REČI AVGANISTANKE LEDE KRV U ŽILAMA: Burke su naš najmanji problem, tretiraju nas kao životinje, a ONO ŠTO NAS ČEKA JE SUDNJI DAN!

Marinu Hajdari sustižu sećanja iz detinjstva. Jedno je vodi u 1997. kad su talibani prvi put vladali Avganistanom.

U to doba zastrašujuće pesme treštale su iz zvučnika postavljenih na talibanske kamione koji su kružili ulicama. Čim bi ih čuli, ljudi su se povlačili u domove.

Marina je jednom bila na putu prema bazaru, već daleko od kuće, kad se niotkuda pojavio talibanski borac i udario je bičem po licu jer nije nosila burku.

Bilo joj je 12 godina.

Danas joj je 37 i vrti glavom gledajući kako njene mlađe rođake pokušavaju da obuku burku prvi put u životu. Talibani su se vratili pre manje od nedelju dana, a devojčice se već muče s pokrivačem za telo plave boje, napravljenim od materijala nalik plastici. Njihove oči prvi put gledaju svet iza vela.

Marinina svastika kupila je burke pre tri nedelje, pretpostavljajući da bi militanti mogli uskoro da stignu u grad.

– Ta stvar je verovatno najvidljiviji znak da su ponovo na vlasti – rekla je Marina telefonom agenciji.

Nemački novinari ne otkrivaju iz kog grada govori.

„U stvarnosti je burka najmanji od naših problema.“

Marina je sigurna da će Avganistanke uskoro morati da se nose s mnogo gorim. Zapad se nakon američke invazije na Avganistan potrudio da osnaži prava žena u zemlji, ustanovivši brojne programe u gradovima i na selu.

Na mnoge žene je to imalo velik uticaj.

– Prvi put sam shvatila da su me ceo život tretirali kao životinju – rekla je žena iz pokrajine Badahstan.

Ohrabrene time počele su da traže više prava unutar poridice, tražeći da se čuju, obrazuju, zaposle i da imaju pravo na učestvovanje u politici. Ali nije bilo doslovno nikakvih programa koji bi muškarce učili o važnosti prava žena. Muškarci često imaju samo jedan odgovor na novi zahtev – nasilje.

Žene koje su to prijavile policiji samo su se našle suočene s više muškaraca istog stava i s novim nasiljem. Prava koje su Avganistanke donedavno uživale, od učestvovanja u sportu do izbora studija, ostvarena su uz velike žrtve i uz pomoć hrabrih aktivista koji su rizikovali živote za više slobode. Avganistanke to znaju. I znaju šta je sada na kocki.

Sudnji dan

Talibansko zauzimanje Kabula i de fakto ponovno preuzimanje kontrole nad zemljom razoran je udarac ženskim pravima.

– Mi žene izgubile smo sve – kaže aktivistkinja Raihana Asad.

„Suočene smo sa situacijom koja se čini tek malo manje strašnom od sudnjeg dana.“

Ona ne veruje u talibanska obećanja da će poštivati prava žena „u okviru islamskog zakona“. Nekim televizijskim novinarkama već je rečeno da ne dolaze na posao, a talibani su kući poslali i studentkinje u Heratu i rekli im da se ne vraćaju na fakultet.

A sad strahuje da je samo pitanje vremena prije nego što će devojčicama zabraniti da idu u školu. Čekaju samo da se učvrste na vlasti, kazala je. Uverena je jedino da više neće biti javnog batinanja ili kamenovanja žena. Čula je da talibanski borci traže aktivistkinje, uključujući nju.

– Neće javno pogubiti aktivistkinje ili žene poput mene. Jednostavno će nas progutati mrak – rekla je.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE