„Kosovski sukob jeste i ostaće zamrznut konflikt isključivo zato što velike sile učestvuju u njemu“, u emisiji „ĆIRILICA“ na TV HAPPY!

Petar Milutinović sa Instituta za Evropske studije izjavio je u emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY da kosovski sukob jeste i ostaće zamrznut konflikt isključivo zato što velike sile učestvuju u njemu.

“Aljbin Kurti bi voleo da se ponovi scenario kakav imamo sa ratom u Ukrajini. On sagledava Srbiju kao Rusku Federaciju koja sada vrši invaziju oružanih snaga na Kosovo i Metohiju. Kosovski sukob jeste i ostaće zamrznut konflikt isključivo zato što velike sile učestvuju u njemu. Sada vidimo rast SAD i NR Kine sa jedne strane, a istovremeno i povratak ugleda Ruske Federacije. Ovo što Ruska Federacija radi u Ukrajini je jedan vid pospešivanja uspeha političkih elita u Ruskoj Federaciji da uvećaju ugled zemlje kao takve i oni su u tome uspešni, bez ikakve sumnje.

On je dodao da je Ruska Federacija uspela da ratom u Ukrajini u potpunosti ubrza neke društvene i političke procese koji se tiču globalizacije i upravljanja.

„Ruska Federacija uspela je da sa ovim konfliktom u Ukrajini u potpunosti ubrza neke društvene i političke procese koji su se i do sada odvijali, a koji se tiču globalizacije i upravljanja, takoreći upravljanje na više nivoa, kako se to stručno zove, gde vi vidite kako se sada suverenitet država prenosi na viši nivo. To je ono što pogađa sve države, a ne samo države Zapadnog Balkana nego državu kao takvu. Da se moć donošenja odluka više ne nalazi u rukama vlastodržaca, već u rukama moćnih multinacionalnih korporacija vojno-industrijskog kompleksa, koji odlučuju, a politički zvaničnici sprovode i implementiraju ono što je odlučeno i to je prosto tako kada je reč o ovim globalnim tokovima koji menjaju prirodu države. Međutim, u takvim okolnostima to se dešava sve po cenu velike socijalne polarizacije“, smatra stručnjak

On je komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji naglasio da je Briselski sporazum doživeo krah, jer ne isporučuje svoje rezultate.

„I dalje se nalazimo, imajući u vidu ovu eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji, jasno je da sa, možemo da tako konstatujemo, sa krahom Briselskog sporazuma, jer taj sporazum ne isporučuje svoje rezultate, mi imamo dodatno destabilizovanu situaciju na Kosovu i Metohiji. Pored onih šesttačaka koje Briselski sporazum predviđa, a tiče se Zajednice srpskih opština, koje nisu isporučene. Druge tačke predviđaju, od ukupno 15 tačaka, integraciju srpskog življa u pravosudni i bezbednosni sektor na Kosovu i Metohiji. E sada kada su oni novembra prošle godine to napustili, produbljuje se nepoverenje između albanske i srpske zajednice i dodatno se eskaliraju tenzije, crtaju se nove granice, što je u potpunosti suprotan proces ovim novim tokovima koji se tiču evropskih integracija. Vi kada pogledate od 1. januara kada je Hrvatska pristupila šengenu i evrozoni. Ona je ostvarila svoj pun cilj u implementaciji evropskog zakonodavstva, regulativa, direktiva, odluka, i na taj način praktično sada izgradila svoju državnost. Zacementirala je“, smatra Milutinović.

Na zapažanje voditelja emisije Milomira Marića kako je Davor Ivo Štir, nekadašnji ministar spoljnih poslova Hrvatske izjavio da se: „Hrvatska sada sa periferije kreće u evropsko jezgro”, nakon što je ova zemlja 1. januara pristupila šengenu i evrozoni, Milutinović je izjavio da je čitav region Zapadnog Balkana potpao pod evropskocivilizacijsko političko i ekonomsko nasleđe.

“To je neumitno tako, imajući u vidu sve istorijske tokove koji su predominantno odredili geopolitički položaj Zapadnog Balkana, jer je ceo taj region potpao pod evropskocivilizacijsko političko i ekonomsko nasleđe i sve ove zemlje koje su obuhvaćene tim regionom su geostrateški i geoekonomski potpuno usmerene na evropski prostor. Mi smo doneli 2003. godine, Solunskim samitom je bila potvrđena ta evropska perspektiva članstva čitavog regiona. Ove godine biće zapravo 20 godina od tog Solunskog samita, a mi i dalje živimo tu evropsku perspektivu čitavog regiona, imamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2013. godine, koji takođe ne isporučuje svoje rezultate, jer predviđa da se u peridu od šest godina kreira zona slobodne trgovine, da se ostvare one četiri osnovne slobode: sloboda kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala, koji zapravo i omogućuju da se kreira veće poverenje. Da se omogući mladim ljudima da putuju po raznim državama članicama EU da upoznaju neke nove kulture, nove ljude, da na taj način stiču nova znanja i nove veštine, što je sada imperativ za svakog mladog čoveka, meni se čini, ako bi želeo da bude prilagodljiv ovim savremenim tokovima i procesima kojima svedočimo. Sada se EU, pored svih onih kriza u kojima se nalazila do sada, koji se tiču finansijske, ekonomske, migracione, zdravstvene, sada se nalazi i u ratnoj krizi. Svedoci smo toga da se krize multiplikuju jedna u drugu i praktično ste sada na nivou malog čoveka prosto prinuđeni da stičete nova znanja i veštine i da se prilagodite novim okolnostima, imajući u vidu to da se na globalnom nivou dešavaju tektonske promene odnosa snaga i moći među velikim silama. To je zapravo ono što velike sile uvek rade, one su te koje krše Međunarodno javno pravo, one su te koje upravo kršeći Međunarodno pravo vrlo često nastoje da legalizuju i legitimizuju to novonastalo stanje. Svedoci smo toga da su i SAD bile te koje su, već duži niz godina, kršeći Međunarodno pravo sprovodile svoju jednostranu volju. To radi i Ruska Federacija, to radi i NR Kina… Pretpostavlja se da će neki novi oružani konflikt izbiti u Južnokineskom moru oko prostora Tajvana i da bi tu zapravo trebalo očekivati izbijanje jednog novog globalnog sukoba, pored regiona Bliskog istoka koji je uzavrelo žarište“, podseća Milutinović.

On je istakao da do Trećeg svetskog rata neće doći, kako je naveo, „bez ikakve sumnje“.

„Međutim, do Trećeg svetskog rata neće doći, bez ikakve sumnje. Ni ovaj sukob u Ukrajni nije Treći svetski rat, kako neki analitičari vole da kažu, jer se ne radi o sukobu koalicija zemalja jedne protiv druge, već se radi o jasnom i glasnom kršenju Međunarodnog javnog prava, odnosno principa koji su zacementirani u povleji UN, a Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da kao mala zemlja poštuje Međunarodno javno pravo, da insistira na doslednom poštovanju ovih dogovorenih sporazuma. Pomenuo sam da je to Briselski sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da je jedini način da se izgradi poverenje između Srba i Albanaca, putem diplomatije“, smatra Milutinović.