„SRBI NA KIM NAJUGROŽENIJI NAROD U EVROPI“- Bistron poručio da Nemačka treba da povuče priznanje

Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine je propao i to, kaže, svako može da vidi. Razlog za neuspeh vidi u tome što Priština ne ispunjava obaveze.

– Pregovori su doživeli neuspeh. Dve strane ne mogu da se dogovore, zato što, pre svega kosovski Albanci ne ispunjavaju ono na šta su se obavezali. Ima mnogo potpisanih sporazuma kojih se Aljbin Kurti ne pridržava i zato su pregovori dostigli „mrtvu tačku“ – uveren je Bistron.

Na pitanje zašto Kurti u Nemačkoj vidi svog najvećeg saveznika, Bistron je objasnio da je razlog činjenica da Berlin zastupa američke interese.

Nemci su, napominje, „produžena ruka SAD“ i čine samo ono što Amerikanci žele na Zapadnom Balkanu.

– Nemačka zastupa američke interese. Sama činjenica da se na Kosovu nalazi druga po veličini vojna baza posle Ramštajna, govori sve – objasnio je on.

Upitan da li smatra da će Kurti prihvatiti da uspostavi Zajednicu srpskih opština, što predviđa Briselski sporazum, Bistron je kazao da on to sigurno – neće uraditi.

– Sigurno to neće učiniti, to pokazuje i u pregovorima. Kurti srpsku stranu vuče za nos. Albanci krše sve sporazume i obećanja koja su dali. Ne pridržavaju se ničega. Kupuju vreme – uveren je Bistron.

Saglasan je sa ocenema da su Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženija populacija u Evropi.

– Oni žive u vojno zaposednutom delu svoje zemlje. To je 100.000 talaca – naglasio je nemački poslanik.

Na pitanje da li bi nemačka vojska, Bundesver, trebalo da pošalje više vojnika u Kfor, odgovara odrično. I ne samo to, Nemačka bi, mišljenja je, trebalo da spozna da je eksperiment Kosovo potpuni neuspeh i da povuče priznanje.

– Trebalo bi da spozna i da nije samo bombardovanje SR Jugoslavije 1999. bilo kršenje međunarodnog prava, kojim je razoren teritorijalni integritet jedne zemlje, već treba da uvidi da je bila ogromna greška da se Kosovo prizna kao država, jer ta konstrukcija nije država. Ona ne može da preživi i samo je protektorat EU i SAD. Nemačka treba da povuče priznanje Kosova – poručuje Bistron.

Kada je reč o budućnosti Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, Bistron primećuje da Zapadni Balkan sada ima alternative i može da bira u kom pravcu će se kretati.

Ukazuje da je pre nekoliko godina izgledalo da je jedina mogućnost za Zapadni Balkan da se ekonomski dobro razvije i da ima bezbednosno političku komponentnu, da garantuje dobar život za ljude – ulazak u EU, ali da se to promenilo.

ELEK: Očekujem da prvi kontigent lekova u KBC „Kosovska Mitrovica“ stigne sutra

– Geopolitička situacija se promenila i ljudi na Zapadnom Balkanu sada vide da postoje i alternative Uniji. Pre svega, zemlje BRIKS-a. Postoje mogućnosti saradnje sa Kinom, Rusijom i drugim zemljama, među kojima i sa arapskim. I tako može da se ostvaruje ekonomski uspeh. Ravnoteža se promenila i ljudi na Zapadnom Balkanu sada mogu da biraju kojim pravcem žele da idu. EU više nije bez alternative – upozorava Bistron.

Govoreći o odnosima Srbije i Nemačke, ukazao je da su oni tradicionalno dobri, uz izvesna opterećenja, među kojima su ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i pitanje Kosova.

– Rekao bih da imamo dobre odnose, tradicionalno. Te odnose malo opterećuje sada ‘zelena’ ministarka spoljnih poslova koja u celom svetu Nemačku čini smešnom, a koja i u Nemačkoj nije omiljena, jer ne zastupa interese zemlje, već želi da nametne svoju zelenu ideologiju – kaže on.

Kritikuje to što Analena Berbok pokušava da, kako kaže, sa visine govori zemljama kako treba da žive i da razmišljaju.

– To ne nailazi na dobar prijem nigde, pa ni u Srbiji – konstatuje on.

Uz to, navodi da pitanje Kosova opterećuje odnose Nemačke sa Srbijom, jer Berlin bez razloga snažno podstiče ulazak Kosova u međunarodne organizacije, od skoro u Savet Evrope, ali i u Ujedinjene nacije.

– Taj pritisak je apsolutno kontraproduktivan – uveren je Bistron.

Njegovoj stranci raste popularnost među građanima Nemačke, a na pitanje vidi li mogućnost da za pet do 10 godina AfD da kancelara, Bistron podseća da je predsednica stranke Alis Vajdel u više navrata izjavila da bi rado obavljala tu funkciju.

Navodi i da aktuelna istraživanja pokazuju da je AfD druga stranka po snazi u Nemačkoj, dok istraživanja u vezi sa izborima za Evropski parlament čak pokazuju da su najsnažnija politička snaga.

Takođe, u pojedinim nemačkim pokrajinama, prema ispitivanjima javnog mnjenja, AfD je, kaže, već najjači, a tek slede različiti izbore narednih meseci, odnosno u naredne dve godine.