KAKO ZATVORENIK MOŽE DA SAČUVA „ŽIVU GLAVU“ I KOJA JE MERA ZAŠTITE OSUĐENOG LICA U EMISIJI „POSLE RUČKA“: „Najveći broj ubistava i samoubistava potiče prvo iz pritvorskih dana“!

U današnjoj popodnevnoj emisiji "Posle ručka" sa voditeljkom Jovanom Jakić razgovarali smo na temu zatvora u Srbiji i život osuđenika u njima.

"Da li je broj ubistava i samoubistava u zatvoru u porastu?"

"Koji zatvorenici se dočekuju na krv i na nož?"

"Kako prolaze monstumi i pedofili?"

"Šta se zaista dešava u zatvoru?"

Gosti: Budimir Vujačić (advokat), Jugoslav Petrušić (bivši pripadnik Legije stranaca i Francuske vojno-obaveštajne službe),Zlatko Nikolić (kriminolog i penolog), Miloš Janković (zamenik zaštitnika građana).

U zadnjih nekoliko dana , izašli su stravični naslovi u novinama. Čak četiri lica je izgubilo živote u raznim zatvorima u Srbiji. Šta kažete na ovakve naslove?

– Mi znamo da svi ljudi koji su bili u zatvoru u devedeset odsto slučajeva , pričaju lažne price. Ne kažem da njih deset odsto stvarno ne doživljavaju torturu, ali njih niko ne sluša jer ne mogu doći na red od tih devedeset. U zatvoru najbolje prolaze oni koji nabolje znaju da ispričaju svoju priču. Kada ne mogu da izdrže u takvom sistemu oni pokušavaju da se povrede, da pokažu društvu da im je loše. Mi 30 godina živimo u izolaciji, fali nam lekova, svega i svačega, mi svi živimo u nekom nasilju. Ja sam kroz ratove i zatvore svašta doživeo i preživeo. – rekao je Jugoslav Petrušić.

Da li postoji situacija da osuđenik za manji prekršaj, neki pošten čovek, dođe u zatvor da jednostavno odleži kaznu jer nije imao finansije da je isplati, recimo, da se povuče i skloni od osoba koji su počinili teško krivično delo kao ubistvo? Zašto se dešavaju ovakve stvari?

– Pitanje je šta čovek radi, dal' ta osoba hrče. Nekad je dovoljno da pomerite viljušku da mi smeta, da me gleda na način na koji mi se ne sviđa. Stručni ljudi vam mogu objasniti koliko smo mi razdražljivi unutra, nekad deluje neka informacija na nas, nekad presuda, nekad ništa. Četiri ubistva u zatvoru su se desilo zbog vremena u kom smo, jer to zavisi od upravnika zatvora i koliko je on jak. Koliko advokat želi da zaštiti zatvorenika toliko će biti zaštićen. Stvar je individualnosti sve danas. Ako uzmemo Francusku, Nemačku,Holandiju, pa i tamo ima ubistvava i mi imamo boljih uslova i manje ubistava nego bilo gde u Evorpi i svetu. Bio sam u oko dvadeset puta u raznim zatvorima kao pritvorenik, u njima imate uslove koje se razlikuju od naših al nemate drugo. Teraju vas da za svaku situaciju pijete lekove i da idete kod psihijatra za svaku sitnicu, na kraju stvarno poludite. Kod nas vas teraju da se sami izborite za svoje mesto u životu i da preživite, izlazite jači i pametniji pa nećete vise pravitzit takva dela – dodao je Jugoslav.

Gospodine Vujačiću, Jugoslav je nekoliko puta izgovorio pravo zatvorenika. Dakle, ako vas pozove čovek koji je na izdržavanju kazne koja su njegova prava unutra?

– Ne može da se generalizuje, nije to baš tako da ljudi koji su osuđeni za teško ubistvo budu u ćeliji sa onima koji su prekršili zakon u saobraćaju. Ja svoje klijente u zatvoru koji su na izdržavanju kazne obilazim, uspostavimo odnos sa mnogima čak i postao pirjatelj. Veliki narodni poslanik, da mu ne kažem ime, ja sam ga posećivao svakoga dana u zatvoru i rekao mi je da za sedam dana, koje je proveo u pritvoru, nije sreo vise čestitijih ljudi na jednom mestu. Meni taj čovek koji zna ljudsku dušu u prste, jer je on afirmisani neuropsihijatar, sedamdeset godina nije sreo toliki zbir čestitih i duševnih ljudi. Svaki dan sam u CZ-u, imam ljude na zadržavanju i u pritvoru, moje prvo pitanje je kako se ponašaju prema tebi, dal vrše psihičku toruturu, kažem i policijskim službenicima vi radite po pravilima službe, vi znata svoja prava ali ima i on svoja. Ja nisam imao slučaj da mog klijenta neko maltretira ni od strane čuvara ni drugih pritvorenika. Ja sam moje klijente zaštitio. U mom slučaju zaštita zatvorenika se poštuje. U Valjevu sam protiv upravnika podneo prijavu, naredio je najstrožiji tretman za jednog osuđenika, ja sam ga prebacio u drugi zatvor da bih ga zaštitio. Upravnik zatvora ima radno vreme osam sati, i ne može od njega da sve zavisi, to nije tačno. – rekao je Budimir Vujačić

Ubistvo se desilo u noći, nema motiva, kaže da je prvi put video čoveka od 80 godna i ubio ga je i umazao zidove ćelije krvlju čoveka?

– Imate opštinski zatvor ranije, sada okružni u Valjevu, i sad su ovog od osamdeset godina smestili sa klincem od osamnaest, to je veliki propust institucija jer su verovatno u tom trenutnku bili primorani na taj korak, obratili biste pažnju Jugoslava koji je već govorio, da postoji motiv jer je mogao i da hrče a da se ovom malom ne sviđa, to je zatvor. Koridalos u Grčkoj je mnogo gori, i Mađarski i posetio sam i Kineski i svi su gori od našeg Centralnog zatvora. Zatvor je uvek zatvor, možete da ih smestite u najluksuznijem zatvoru, opet je zatvor. Razvodnjavate celu priču na banalan način. Svet se ne ogleda kroz crnu hroniku. To je obična koincidencija, ovakve stvari dešavaju se i u spoljnom svetu. Ne možete da obezbeditejednog čuvara nad jednim zatvorenikom. Ljudi pate od deprivacije sigurnosti. Ne zna dal će da ga bije straža ili osuđenici, oni su tako čuli to iz svih kafanskih priča. Imao sam osuđenika 40 godina pravno osuđen doživotnom robijom,i pitao sam se dal' u tom sluačju vredi prevaspitanje uopšte. Rezultati su bili sledeći, svi su uplašeni jedni od drugih. I ovi što leže četrdeset godina ne žele da imaju sa nižim osuđenicima ništa jer njima svojim nestašlucima remete mir – rekao je Zlatko Nikolić.

U čemu je problem kod upravljanja u ovakvim institucijama?

– Treba se koncetrisati na temu razgovora koja je značajna kod određenih marginolizovanih ljudi. Posetili smo sve ustanove u Republici Srbiji, i znamo šta su i kakve su situacije. Naša dužnost je da pratimo zaštitu prava lica lišenih slobode, a sa druge strane je i primena Zakona o ratifikaciji opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture, imamo mehanizme prevencije. Govorim o tome kada se nanosi psihička i fizička patnja ljudima koji se nalaze u zatvoru. To ne znači da su vinovnici toga zatvorski službenici jer međuosuđeničko nasilje neminovno postoji. Ovo se ne tiče samo zatvora već i psihijatrijskih bolnica, policijskih stanica, socijalnih ustanova. Prva stvar kojim smo se bavili je zlostavljanje zatvorenika, imate situacije da smo zatekli da se njima nanose teške telesne povrede, u socijalnim ustanovama smo zaticali da ljude žive u kavezima a da za to plaćaju 30 000 dinara kao osobe sa invaliditetom. Zaštitnik građana nije organ javne vlasti. Ono što smo uspeli u velikoj meri da dođemo u situaciju da velika većina naših prepourka se izvede. Što se zatvaro tiče, mi smo dali izveštaj ali ga skupština nije razmatrala, nedvosmisleno stoji konstatacija da je došlo do unapređena postupanja zatvorskog službenika prema osuđenicima u odnosu na prethodno stanje. –izjavio je Miloš Janković.

Prvih tri meseca koja i prođu u razgovoru sa psihijatrima, socijalnim službam itd…dal postoji mogućnost da stručna lica ne mogu predvideti ishod?

– Najveći broj samoubistava potiče prvo iz pritvorskih dana, taj čovek krene da sve mrzi pa i samog sebe, naročito one koji mu smetaju a to je osuđenik. Zato se ispoljavaju negativni naboji, "kada ne možeš da biješ konja onda biješ samara". To je poznato u ljudskoj pririodi. Agresisvnost je mehanizam odbrane ličnosti. Nikad se nisam slagao sa medicinskom pristupom delovanja kod osoba zavisnih od narkotika. Sedativ se daje da ga smiriš da se ti ne zabavljaš mnogo njime. Zakon je doneo propis ako je ta terpaija neka postojala kući, to mu se isto daje i ovde. Onda se dozvoli porodici da dogurava lekove, i tako je nastalo crno tržište s lekovima u zatvorima. Koriste se u najvećoj meri antidepresivi i tablete a smirenje – dodao je Zlatko Nikolić.

– Čovek koji je izvršio ubistvo, njega su naučili da bude lud i bolestan, ja mislim da je on lično naučen kako da se ponaša i kako da se izvuče. Svi zatvorenici razmišljaju na sličan način, kako da pobede sistem, kako da pobegnu, kako mogu da se spasu i ne biraju način. Sve institucije nose odgovornost za ovo ne samo upravništvo zatvora, svako ubistvo posebno treba da se sagleda, ne može kao kompliacija. Ljudi koji se nalaze unutra koriste jake sedative. Nisu svi ljudi isti prema vama i zavisi kakav je i koliko nivo tolerancije – zaključio je Jugoslav.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Arhiva