ISTORIJSKI SUSRET JOVANKE BROZ I POSLEDNJE CARICE IRANA: Jedno od najoriginalnijih autfita prve dame i modne legende

Jovanka Broz nosila je na tom događaju raskošan ogrtač, glamuroznog dizajna i sa roze detaljima sa kojima je uklopila tašnu u istoj boji. Njena punđa je naravno činila važan deos tajlinga, a do izražaja su došle i glomazne minđuše i nakit za kosu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Amir زندگی در آلمان (@iraner.in.deutschland)

Fara Planjavi bila je u toaleti u boji zlata, glamur je bio drugo ime njenog stila. Carica Fara Pahlavi je tragični simbol poslednje šanse Irana za demokratiju, prema mišljenju pojedinih ljudi. Za druge, ona predstavlja najgore ekscese svrgnutog šahovog režima, u razdoblju pre revolucije u Iranu 1979. godine.

GRADONAČELNIK ZADRA ZABRANIO PRIJOVIĆKIN KONCERT: Skandalozna odluka, fanovi razočarani

Fara Pahlavi, odnosno Fara Diba, rođena je u Teheranu 1938. godine, kao jedino dete Sohraba Dibe, vojnog oficira koji je diplomirao na francuskoj vojnoj akademiji St. Cyr, i Farideh Dibe Ghotbi.

Porodica Diba imala je među svojim precima veleposednike i kolekcionare umetnina i pripadala je eliti. Fara je studirala u italijanskoj i francuskoj školi u glavnom gradu Irana i uživala je u relativno luksuznom načinu života. Njeno idilično detinjstvo, međutim, narušila je prerana smrt oca, sa kojim je Fara bila posebno bliska. Njen otac je preminuo kada je ona imala samo osam godina.Kolege sa klase opisale su Faru kao „vrednu studentkinju“ koja je učila do kasno u noć i nikada nije prekidala nastavu. Fara Diba napravila je kratku pauzu od studija u proleće 1959. kako bi prisustvovala prijemu za vladara (šaha) svoje zemlje Mohammada Rezu Pahlavija.

Među teheranskim elitama pričalo se tada da je šah tražio novu ženu nakon što se razveo od svoje druge supruge jer ona nije mogla da ima dece. Ime Fara Diba… već je kružilo okolo kao ime potencijalne kandidatkinje, a šah se kasnije prisetio da je “čim su se upoznali, znao da je Fara žena koju je tako dugo čekao, kao i carica koja je bila potrebna njegovoj zemlji“.

Do kraja te godine njih dvoje su se venčali. Fara je postala njegova treća supruga.Kolege sa klase opisale su Faru kao „vrednu studentkinju“ koja je učila do kasno u noć i nikada nije prekidala nastavu. Fara Diba napravila je kratku pauzu od studija u proleće 1959. kako bi prisustvovala prijemu za vladara (šaha) svoje zemlje Mohammada Rezu Pahlavija.

Fara Pahlavi i šah su 1960. dobili sina, njegovog naslednika, ali ju je on i pored toga, kao simbol posvećenosti unapređenju prava žena u svojoj zemlji, proglasio ne samo šahbanom odnosno caricom Irana sedam godina kasnije, već i reegntom što je značilo da bi ona vladala Iranom u slučaju njegove smrti i to sve dok njihov sin Reza II ne postane punoletan.

Fara Pahlavi je svojom podrškom umetnosti podsticala meku revoluciju svog supruga. Umesto da se usredsredi otkup drevnih iranskih artefakata, Pahlavi je ulagala u zbirku moderne umetnosti. Svedočanstvo njene dalekovidnosti je da zbirka Renoara, Gogena, Endija Vorhola čija je dela otkupila za tri miliona dolara. Zbog svog besprekornog stila, šarma i podrške umetnosti, Fara je nazvana Džeki Kenedi Bliskog istoka.

Velika Britanija i Sjedinjene Države smatrale su Iran velikim saveznikom na Bliskom istoku, a šah je prinudno industrijalizovao velike delove zemlje. Njegova sve autoritarnija vlast i ukidanje višepartijskog sistema pripremili su teren za revoluciju koja je pretvorila monarhiju u islamsku republiku na čelu sa ajatolahom Homeinijem koji je između ostalog uveo normu obaveznog hidžaba i široke odeće za žene jer su one bez toga „gole“, kako je upravo on izjavio. Iako je Iran doživio privredni procvat zahvaljujući svojim rezervama nafte, 1970-ih zemlja je bila na prvim linijama Hladnog rata.

Ista nafta koja je obogatila Iran takođe je neodoljivo privlačila i zapadne i sovjetske sile, koje su pokušavale da izvrše svoj uticaj na ovu zemlju. Šah i viši slojevi favorizovali su zemlje zapadne Evope i Sjedinjene Države naročito nakon što je neuspeli ustanak pod uticajem komunista 1950-ih privremeno naterao šaha na bekstvo.

Određeni elementi iranskog društva bili su besni zbog onoga što su smatrali napuštanjem svoje tradicionalne kulture i vrednosti. Zamerali su uticaj zapadne kulture na iranske elite a šahove reforme smatrali pokušajem potpunog iskorenjivanja nasleđa.

Homeini je bio jedan od najglasnijih koji su pozivali na svrgavanje šaha. Bio je prognan 1964. ali je nastavio da širi korene nezadovoljstva u Iranu putem radija. Uprkos svim namerama, šah je proglašen za diktatora koji odlučuje o životu i smrti svojih podanika. Stvari su došle do vrhunca u septembru 1978. kada su šahovi vojnici počeli da pucaju na gomilu demostranata što je dovelo do hiljada žrtava. Demonstracije su se brzo pretvorile u nerede, a Homeini je stalno raspirivao vat