KRV I PRAVOSLAVLJE SU IH NAČINILI BRAĆOM: Srbi i Grci!

Jedna od kolevki evropske civilizacije, druga ko zna koji plod jednog od najstarijih starijih u porodici evropskih naroda, često su nalazile zajednički jezik, a u novijoj istoriji ni ratovanje na istoj strani im nije bilo nepoznanica.

Činjenično stanje jeste da su se dve države, pogotovo u novijoj istoriji našle teritorijalno razdvojene, ali i deljenje iste granice svojevremeno nije stvaralo direktan sukob izmedju dve države, a kamoli netrpeljivost izmedju dva naroda (oba naroda su imala kroz istoriju nekoliko država, otuda uz pojam države dolazi i narod).

Srbija i Grčka, dve dominantno pravoslavne zemlje, pored poveznica u prošlosti imaju i karakteristike koje se izgleda nikada ne mogu izbrisati, a karakterišu se kroz mentalitete dva naroda.

Uzmimo Krićane kao primer, mnogi su svedoci izrazito sličnog mentaliteta, kulture, načina života sa narodom iz Srbije.

Takva poređenja nisu krajnje naučno utemeljena, ali takođe nemaju svrhu zabave i neozbiljnosti. Leže u logičnim sledovima i zajedničkim okolnostima, koji su kreirale takve sličnosti dva naroda. Jasno je da je mnogo više toga što spaja, nego što razdvaja dve države.

Ako posmatramo srednji vek, naravno drevnu Vizantiju karakterišemo kao fazu i velelepnoj grčkoj istoriji, onda konci koji povezuju naše dve istorije su daleko u prošlosti, skoro nikada prekidani, ali svakako dopunjivani i menjani, u skladu sa promenama statusa država.

Komplikovani diplomatski i ratni odnosi u srednjem veku kreirali su svakakve faze, neke povoljnije, neke ne, ali tursko porobljavanje je zapečatilo viševekovnu epopeju, kako o ratnim odnosima, tako i o diplomatiji, verskim pitanjima, hijerarhiji, pravima na titulu careva i slično. Turska okupacija bila je zajednička sudbina, a veze su na žalost samim tim bile svedene na minimum.

Oslobadjanje od turske okupacije bio je naravno zajednički cilj Srba i Grka.

Grci su imali izraze poštovanja prema Srpskoj revoluciji, takođe, ka iako ne tako revolucionarnom, ali državotvornom segmentu, u znaku kneza Miloša Obrenovića, visoko poštovanoj ličnosti kod Grka, koji su ne samo uvažavali lik i delo srpskog kneza, već i njegovi saveti u vodjenju države i načinu nošenja sa turskom politikom nisu izostajali.

Balkanski ratovi (1912-1913), i to oba, Srbe i Grke svrstali su na jednu stranu.

Pobeda je načinila još veće zbližavanje dva naroda, jedina jabuka razdora je pretila da postane nedefinisana teritorija Makedonija, ali kranja podela, rešila je i to pitanje, bar privremeno, dok su zone interesa, u koje je ulazila i Bugarska interesna zona, sprečavale srdačnije odnose sa Grcima.

Srpska golgota tokom Prvog svetskog rata načinila je od Grka večne srpske prijatelje.

Tretman koji su sprski vojnici, narod i administracija imali na grčkim ostrvima i u samoj kopnenoj zobi zemlje, omogućio je oporavak srpskih vojnika, za neke i miran počinak na žalost, ali bez takvog odnosa domaćina diskutabilno bi bilo pitanje oslobadjanja Srbije. Grčka je trpela strane pritiske, tačnije instrukcije iz Berlina i Beča, kojima se tražilo onemogućavanje savezničkih vojnika, njihovo zarobljavanje i sično.

Atina nije odgovorila potvrdno na takve direktive.

Proboj Solunskog fronta možda nije došao uz direktnu pomoć grčke vojske, ali učinjeno kroz godinu do dve pre samog proboja za Srbe koji su privremeni dom našli kod svojih večitih prijatelja, je bio presudan da srpska vojska bude spremna za oslobadjanje domovine.

Tokom Drugog svetskog rata, a i kasnije, odnosi su ostali uglavnom nepromenjeni, naravno, sve do danas oni su kranje prijateljski, uz bezbroj sporazuma, odlikovanja, protesta podrške svojoj braći kako to mnogi nazivaju.

Grčka, iako deo NATO pakta, ponovila je istoriju, kao svojevremeno tokom Prvog svetskog rata. Već sada legendarna priča o kapetanu broda grčke ratne mornarice Marinosu Ricudisu, koji je odbio je je izvrši naredjenje 1999. godine, da svojim brodom uplovi u Jadran, u nizu operacija NATO pakta protiv Savezne Republike Jugoslavije, vrativši brod u luku, čime je razrešen dužnosti.

Mnoge poznate ličnost, političari i umetnici, svakako i narod, dizali su svoj glas protiv bombardovanja SRJ.

Današnjica pozaje drugačiju geopolitičku kartu, putevi dve zemlje su se razišli po mnogo segmenata, ali ono što je opstalo i što nije potpalo pod zub vremena i svetskih okolnosti, koje najčešće obesmišljavaju prijateljstva država i naroda jeste posebnost prijateljstva Srbije i Grčke, Srba i Grka.