OPAKA BOLEST I BORBA SA KANCEROM U EMISIJI „POSLE RUČKA“: Osnovna jedinica građe svih živih bića koja nema kiseonik za 24 sata postaje ćelija raka!

U današnjoj emisiji „Posle ručka“ na najgledanijoj Happy televiziji voditeljka Katarina Petrović razgovarala je sa gostima koji su se izborili sa karcinomom.

Karcinom je bolest protiv koje se borimo svakodnevno. Pacijentkinji je data smrtna dijagnoza zbog čega je morala da ode iz Srbije i uzme azil u Švedskoj gde je dokazana da je zdrava.

Gosti u studiju bili su dr.Mirjana Babić Simić, prof.dr.Vladimir Kovčin, Jelena Lazarević, Gorjana Ajzimberg, Stanojka Mitrović Ćana.

Dijagnoza kancer prvo čoveka šokira jer sama spoznaja da se boluje od neizlečive bolesti, natera čoveka da se hvata za slamku. Ljudi odluče da pomoć zatraže i u inostranstvu.

– Kada saznate dijagnozu, parališete se, jednostavno utrnere. Slušate doktore jer znate da oni najbolje znaju kako dalje. Imala sam jaka krvarenja i doktor u Aleksincu je rekao da 99% mi nije ništa, ali ipak da proverimo dijagnozu za svaki slučaj. Uzorak smo poslali u privatnu kliniku jer brže stižu nalazi. Stigli su nalazi i nije bilo dobro. Paralisali smo se svi. Imala sam neprijatnu situaciju gde su se doktori sklanjali od mene, a ja sam htela samo da se raspitam šta se događa – počela je svoju priču i borbu Jelena Lazarević i dodala.

– Prvo su mi doktori rekli da treba da se operišem i bila sam primljena na odeljenje. Nakon pregleda doktora koji je samo stetoskopom uradio pregled došao je do zaključka da operacija nije potrebna i konstatovao je da je kancer napredovao i da nisam operativna više. Ja se nisam osećala lošije nego pre mesec dana. Verovala sam u operaciju i kada su rekli da me neće operisati sve mi je bilo nelogično. Posle toga sam lutala i živela od danas dio sutra. Odlučila sam da neću da idem na terapije. Čekala sam svoju smrt. Hranila sam se zdravo, vozila bicikl i bila u paranoji. Živim kao da mi je svaki dan poslednji. Imala sam i psihičke probleme. Kada bi me zabolela glava ili prst mislila sam da je metastaza – istakla je Jelena Lazarević.

Put u Švedsku je bila slamka spasa.

– Tražila sam azil i provela sam u Švedskoj dva meseca. Uzela sam azil jer onda imam prava kao njihov građanin na lečenje. Krenula sam sa detetom jer sam se plašila ishoda. Ide se sa pregleda na pregled i tako da su proverili sve. Nalazi su bili dobri i pronađen je uzrok krvarenja. Nastala su zbog karlice kojaj je bila dislocirana i zbog hormona. Odmah su mi zakazali da idem kod ortopeda, ali kada su mi stigla prva tri nalaza da sam dobro, gladala sam samo da se vratim u Srbiju. Bitno mi je da sam zdrava – rekla je Lazarević i dodala.

– Mislila sam da je lekarska greška u pitanju i sve sam radila da bih saznala šta se desilo. Na mojim dokumentima je bila dijagnoza da bolujem od dva različita kancera koji se leče drugačije. Pokušavala sam da razgovaram sa doktorima, ali nisu hteli da razgovaraju. Htela sam da vidim šta je dobro za mene, koje lečenje. Bili bi u uvređeni kada bih ih nešto pitala. Ja se ne plašim nikoga. Zastrašivali su me da treba da odem na terapije i zračenje. Ja sam obrila i jedno i drugo, kasnije su rekli da je potrebno samo zračenje. Odbila sm i to. Pretili su mužu i zvali ga plašeći ga da ću umreti u mukama i da ću kao pile iskrvariti. U početku sam verovala lekarima, a kasnije sve manje i manje – istakla je Lazarević.

Placebo efekat je slabo istražen, da li se čovek može sam izlečiti? Procenta vetovatnoče da doktori pogreše je mali ali se dešava.

– Onkologija je specifiča nauka. Svi nalazi moraju da se uklope u celinu da bi se dala konačna dijagnoza. Jedino što je moglo da se desi u ovom slučaju je da se pločica u laboratoriji zamenila, što je retkost ali se dešava. Postoje opisani slučajevi spontanog izlečenja i opisana su kod istočnjaka. To je drugačija psihologija življenja. Važan i bogati niznismen se razboleo i otišao je u zen manastir. Posle nekog vremena se vratio zdrav. U suštini je promenio u glavi ko je on i kakav mu je život. Nemamo mi tu svi sposobnost da sebe izlečimo – rekao je dr. Vladimir Kovičin i dodao.

– Svi grešimo, a problem u Srbiji je taj što imamo mali broj patologa, a njihov posao je da pregledaju sve te slučajeve i to su miliioni gledanja. To je usko grlo odakle nama pacijenti dolaze. Tada znamo da li pacijent mora na hemioterapiju, operacija ili drugi vid lečenja – rekao je dr. Kovičin.

Pacijenti često posle operacije odustaju od terapija koje su im prepisane.

– Kada je bolest u celini sklonjena operativnim putem, hemio ili radioterapija ima za cilj da spreči ponovo nastanak bolesti. Ne znači da će se bolest vratiti ako neko ne prihvati terapiju, ali u nekim procentima se bolest vraća. Dokazano je da i najmanji tumor kada probije membranu daje potencijalnu opasnost da se on raseje negde u telu. Naš imunitet ih ne prepozna i ona daju merastazu – istakao je dr. Vladimir Kovičanin i dodao.

– U pojedinim biolestima citostatici su još jedini vid lečenja koji mogu da blokiraju metastaze. Imamo i biološku terapiju koja utiče na malignu ćeliju koja se ne deli.

Udruženje pacijenata sa retkim bolestima osnovano je da bi oboleli na najbrži način dobili ono što je potrebno.

– Osnovano je iz istog razloga kao i većina udruženja. Nemoć pred sistemom. Udruženi kao grupa možete da utičete na donosioce zakona u Ministarstvu zdravlja. Za ovih 6 godina neke probleme smo rešilii. Lekovi i dijagnostička procedura je donekle regulisana. Ja mogu da vam kažem šta nedostaje ljudima koji su oboleli. Dijagnostičke procedure su jako bitne – rekla je Gorjana Ajzimberg i dodala da lično nije za samoizlečenje

– To je moj stav i suština je verovati lekari. Ako ste došli u situaciju da ste došli kod lekara struka je tu koju morate da slušate. Ako se sami lečite onda je sve vaša odgovornost, a ako se stanje pogorša onda tražite pomoć od lekara i onda često zna da bude kasno – istakla je Gorjana Ajzimberg.

Dosta ljudi je odbilo lekara jer nekada se poverenje u stručna lica izgubi pa se pacijenti okrenu i alternativnim metodama lečenja kancera.

– Ne može da se izvede opšti zaključak. Ja vam mogu govoriti o pacijentima o neuroendokrinim tumorima. To je retka grupa tumora, 5% svih malignih oboljenja. Problem ovog zdravstvenog sistema nije u doktorima, problem je kod neuroendokrinog tumora što se teško otkrivaju i često manifestacije odvedu lekare u drugom pravcu. Budući da se takvi tumori mogu naći u čitavom organizmu i simptomi su različiti, takva oboljenja se taško dijagnostikuju i 50% dobiju dijagnozu pacijenti koji su u poodmakloj fazi. Najbolje bi bilo kada bi se odmah našli u organizmu. Od otkrivanja na vreme zavisi koliko će pacijent biti u hroničniom stanju. Ja se lečim već 10 godina i u ovakvom stanju ne znam koliko ću ostati jer sve zavisi od nepredvidivih okolnosti. Ono što bih htela da naglasijm je da nije problem naći dobrog lekara nego sistem mora da nas podrži – rekla je Ajzimberg.

Preventiva je najvažnija. Šta ljudi mogu da urade da poboljšaju zdravlja. Imunitet je prvi koji treba da se ojača da bi kompletan organizam imao zaštitu od bolesti.

– Ovo je vek u kom se zdravlje neguje. Negovati zdravlje je put u maksimum života u 21 eku. Zdravlje stanuje u crevima, smrt kreće iz creva. Svetska nauka kaže da ljudi boluju od koštanozglobnog sistema, a akcenat je na srcu. Nobelovu nagadu je Varburg dobio kada jerekao da ćelija u kojoj ima kiseonika, nema maligniteta. Na globalnom nivou nema kiseonika. Još je Nikola Tesla govorio da će narodu faliti kiseonik, a pogledajte ove veće gradove gde je nivo zagađensti jako visok. Kiseonik je ubica kancera. To je potvrdilo još nekoliko naučnika. Sada imamo i kiseonik u kapima koji se rastvara vodi – rekla je dr.Mirjana Babić Simić

Kiseonika je sve manje, a zagađenja je sve više. Naš organizam se trudi da se izbori sa okruženjem, a mi smo ti koji unosimo hranu u organizam i pomažemo mu da se izbori, pitamo se da li to radimo na pravi način i da li imunitet negujemo.

– Lišiti ćeliju da nema kiseonik, stvaramo ćeliju koja će za 24h postati ćelija raka. Imunitet mora da se neguje. Mnogo ljudi u svetu ne ide na hemioterapije. Zdravlje se neguje prvo pravilnom ishranom, a mi unosimo u organizam hranu koja nam više šteti nego što nam čini dobro. Genetski marker ili imamo ili nemamo, enzimi za varenje hrane su nosioci zdravog života. Ako mi nemamo enzim kisela sredina izvlači kiseonik iz ćelije i imamo problem. U ovom veku zdravlje čoveka je bitno, grabite informacije i sve je u našim rukama – istakla je dr. Mirjana Babić Simić.

Uvek ste nasmejani i pozitivni, imali ste zdravstveni problem koji je na vreme otkriven i operativnim putem je rešeno sve.

– Mislim da vedar duh pomaže u svemu u životu pa čak i kada su bolestu i u pitanju. Redovan pregled je apsolutno potreban. Često puta zaboravimo na sami sebe zbog tempa života kojim živimo. Sledim se kada čujem da žene nisu bile po više od deceniju kod lekara – istakla je estradna umetnica Stanojka Mitrović Ćana koja je na vreme otkrila ovu tešku i opaku bolest od koje se izlečila

– Imala sam sjajan tim lekara koji se sa mnom borio sa bolešću. Loš lekar je onaj koji kaže pacijentu da mu jeostalo jako malo. Svaki čovek koji se susreće sa djagnozom je pod stresom. Jedno jutro sam ustala i kao da sam čula glas koj mi je rekao da odem kod lekara, podsvest mi je radila da uradim mamorafiju. Otišla sam privatno, tražili su mi predhodni nalaz, rekla sam da sam ga zaboravila, a doktorka je htala da uporedi nešto – rekla je Ćama o mastavila svoju priču o borbi.

– Uradili smo ultrazvuk i on nije pokazao ništa, tek na drugom se pokazalo da je bolest prisutna. Sledio je magnet i sve ostalo i otkrili smo da je kancer u jako ranoj fazi. Dokrotka Bogdanović mi je rakla da bi to trebalo što pre da se hirurški odstrani i ja sam sve nastupe otkazala i otišla na operaciju. Kaa sam pokušala da pitam lekarku da li bih mogla da intervenciju prolongiram zbog posla, ona je rekla da to nije pametno jer „oni se raduju, a ti se boriš za život“ – rekla je Stanojka Mitrović Ćana

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs