, ne može bez ruskog gasa.

Primetni su dvostruki standardi, jer je Severni Tok izgrađen, planira se i Severni tok 2. Severni Tok je protekao bez opstrukcije, dok je Južni defakto obustavljen, bugarskim popusštanjem pritiscima EU. Srbija je bila predviđena kao tranzitna zemlja Južnog Toka. Kada se naziralo da će Južni Tok biti stopiran, potpisan je sporazum o Turskom Toku, koji bi takođe trebalo da obuhvati Srbiju. Obaranje ruskog aviona u Siriji, zaoštravanje rusko-turskih odnosa, je i to obustavilo. Nakon pomirenja dve zemlje, ponovo je moguća realizacija Turskog Toka. Ni Južni Tok nije potpuno odbačen, jer sve češće čujemo glasove koji pozivaju da se on izgradi. Apsurdno je da male i energetski zavisne zemlje žrtvuju svoj interes zbog najvećih supersila.

Srbija, trenutno koristi ruski gas koji prolazi preko Ukrajine. Ugovor Gasproma sa Ukrajincima ističe 2019.,krajnje je neizvesno da li će biti obnovljen, zbog ukrajinskog rata. Rusija je potpisala dva velika energetska sporazuma sa Kinom, realizovaće i Severni Tok 2 sa Nemačkom, diverzifikuje ekonomiju, tako da smanjuje zavisnost od izvoza energenata – što dalje implicira da će se nekako snaći i bez našeg tržišta. Mogli bi postati energetska crna rupa i nebezbedni, ukoliko postanemo žrtve obračuna velikih sila – i u odnosu na takvu situaciju, gasna kriza iz 2009. bi izgledala kao mačji kašalj.

Čak i kada bi sve zemlje regiona odlučile da se odupru pritiscima i u sopstvenom interesu počnu gradnju gasovoda na svojim teritorijama – sile kojima takvi projekti ne odgovaraju, poput SAD npr., koristeći druge, drastičnije metode mogu to da stopiraju. Makedonija bi npr. bila tranzitna zemlja Turskog toka, a veoma je lako nju destabilizovat tako da izgradnja istog postane nemoguća. Isti recept, bi se mogao primeniti i na Srbiju, tako da korisni projekti, u ovo opasno vreme, su mač sa dve oštrice. Pa tako, izgradnja gasovoda, ili kineski projekat Novog puta svile umesto stabilizacije i prosperiteta mogu doneti sukobe i nemire, koje mogu podstaći sile, koje ne mogu drugačije da stopiraju projekte. Postoji i druga strana medalje, odnosno borba velikih sila, poput Rusije i Kine, koje ovde imaju interes da im projekti uspeju, da spreče takve poduhvate, čineći napore ka stabilizaciji i uspehu tranzitnih zemalja.

Male i slabe zemlje, su najčešće monete za potkusurivanje, od kojih većina stvari ne zavisi. Kada su u pitanju globalne energetske bitke, jasno je da smo pijuni na velikoj šahovskoj tabli, ali osim balansiranja, pokušaja diverzifikacije i dobrih odnosa sa svim velikim silama, energetski položaj može se na mikro planu poboljšati i razvojem unutrašnje infrastrukture i ulaganjem u obnovljive izvore energije, gde bi se smanjio stepen zavisnosti od fosilnih goriva. Ali, nemojmo imati iluziju, nafta i gas, će još dugo biti nezamenljivi.

HappyTv.rs
Foto: Pixabay