OVO JE BIZNISMEN NA NIŠANU SNAJPERISTE Miodrag Daka Davidović – između biznisa i politike

Miodrag Daka Davidović je vlasnik firme “Neksan” koja je osnovana davne 1992. godine kao porodično preduzeće.

Pre toga je 12 godina kao ekonomista radio u Železari Nikšić.

U ratnom vihoru 90-tih Miodrag Davidović je bio načelnik Centra bezbednosti Nikšić. Kao tadašnje crnogorsko rukovodstvo svesrdno je podržavao “srpsku stvar” u Bosni. Taj put ga je onda doveo i do mesta ministra u Vladi tzv. SAO Hercegovine.

Nakon rata Davidović se iz policijskih otisnuo u preduzetničko-političke vode da bi u jeku sukoba unutar DPS-a 1997. godine bio uhapšen zbog navodnih malverzacija u trgovini sa Duvanskim kombinatom, čime je prema tadašnjoj optužnici oštetio državnu kasu za 10,5 miliona maraka.

Do najavljenog suđenja nije došlo jer je Momir Bulatović u poslednjim danima predsedničkog mandata abolirao Davidovića. Uz obrazloženje da je Daka uhapšen, kako bi bio kompromitovan kao glavni svedok za dokazivanje njegovih optužbi o učešću u švercu tadašnjeg ministara policije Filipa Vujanovića i šefa SDB Vukašina Maraša.

Kada je u Beogradu okončao političku karijeru, Bulatović je spas našao kod kuma Davidovića u "Neksanu".

Usledile su godine kada se Davidović povukao iz javnosti, odrekao se politike i pokušavao da razvije sa Neksanom ozbiljniji biznis.

Na velika vrata se vraća 2003. godine kada prvi put preuzima Železaru, i to nakon što je fabriku napustio i skoro doveo do gašenja Vladin strateški investitor i zakupac, ruska kompanija „Rusmontestil“.

– Ako uspemo i nama će biti bolje, a ako ne uspemo i naša kompanija neka propadne- izjavio je Davidović nakon ulaska u Železaru. Bio je tamo, kako su govorili Nikšićani, radnička majka, plate su bile redovne i u proseku preko 500 evra. Duplo više nego danas a broj radnika višestruko veći.

Međutim nakon par godina Davidović odlazi iz Železare i fabriku preuzima famozni holandski investitor MNNS u čiji Upravni odbor ulazi i Ana Kolarević, sestra predsednika Đukanovića.

Na drugoj strani, Davidović se potpuno posvećuje Neksanu. Okrenuo se trgovini naftnim derivatima, građevinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića.

„Neksan“ je rastao zahvaljujući benzinskim pumpama, zgradama za tržište, vinarijama i destilerijama. Opet se pominje u medijima 2009. godine zbog toga što je navodno uz kotorski Jugopetrol i cetinjski Montenegro bonus bio uključen u fiktivni izvoz naftnih derivata na Kosovo.

Tužilaštvo nikad nije dokazalo takve optužbe.

U maju 2011. godine se opet vraća u Železaru koju je pomenuti MNNS i uz pomoć Vlade u vidu kredita i garancija doveo do gašenja. Davidović opet diže fabriku na noge ali za kratko.

Vlada premijera Lukšića odlučuje 2012. godine kroz proces privatizacije Železaru umesto Davidoviću da proda turskom Toščeliku koji i danas sa njom upravlja. Par godina kasnije isto će se desiti sa Rudnicima boksita koje će volšebnom igrom kontroverzni predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić prebaciti u ruke Veselina Pejovića.

„Neksan“ je, kako piše na sajtu, preduzeće koje se sada bavi građevinarstvom – Podgorica, Budva, Kotor i Nikšić su gradovi gde Davidović gradi zgrade i apartmane.

Proletos se oglasio da podržava formiranje novog opozicionog bloka „Da svako ima“, ali se prema poslednjim informacijama i od tog političkog projekta digao ruke jer se ne razvija u željenom smeru. U jedom intetvjuu za jedne medije Davidović je pre par meseci izjavio da bi se na naredim izborima kandidovao u trci za predsednika Crne Gore.

Izvor: Vijesti.rs

Foto: Arhiva