Akutna mijeloidna leukemija koja je uzela MIHAILOVIĆA: Izuzetno AGRESIVNA bolest najčešće pogađa muškarce

Fudbalski svet i celokupnu javnost, domaću i svetku, potresla je vest o smrti legendarnog fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića.

Još od 2019. godine MIhailović se lečio od akutne mijeloidne leukemije (AML). U jednom trenutku fudbalska legenda se dobro oporavljala, vratila se čak i poslovnim obavezama, ali zdravstveno stanje se naglo pogoršalo.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

AML je druga najčešća vrsta leukemije, čini oko 26 odsto ukupnog oboljenja. Prema nekim podacima, godišnje oboli 150 pacijenata u Srbiji,  a trenutno se procenjuje da će generalno oko 20 pacijenata na svakih 100 preživeti pet godina ili više nakon dijagnoze. Međutim, ovi podaci ne uzimaju u obzir napredak koji su istraživanja postigla u pogledu novih terapija, niti razlike u odgovorima pojedinačnih pacijenata, koji zavise od različitih faktora uključujući biološke karakteristike bolesti, podtipove i starost pacijenta.

Simptomi AML-a se javljaju rano i dijagnoza se obično postavlja ubrzo nakon njihovog pojavljivanja. Ovi simptomi su često nespecifični: umor, gubitak apetita, noćno znojenje i groznica. Kasnije se mogu javiti umor i bledilo u vezi sa anemijom, povećan rizik od infekcija zbog smanjenja normalnih belih krvnih zrnaca i česta krvarenja iz nosa.

PUT DO ZVEZDA: „Jednog dana bićete samo uspomena drugim ljudima, dajte sve od sebe da budete lepo sećanje“ Tako je govorio MIHA, a jasno je da je on u tome USPEO!

Među sistemskim simptomima su česti rašireni bolovi u mišićima i kostima, zglobovima, opšta slabost i gubitak težine. Osim toga, ako se bolest proširila na druge organe, konstatuje se povećanje slezine, jetre i limfnih čvorova, a ako je zahvaćen i nervni sistem, mogu se javiti glavobolja i drugi neurološki znaci.

Rizične grupe

Neki faktori ponašanja kao što je pušenje cigareta, povećavaju rizik od razvoja AML, dok faktori rizika životne sredine mogu uključivati izloženost određenim hemikalijama kao što su benzol i njegovi derivati, koji se koriste u industrijskim hemikalijama i rafinerijama.

Kao i kod drugih tipova tumora, identifikovani su i nepromenljivi faktori rizika za AML, odnosno na koje nije moguće intervenisati. Tu spadaju i neke genetske bolesti, kao i hromozomske abnormalnosti i određene bolesti krvi (hronični mijeloproliferativni poremećaji i mijelodisplastični sindrom).

Dijagnoza i lečenje

Prvi korak ka dijagnozi AML je konsultacija sa lekarom, koji će proceniti vašu porodičnu istoriju i simptome i obaviti pažljiv pregled kako bi proverio da li postoje znaci koji bi mogli da upućuju na bolest (uvećanje trbušnih organa, znaci krvarenja, modrice ili infekcije…

Ako se sumnja na bolest, sprovode se dalji testovi. Uzimanje krvi omogućava da se proceni broj i oblik ćelija: u stvari, leukemija izaziva anemiju, nizak broj trombocita i povećanje ili smanjenje belih krvnih zrnaca, a izgled ćelija posmatranih pod mikroskopom je koristan za otklanjanje svake poslednje sumnje i formulisanje preciznije dijagnoze. Kada se utvrdi prisustvo leukemije, obično se vrši dalje uzimanje uzoraka krvi i koštane srži koje, zahvaljujući molekularnim i citogenetskim testovima, omogućava precizniju karakterizaciju tipa leukemije.

Dalje, analiza površinskih i intracelularnih markera, korišćenjem protočne citometrije i monoklonskih antitela, omogućava da se sa sigurnošću utvrdi derivacija malignih ćelija iz mijeloidne loze (AML) u odnosu na limfoidni oblik (akutna limfoidna leukemija, ALL) . Rendgenski snimci, CT, PET, ultrazvuk i MR skeniranje obično se koriste za određivanje prisustva infekcija ili drugih znakova leukemije i mogu pomoći da se utvrdi koliko je bolest rasprostranjena.

Dr Marijana Virijević, hematolog sa Klinike za hematologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da kod akutne leukemije se ne određuju stadijumi bolesti, jer je od trenutka dijagnostikovanja rasprostranjena u čitavom organizmu.

Agencije za lekove u Americi i Evropi za poslednjih 5 godina odobrile su nove lekove za akutnu leukemiju. Ipak , ukupno petogodišnje preživljavanje pacijenta sa akutnom mijeloidnom leukemijom je nešto manje od 30 odsto.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74