Premijerka Srbije Ana Brnabić: „Kredibilitet EU počiva na implementaciji ZSO!“

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da Zajednica srpskih opština sada mora da bude na dvenom redu, i naglasila da kredibilitet EU počiva na njenoj implementaciji.

„U smislu EU integracija, regionalne saradnje i stabilnog i mirnog regiona svakako tačka broj jedan je dijalog između Beograda i Prištine. U ovom trentuku zaista na dnevom redu mora biti ZSO“, rekla je Ana Brnabić i podsetila da je prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan 2013. godine.

Naglasila je da će uskoro – 19. aprila biti 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.

„Šest tačaka u Briselskom sporazumu odnosi se na ZSO i kredibilitet EU sada stoji na tome da se implementira ZSO, da se formira ZSO i da onda možemo da krenemo dalje“, rekla je Brnabić u uvodnom delu regionalne konferencije „Evroatlantske integracije Zapadnog Balkana, perspektive – Zapadni Balkan, Transatlantska saradnja i građansko društvo“ na kojoj je govorila o dva najvažnija spoljnopolitička cilja Srbije u uvodnom deli konferencije, a na kojoj su govorili i norveški i američki ambasador Jern Eugen Jelstad i Kristofer Hil.

Podsetila je da je Srbija više nego ikada radila na reformama u oblasti vladavine prava i završila težak i kompleksan proces vezan za ustavne amandmane, izmenu ustava u oblasti pravosuđa…

„Usvojili smo sve zakone u oblasti pravosuđa koji je trebalo da se usvoje i usklade sa tim izmenama“, rekla je Brnabić i naglasila da je sledeća velika stvar koja je na redu puna implementacija medijske strategije. Ne radimo to samo isključivo zbog naših EU integracija.

„Kao predsednica vlade verujem duboko da sve one refome koje implementiramo, koje su važne za nas i naše građane i privedu koje će obezbediti da Srbija u političkom, ekonomskom, administrativnom smislu bude jača i stabilnija zemlja, te refome će nas odvesti konačno do EU, ali kada ćemo postati član ipak zavisi od samih država članica“, rekla je Brnabić i naglasila da je rat u Ukrajini promenio sve.

Svima je jasno da su refome u oblasti vladavine prva ipak zauzele „zadnje sedište“ u odnosu na one stvari koje su prioritet za članice – a to je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, ocenila je Ana Brnabić.

MINISTAR GAŠIĆ SASTAO SE SA IVANOM DEMERDŽIEVIM: Razgovor o suzbijanju iregularnih migracija i krijumčarenja migranata

Ona je dodala da ipak ako se pogleda u političkom i vrednosnom smilsu stvari nisu tako crno-bele i naglasila da se Srbija vrednosno svrstala uz EU, jer poštuje međunarodno pravo i poštuje u potpunosti teritorijalni integritet Ukrajine.

„Pridužili smo se i svim deklaracijama koje su osudile agresiju na Ukrajinu, jedina razlika je to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i naš ukupni procenat usklađivanja bio je manji zbog mnogo deklaracija koje su tiču isklučivo sankcija i ničega drugog“, rekla je Ana Brnabić.

Podsetila je i da Srbija Poglavlje 31, koje se tiče usklađivanja spoljne politike, a ono je deo u Klastera šest, još nije otvorila i nije ni blizu toga… U tom smislu, kako je rekla, to je nešto što je poremetilo uobičajeni pogled na naše integracije.

„Mislim da to nije uredu kao ni menjanje pravila tokom igre, ali EU je tu da kaže svoja pravila i svoje želje“, rekla je Brnabić i dodala da je na nama da kao partneri definišemo kako ćemo rešiti izazove.

Ambasador Norveške Jorn Eugen Jelstad rekao je u uvodnom delu da je podrška Ukrajini postala najvažniji međunarodni prioritet i cilj je da se Ukrajina oporavi od ratnih razaranja uzrokovanih ničim izazvanom ruskom agresijom.

Ambasador je podsetio da je ruska invazija prouzrokovala poremećaje i na globalnom energetskom tržištu i da zato Norveška Srbiji na njen zahtev pruža pomoć u prevazilaženju krize.

Kako je dodao obezbedili su eksperte, kako bi pomogli Srbiji da se pripremi za preko potrebnu reformu energetskog sektora, da se izradi osnova za delotovoran i prosperitetan energetski sistem koji može da obezbedi energiju na duži rok.

Govorio je i o važnosti organizacija civilnog društva za Norvešku i da su zato 102 organizacije iz regiona okupljene u Balkanskom fondu za demorkatiju proteklih pet godina dobile 4,5 miliona evra.

Ambasador je naveo da su Norvežanima organizacije civilnog društva važne jer doprinose demokratskim vrednostima, socijalnoj koheziji i treba ih posmatrati kao strateške partnere bilo kojoj vladi.

Dodatni novac od dva miliona evra, kako je dodao, usmeren je tokom pandemije za jačanje slobode medija, za borbu protiv porodičnog nasilja i obezbeđivanje socijalne, pravne i psihološke pomoći žrtvama, naveo je on.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić ocenila je da je regionalna saradnja od ključnog značaja za napredak regiona u procesu evroatlantskih integracija.

Regionalna saradanja je prema njenim rečima od ključnog značaja za napredak regiona u kriznim vremenima, te da budućnost regiona zavisi od mnogo faktora, ali pre svega od rešenosti samih država da sačuvaju na svom tlu mir i stabilnost.

Skup je oraganizovao Balkanski fond za demokratiju nemačkog Maršalovog fonda SAD kao deo projekta „Jačanje EU integracija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji“ uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Norveške i Amabsade Norveške u Beogradu.

Na konferenciji je govorio i ambasador SAD Kristofer Hil, ministar za evropske integracije Tanja Miščević i predstavnici delegacije EU u Srbiji.