U drugom kvartalu ove godine u Srbiji je kupljeno 30.548 nekretnina, za njihovu kupovinu je potrošeno 1,7 milijardi evra, a najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti, 962,3 miliona evra, zauzimali su stanovi čije je učešće u ukupnoj prometovanoj vrednosti iznosilo 58 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o tržištu nepokretnosti za ovaj period.
U glavnom gradu je sklopljeno i najviše kupoprodajnih ugovora, 7.548. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam procenata svih prometovanih nepokretnosti u Srbiji plaćeno je iz kredita, što je pet procenata manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi, ukupno 16 odsto.
Iz Republičkog geodetskog zavoda ocenjuju da je u našoj zemlji, posle dvogodišnjeg veoma dinamičnog rasta, koji je usledio nakon izbijanja pandemije korona virusa, došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nekretnina. Dodaju da inflatorni pritisci u Srbiji i u Evropskoj uniji (EU) slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u Srbiji.
Navode i da istovremeno udeo delimično regulisanog tržišta, odnosno promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti, u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto od ukupnog prometa. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu 2023. je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova, naveli su iz Republičkog geodetskog zavoda.
