Kardiolozi kažu da su ove namirnice najgore za zdravlje srce, a jedna se u Srbiji smatra zdravom

Kardiovaskularne bolesti sve su češća pojava, te predstavljaju i vodeći uzrok smrti u mnogim zemljama. Srećom, smanjenje rizika od ovih bolesti moguće je ukoliko preudmete određene korake.

Kardiolog, dr Endru Friman, ističe veliki značaj dobre ishrane i njen uticaj koji ima na zdravlje, a naročito na kardiovaskularni sistem. Dr Šeron Hejs, kardiolog, naglašava da, iako ne postoji jedinstvena hrana koja će spasiti život, umerenost i kontrola ishrane su dobar korak ka zdravlju.

Dr Friman i Hejs složili su se oko spiska namirnica koje negativno utiču na zdravlje srca, te nude savete o izbegavanju ili ograničavanju njihovog unosa.

Slanina, kobasice i drugi slični proizvodi sa visokim sadržajem masti

Mesni proizvodi  su kalorični, sadrže mnogo zasićenih masti, soli i bogati su aditivima.

Istina je da konzumiranje ovakve hrane može povećati rizik od srčanih oboljenja. Važno je napomenuti da Svetska zdravstvena organizacija zvanično izveštava da prekomerna konzumacija mesnih prerađevina povećava rizik od raka.

NOVO ISTRAŽIVANJE: Ovoliko sati sna smanjuje rizik od srčanih bolesti

Dr Friman upozorava da su slane i hrskave grickalice, iako ukusne, obično prerađena hrana sa visokim sadržajem šećera i soli. Sa druge strane, dr Hejs ističe da jednostavn ugljeni hidrati kojima su čips, hleb i razne grickalice bogate mogu biti veći problem od masti.

Dezerti

Iako nije neophodno potpuno izbegavanje slatkiša, dr Friman savetuje da se šećer konzumira u ograničenim količinama. Recimo, praktikujte uzimanje dezerta jednom nedeljno, te vodite računa o veličini porcije.

Brza hrana

Još jedna stvar oko koje se kardiolozi slažu jeste štetan uticaj brze hrane, jer takvi obroci najčešće ne sadrže ništa što bi se moglo smatrati zdravim. Čak i namirnice koje nisu pržene, često su bogate jednostavnim ugljenim hidratima.

Previše proteina

Kardiolozi često ističu da savremeno društvo često troši previše proteina, duplo više nego što  što je potrebno, što može dovesti do problema sa bubrezima i druge poteškoće sa zdravljem.

Takođe, problem je što višak proteina često dolazi iz mesa koje je bogato zasićenim mastima, a to utiče na nivo lošeg holesterola. Iz tog razloga, kardiolozi preporučuju umeren unos proteina i ističu da su biljni izvori proteina često bolji izbor.

Energetska pića

Kardiolog dr Friman preporučuje izbegavanje energetskih pića zbog visokog sadržaja šećera i potencijalno štetnih sastojaka koji mogu uticati ma krvni pritisak i srčani ritam.

Međutim, to ne znači da potpuno isključite kofein iz ishrane. Umesto toga, dr Friman predlaže da kafu konzumirate umereno, sve dok izbegavate dodavanje šećera i brojnih aditiva.

Dodatna so

Dr Hejs upozorava na prekomeran unos soli koji nam dolazi kroz moderne prehrambene proizvode. Dodaje da nije retkost da ljudi unose tri puta više soli od preporučene dnevne količine.

Deo problema leži u činjenici da se sol često nalazi u proizvodima gde je ne bismo očekivali, kao što su ovsena kaša ili piletina u sosu.

Iz tog razloga važno je proučiti deklaracije proizvoda i pažljivo pratiti unos soli, jer veliki unos soli povećava krvni pritisak i predstavlja rizik po zdravlje.

Kokosovo ulje

Kardiolozi upozoravaju i na kokosovo ulje, koje, iako se smatra zdravim proizvodom, ipak adrži previše zasićenih masti od, recimo, svinjske masti.

Neka istraživanja pokazala su da se kokosovim uljem može izazvati aterosklerozu, ili nakupljanje masnih naslaga u arterijama, kod apcova i drugih životinja. Iako je kokosovo ulje dobro za lokalnu primenu kao hidrant za kou i kožu, dr Friman savetuje umerenu konzumaciju jer može da sadrži velike količine zasićenih masti.