SAD BILE OBEĆANA ZEMLJA ZA NACISTE: Šta se dešava sa slučajem Artuković toliko godina posle

Američko Ministarstvo pravosuđa čuvalo je daleko od očiju javnosti studiju iz 2006. godine, koja čvrsto dokazuje da je ta zemlja bila sigurno utočište za naciste i njihove saradnike, posle Drugog svetskog rata.

Obimna studija „Traganje za odgovornošću u posledicama holokausta“ bila je u tajnosti, dok nije došla u posed Njujork tajmsa pre nekoliko godina. Zbog pretnje tužbom, tada je objavljena jredigovana verzija, ali je američki list iapk u zahvaljući izvorima  došao do celovitog izveštaja.

U opširnom izveštaju na više od 600 stranica su mišljenja pravnika, istoričara i istražitelja Kancelarije za specijalne istrage, formirane 1979. godine, da bi se deportovali nacisti.

„Pranje“ biografija  

Izveštaj, međutim, donosi i dokaze da je nekim nacistima bio garantovan ulazak u Ameriku, iako su vladini zvaničnici znali njihovu prošlost.

Analitičari ocenjuju da tajnovitost izveštaja može da predstavlja politički izazov za predsednika Baraka Obamu, koji je obećao da će njegova administracija biti najotvorenija u istoriji.

Novinar Njujork tajmsa Erik Lihtbau tvrdi da administracija u Vašingtonu zna mnogo više o istoriji saradnje Amerike sa nacistima, posle Drugog svetskog rata, nego što se to ranije priznavalo.

Među nacistima koje su štitili američki obaveštajni zvaničnici je Oto fon Bolšving, pomoćnik Adolfa Ajhmana, koji je pomagao u čišćenju Nemačke od Jevreja, a kasnije radio za Ciju.

Tu je i Artur Rudolf, nacistički naučnik koji je doveden u Ameriku kao stručnjak za raketni program. Dobio je priznanje Nase kao otac rakete „Saturn“, koja je Amerikancima omogućila let na Mesec

Delovi koji su izbačeni iz izveštaja, a koje prenosi Njujork tajms, donose dokaze da je Švajcarska od nacista kupila zlato koje je oduzeto jevrejskim žrtvama holokausta.

Izbrisani su i neki mračni detalji, poput onog da je direktor Kancelarije za specijalne istrage u svojoj fioci držao skalp za koji se verovalo da pripada Jozefu Mengeleu.

Ejb Foksman iz organizacije „Liga protiv klevete“ ocenjuje da se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje krije uloga koju su neki u Americi imali zbog svog pogrešnog osećanja za nacionalni interes.

Međutim, objavljivanjem izveštaja pokrenute su nove sumnje. Rabin Marvin Hier iz Centra „Simon Vizental“ smatra da i dalje ostaju nagađanja, ukoliko nisu sve činjenice navedene.

Beskonačno odlagan zakon za Artukovića

Među onima koji su, ne sasvim slučajno boravili baš u SAD, nalazi se i zloglasni ministar NDH Andrija Artuković, koga su jugoslovenske vlasti tražile, kako bi mu sudile za ratne zločine.

Artukovićev slučaj u studiji naslovljen je „Beskonačno odlagan zakon“ i svedoči o tome da je proces njegovog izručenja najduže trajao.

U dokumentu se navodi da je Artuković imao zločinačku ulogu u progonu Srba, Jevreja, Roma, pravoslavnih hrišćana i komunista.

Citira se i njegov govor u Saboru, u kojem navodi da su Jevreji pripremali svetsku revoluciju, kako bi stekli svetsku moć i kontrolu nad svim dobrima. U tekstu se ističe da je Artuković bio nazivan balkanskim krvnikom, prenose hrvatski listovi.

Artuković dolazi u SAD tri godine posle završetka rata, 1948, na osnovu vize koja je omogućavala tromesečni boravak, i to pod lažnim imenom.

Iako mu je viza produžavana dva puta, rutinskom kontrolom otkriveno je da se u SAD nalazi osoba koju zbog zločina protiv čovečnosti traži tadašnja Jugoslavija i da je u Ameriku ušao pod lažnim imenom. Tada počinje pravna bitka duga 37 godina, sve do 1986. kad je izručen Jugoslaviji.

U međuvremenu, Artuković je na najrazličitije načine odlagao izručenje, između ostalog i pod izgovorom da je kao ministar u vladi proganjao komuniste i da će mu se oni osvetiti.

Na sudu se branio vrlo jednostavno – sporazum o ekstradiciji između SAD i Kraljevine Srbije, koji više nije na snazi, posle čega mu je odobren boravak.

Jugoslavija garantuje javno suđenje

Sve se menja 1977. godine, kad grupa američkih zastupnika dolazi u Jugoslaviju, koja obećava da će suđenje Artukoviću biti otvoreno za javnost.

No, pravi preokret, godinu dana kasnije, doneo je amandman kojim predviđa da se osobama može oduzeti pravo boravka, ako su, kao saveznici nacista, učestvovali u progonu ljudi.

Godine 1986, konačno stiže u Zagreb, gde mu se organizuje sućenje u kojem je javni tužitelj bio Ante Nobilo. Sud ga proglašava krivim i osuđuje na smrtnu kaznu, koja nije izvršena zbog njegovog zdravstvenog stanja. Artuković je preminuo dve godine kasnije, u 88. godini.

Ipak, u izveštaju američkog Ministarstva pravde navodi se da slučaj još nije završen, jer je Artukovićev sin, u Sjedinjenim Američkim Državama, pokrenuo tužbu u kojoj tvrdi da je presuda doneta na temelju lažnih dokumenata.