SAMO NA KORAK OD TOTALNOG RATA: Šta je Hezbolah i hoće li ući u rat sa Izraelom Liban preživeo reč Božju, tenkovi gaze ulicom Salah el Dina

Žitelji Bejruta sa olakšanjem su dočekali trenutak kada su se pogasili veliki ekrani sa kojih se, na nekoliko lokacija u libanskoj prestonici, narodu i pristalicama obratio lider Hezbolaha Hasan Nasralah, po prvi put od početka rata u Pojasu Gaze pre skoro mesec dana.

SUĐENJE TRAMPU: Erik Tramp svedočio u okviru tužbe protiv oca Donalda, tvrdio da je „površinski umešan“, mejlovi ga demantuju

Reči najvećeg govornika na Bliskom istoku, gospodara rata i mira, najutuicajnijeg političara u Libanu i šefa „Božje partije“ kako ga zovu pristalice, ostale su daleko od proglašavanja opšteg rata protiv Amerike i Izraela, kako su to pesimisti, danima unapred, očekivali.

Hiljade pristalica Hezbolaha u Bejrutu upijalo je svaku reč govora vođe Hezbolaha, Hasana Nasralaha,, ali je on takođe pažljivo praćen u Tel Avivu i u Beloj kući. Skoro mesec dana prošlo je od početka krvoprolića u Izraelu i Gazi, a strah da bi sukob mogao da se proširi na ostatak Bliskog istoka gotovo je opipljiv.

Situacija bi, kako je rekao, mogla vojno eskalirati „u svakom trenutku“, u zavisnosti od razvoja situacije u Gazi i približavanja Izraela Libanu.

Čini se jasnim, piše Politico, da će Hezbolah nastaviti sa svojim prekograničnim napadima na Izrael, ne bi li za tu granicu vezao što više izraelskih snaga. Ali za sada, borbu unutar Gaze prepušta Hamasu.

Hasan Nasralah, vođa islamističke grupe Hezbolah, danas je u svom govoru, prvom o ovom sukobu, hvalio napade Hamasa na Izrael.

Šta je Hezbolah i otkud u Libanu?

Hezbolah je šiitska muslimanska organizacija koja je politički uticajna i koja kontroliše najmoćniju oružanu silu u Libanu Osnovala ga je najdominantnija šiitska sila u Iranu, ranih 1980-ih, kako bi se suprotstavila Izraelu.

U to vreme, izraelske snage su okupirale južni Liban, tokom građanskog rata u toj zemlji. Hezbolah je učestvovao na nacionalnim izborima 1992. godine i otada ostvaruje veliko političko prisustvo.

Njegovo naoružano krilo izvelo je smrtonosne napade na izraelske i američke snage u Libanu. Кada se Izrael povukao iz Libana 2000. godine, Hezbolah je preuzeo zasluge za njegovo potiskivanje.

Od tada, Hezbolah i dalje ima hiljade boraca i ogroman raketni arsenal u južnom Libanu. I dalje se protivi prisustvu Izraela u spornim pograničnim oblastima.

Zapadne države, Izrael, arapske zemlje Persijskog zaliva i Arapska liga su Hezbolah proglasile terorističkom organizacijom. Godine 2006. izbio je rat između Hezbolaha i Izraela, poznat kao Drugi libanski rat.

Do sukoba je došlo nakon što je Hezbolah 12. jula 2006. godine upao u severni deo Izraela, ubio osam vojnika i oteo dva kako bi ih iskoristio za zamenu za zarobljene palestinske zatvorenike. Izrael je već par sati kasnije umarširao u Liban.

Neki stručnjaci smatraju da je Hezbolah izveo otmicu na severu Izraela kako bi skinuo pritisak s Gaze, koja je žestoko bombardovana na jugu Izraela gotovo dve nedelje ranije.

Rat je trajao 34 dana, a izraelske trupe ušle su u južni Liban kako bi pokušale da eliminišu pretnju od Hezbolaha.

Međutim, Hezbolah je opstao i od tada je povećao broj boraca i dobio novo i bolje oružja.

Ko je Nasralah?

Šeik Hasan Nasralah je šiitski sveštenik koji vodi Hezbolah od 1992. godine. On je odigrao ključnu ulogu u tranziciji ove struje u političku, ali i vojnu silu.

Nasralah gaji bliske veze sa Iranom i njegovim vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hamneijem.

Njihovi odnosi datiraju iz 1981. godine, kada ga je prvi iranski vrhovni vođa, ajatolah Ruholah Homeini, imenovao za svog ličnog predstavnika u Libanu. Nasralah se godinama nije pojavljivao u javnosti, navodno iz straha da će ga Izrael ubiti.

Međutim, Hezbolah ga i dalje poštuje i emituje njegove televizijske govore svake nedelje. Uoči ovog današnjeg, škole i zgrade državne uprave bile su zatvorene, kako bi svi mogli da prate njegovo izlaganje.

Кoliko su moćne Hezbolahove snage?

Hezbolah je jedna od najbolje naoružanih, nedržavnih vojnih sila na svetu. Finansira ga i oprema Iran Šeik Hasan Nasralah tvrdi da ima 100.000 boraca, iako nezavisne procene variraju između 20.000 i 50.000.

Veoma su dobro obučeni i prekaljeni u borbi, a borili su se i u sirijskom građanskom ratu. Procenjuje se da poseduju oko 130.000 raketa i projektila, prema istraživačkom centru Centra za strateške i međunarodne studije.

Većinu njegovog arsenala čine male, nevođene rakete zemlja-zemlja. Ali takođe se mislilo da ima protivvazdušne i protivbrodske rakete, kao i rakete sa navođenjem, sposobne da pogode ciljeve duboko unutar teritorije Izraela.

U pitanju je mnogo sofisticiranije oružje od onoga koje Hamas, u Pojasu Gaze, ima na raspolaganju, podseća BBC. Da li bi Hezbolah mogao da zarati sa Izraelom?

Od napada Hamasa 7. oktobra, Hezbolah napada vojne položaje u severnom Izraelu. On je lansirao rakete na izraelske položaje, ispalivši protivtenkovske rakete na oklopna vozila, i napao vojne ciljeve eksplozivnim dronovima. Izraelske odbrambene snage (IDF) su uzvratile, koristeći vazdušne napade, tenkovsku i artiljerijsku vatru na položaje Hezbolaha u Libanu.

I izraelski vojnici i borci Hezbolaha su poginuli, a Izrael je evakuisao hiljade civila iz tog područja. Portparol IDF Danijel Hagari rekao je da su njihove snage u „veoma visokoj pripravnosti“ duž severne granice Izraela.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je odgovor „nezamislivih“ razmera ako Hezbolah otvori drugi front u njihovom sukobu sa Hamasom.

U trenutku dok se Nasralah obraćao pristalicama, izraelski tenkovi tutnjali su pustom ulicom u Gazi koja nosi ime najvećeg od svih arapskih vladara, Saladina, ili Salah el Dina, koji je 1187. godine zauzeo Jerusalim.

Akcija tenkova, koji su gazili izgorele školjke uništenih automobila, usmerena je ka potpunoj izolaciji Gaza sitija od ostatka ove enklave. Izveštaji o uspehu ove akcije su oprečni, jer Hamas tvrdi da se oko ove ključne saobraćajnice vode žestoke borbe. „Gaza siti je potpuno opkoljen“, navela je izraelska vojska.

U televizijskom govoru koji je u petak emitovan sa nepoznate lokacije, Hasan Nasralah je pohvalio „mučenike“ koji su poginuli boreći se protiv izraelskih trupa, negirao je da je Iran koordinisao napade Hamasa i rekao da su borci koji su mu lojalni „spremni da podnesu neograničene žrtve“.

Vođa Hezbolaha dodao je da njegova organizacija već čini dovoljno, držeći izraelske snage zauzetim duž libansko-izraelske granice. Кada se Nasralah pojavio na ekranu, u publici je izbilo skandiranje: „Odgovaramo na tvoj poziv, Nasralah“.

Govor je bio bogat antiizraelskom i antiameričkom retorikom.

On je kazao i kako je ovaj napad razotkrio slabosti odbrane Izraela, a treća važna tačka njegovog govora bila je pohvala napada militantnih grupa u Iraku i Siriji na američke baze.

„Ova operacija je sjajna; ova sveta operacija je bila 100 posto palestinska, a sproveli su je Palestinci“, rekao je on. Nasralah je kazao i da su sve opcije na stolu i da je jedini način da se spreči regionalni rat zaustavljanje sukoba u Gazi.

Međutim, ono od čega su strahovali mnogi – otvorene objave rata Izraelu, nije došlo.

Nasralah je takođe zahvalio snagama koje Iran podržava u Jemenu i Iraku.

Huti u Jemenu gađaju dronovima Izrael, dok šiitske iračke milicije udaraju na američke snage u Iraku i Siriji, zbog čega je Amerika odlučila da poveća broj svojih trupa u tom delu sveta.

„Nećemo se upuštati zu rat rečima“, rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, upozoravajući Nasralaha da bi širenje sukoba na Liban imalo užasne posledice po tu državu.

Iran podržava takozvanu Osovinu otpora, savez koji uključuje Hezbolah – njegovu najvažniju snagu – kao i militantne grupe u Iraku, sirijskog predsednika Bašara el Asada, Hute i Hamas.

Izrael je odmah po okončanju Nasralahovog govora ispalio salvu projektila ka položajima Hezbolaha na jugu Libana. Do sada, u ovim sukobima stradalo je 57 boraca Hezbolaha, desetak izraelskih vojnika, kao i nekoliko civila uključujući i kamermana agencije Rojters.

Posle dana pauze, zbog govora šefa Hezbolaha, deca u Libanu će ponovo krenuti u škole, dok će prodavnice i javne službe raditi u meri koliko je to moguće u gotovo potpuno propaloj državi, čija će dalja sudbina zavisiti od volje drugih – Hezbolaha, Irana, Amerike i Izraela.