BRANKO RUŽIĆ ZA HAPPY TV: Odluku o ostavci sam doneo i pre nego što sam ušao u ‘Ribnikar’

Bivši ministar prosvete po prvi put od nezapamćene tragedije u „OŠ Vladislav Ribnikar“ govorio je o ličnom činu i odgovornosti, koju je imao nakon tih događaja. On je gostujući u jutarnjem programu naše televizije „Dobro jutro, Srbijo“ rekao da je odluku doneo „pre nego što je ušao u školu“ – istog jutra kada se dogodilo masovno ubistvo.

• Narod kada kaže bilo ne ponovilo se jedna traumatična situacija tragedije koje su nenaslutive u istoriji sveta da jedno dete ispod 14 godina počini takav zločin, i tog jutra je bila neka prekretnica, neki alarm da svi počnemo na jedan drugi način da tretiramo te društvene fenomene naravno i fenomen nasilja. Mislim da se u prvih nekoliko dana nije bilo ni snalaženja, ali u svakom slučaju to jutro sam došao u školu Vladislav Ribnikar, prva je došla ministarka Danica Grujičić, vrlo brzo nakon toga je došao i Bratislav Gašić koji je bio na putu.

Ružić naglašava da je uviđaj i dalje  bio u toku i da nikome ne bi poželeo da vidi tu sliku koje su on i njegove kolege, ali i svi prisutni videli tog jutra. On kaže da većina normalnih ljudi u koji spadamo odreaguje ljudski emotivno, a sam Ružić je sa Veselinom Milićem zaplakao, te da je glupost da muškarci ne plaču u tim trenucima.

• Ta tri dana isplakao sam više suza nego za čitav životni vek, mnogo je teško ne samo to videti, nego mnogo je teško razgovarati sa roditeljima ubijene dece, telefonom upravo kako bih preneo i stav države. Sutradan kada su saznali tu užasnu istinu obavio sam razgovore izjavio saučešće i moram da naglasim, ja sam zahvalan roditeljima što su se javili na poziv ministra u vladi koji vodi resor u kome desila jedna takva tragedija, naravno izjavljivanje saučešća, naravno, želeo sam da prenesem i poruku da je država, da je grad Beograd spreman da učestvuje u organizaciji sahrane.

Ružić se zahvalio svima koji su pokazali empatiju, i izrazio je zahvalnost gradskoj upravi grada Beograda i njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Takođe, objasnio je i korake koji su usledili do njegove ostavke. Naveo je da smatra da bi bilo „neljudski“ da nekoliko dana nakon tog događaja ode u obilazak neke od 1.800 škola u Srbiji „i da se ponaša normalno“.

• Moju ostavku neki vole da glorifikuju, neki vole da joj umanjuju značaj. Odlučio sam pre nego što sam ušao u školu Vladislav Ribnikar, prosto to izvire iz čoveka i bilo bi neljudski da je već sutradan, uđem u neku od 1.800 škola i da se ponašam normalno. Ali sam odlučio pre nego što sam to video, pre nego što sam ušao u školu, jer sam smatrao kada sam čuo šta se dogodilo, smatrao sam da treba da se dogovorimo na koji način da napravimo izlaznu strategiju, da ne bi sad neki eki politički oponenti to zloupotrebili“, kazao je on.

Ružić kaže da je to rekao da je taj stav izneo i na tom sastanku, ali je po njegovom mišljenju bilo logično da se dogovori o tome, jer je situacija u kojoj se društvo našlo zahtevala ujedinjenost, a on naglašava i da i dalje ima isti stav o tom pitanju,  a samu ostavku podneo je trećag dana žalosti, a da je u međuvremenu kao čin elementarne kulture otišao u školu i upisao se u knjigu žalosti i upalio sveću za stradale.

Želeo je kako kaže da naglasi da je tog dana u školi bila prisutna i školska policajka, a da je stradali čuvar škole bio pripadnik profesionalnog obezbeđenja, a još dodaje da je ministrastvo na čijem je čelu bio godinu dana pre nemilih događaja donelo strategiju za sprečavanje nasilja u školama.

• Tokom prošle godine je bila pomama nasilja od septembra prošle godine i to je finalizirano onim događajem u Trsteniku u izradi te strategije su učestvovali i psiholozi i pedagozi i predstavnici pet ili šest ministarstava i bezbednosni stručnjaci, završena je i radi se o nekih pet ili šest zakona koji tretiraju to pitanje, taj predlog zakona je bio završen, odnosno javne rasprave su bile završene,ali postoje procedure i onda se desila ta tragedija.

Govoreći o napadima koji su kasnije usledli i optužbama od strane opozicije, Branko Ružić dodaje da ako se izađe na politički teren on  smatra da ovo nije tema na kojoj se dobijaju politički poeni.

• Ko je koliko dobio, ko je koliko izgubio, mi smo izgubili kao društvo kao država tu decu, a broj građana koji je na legitiman način želeo da izrazi nezadovoljstvo protest zbog osećaja nesigurnosti, ne određene političke poene, ali videli ste da protesti su izveli ljude na ulice. I nakon toga očigledno je neko želeo da kanališe tu energiju da to iskoriti nije to ni prvi ni poslednji da stekne, ali videli ste da protokom vremena taj tonus je opadao i jedino što je preostalo je formiranje liste koja se na žalost zove tako i oni žele da identifikuju.

On kaže da je  socijalista, i da vokabular i narativ kojim se služe političke grupacije nije njegov način izražavanja.

• Socijalista sam i mislim da imamo pravo da se razlikujemo, mislim da taj vokabular, početak ove kampanje koji odiše tim niskim udarcima jednim narativom koji možda služi nekom za homogenizaciju biračkog tela, ali ni nakoji način ne reprezentuuje politiku koju nudite na ovim izborima – naglašava Ružić i dodaje:

• Još uvek nisam čuo šta oni promišljaju o Kosovu i Metohiji i sutra o Evropskoj Uniji i o privrednom razvoju i o ekonomiji i direktnim stranim investicijama, ali ukoliko će to biti njihova kampanja ja mislim da tu nema mnogo smisla.

Ružić bi voleo da svi uzdignu iz ove situacije, pre svega opozicionari, ali naravno i mi, jer samo uzak krug ljudi shvata u kakvoj se mi kompleksnoj situaciji nalazimo. I Srbija i čitav svet jer se celokupna dešavanja prelivaju na sve nas.

• Maltene prikazuje se da mi vodimo dijalog o priznavanju takozvanog Kosova, do da se sve to uvede u neku normu da se to brzo uradi da se postigne kompromis. Pa šta mi iz tog kompromisa dobijamo, pita se Ružić.

Ružić smatra da državno rukovodstvo sasvim jasno demonstrira da Srbija neće pristati na ultimatume, i po njegovom mišljenjem de Fakto može doći uz poglavlje 35 kada Srbija bude članica Evropske Unije i on takođe želi da izbegne međusobne napade, a građanu su svesni situacije, a političari ponekad mogu da se zanesu kako Ružić objašnjava.