ŠAMAR ZA KURTIJA: Evo kako je Brisel ocenio položaj Prištine

Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi otišao je i korak dalje, tvrdeći da za status kandidata nije potrebno da Kosovo prizna i pet država članica EU.

Sagovornici Kosovo onlajn kažu da su minusi koje je EK „upisala“ vladi Aljbina Kurtija još jedan vid pritiska na Prištinu kako bi se konačno napravio pomak u dijalogu sa Beogradom, a Bisljimijev „optimizam“ vide isključivo kao poruke za domaću javnost.

Bisljimi, međutim, u uspehe kosovske vlade ubraja povećanje budžetskih prihoda i zaposlenosti, smanjenje nivoa javnog duga, poboljšanje u slobodnom kretanju roba, usluga i kapitala.

Predsednica Komisije za evropske integracije Rezarta Krasnići rekla je da je Kosovo poslednje u procesu integracije među deset zemalja koje pretenduju na ulazak u EU, ocenjujući da je veoma teško razumeti zašto Bosna i Hercegovina zaslužuje status zemlje kandidata, ali ne i Kosovo.

U Evropskoj komisiji su imali drugačije viđenje napretka Kosova, pa je tako konstatovan „ograničen napredak“ (što u jeziku EK predstavlja lošu ocenu) u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dok se ocenjuje da su odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom „značajno pogoršani“. Navedeno je da je sloboda medija posebno zabrinjavajuća na severu Kosova, gde većinski živi stanovništvo srpske nacionalnosti. Ukazuje se i da je dijalog sa Srbijom ostaje ključan za napredak na evropskom putu.

Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići kaže da se na 133 strane izveštaja Evropske komisije o Kosovu, reč korupcija pominje čak 99 puta i navodi da na Kosovu vlada „institucionalna korupcija, bogaćenje državnih službenika, građansko siromaštvo i nazadovanje države“.

KAKVA PROVOKACIJA KRVOLOČNIH TERORISTA: Slikali se ispod grba zločinačke OVK!

Istraživač sa Instituta za evropske studije Petar Milutinović kaže da poslednji izveštaj Evropske komisije o Kosovu, u kojem je ono ocenjeno najlošije u regionu, uz ogroman „minus zbog neispunjavanja obaveza iz dijaloga sa Beogradom, objektivno pokazuje stanje stvari i da bi to prištinske vlasti trebalo da uvaže ako žele napredak ka EU.

Milutinović za Kosovo onlajn ukazuje da je izveštaj jasan da Kosovo nije ostvarilo ono što je trebalo da uradi kada je reč o normalizaciji odnosa sa Beogradom.

„To bi značilo da je trebalo konačno da počne implementacija sporazuma iz Brisela i Ohrida iz ove godine. Vidimo da prištinske vlasti nisu zainteresovane za to već da, nažalost, više žele da deklarativno ispune formu, a da suština ne bude glavno pitanje“, navodi on.

Na pitanje da li to potvrđuje tezu da upravo zato kosovski premijer Aljbin Kurti izaziva brojne političke i bezbednosne krize na severu, kako bi prikrio neuspehe u ključnim oblastima reformi, Milutinović navodi da je „on jedan vešt političar koji želi da zadobije poverenje svojih birača jer izgleda da se bliži kraj njegovoj političkoj karijeri pa je zato vrlo zainteresovan da povlači vrlo radikalne poteze“.

„Oni nisu u dobrom duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. To je nešto što je takođe važan imperativ koji je čitav ovaj region geopolitički usmeren na pristupanje EU. Od prvoklasog značaja je da se formira Zajednica srpskih opština, na tome insistiraju i SAD, to je sada na terenu Aljbina Kurtija, njegovog samoopredeljenja, da konačno okupi Srpsku listu, da povrati Srbe u institucije, i zakonodavne i pravosudne, bezbednosne, da onda izađe u susret Beogradu u formiraznju ZSO, uz sprovođenje izbora u četiri opštine na severu“, ukazuje naš sagovornik.

Tvrdi da Bisljimi nije u pravu kada kaže da Kosovu za dobijanje statusa kandidata nije potrebno priznanje i pet država članica EU.

„Neophodno je da postoji saglasnost svih 27 članica EU kada je reč o proširenju. BiH je status kandidata dobila prošle godine na Evropskom savetu, koji okuplja šefove država i vlada. Za sada je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, koja će stupiti na snagu 1. januara, kao vid ‘šargarepe’ pre dobijanja statusa kandidata. Naravno, to zavisi od pet država članica EU koje nisu priznale Kosovo. Španija, Rumunija, Grčka, Kipar i Slovačka moraju u Evropskom savetu da izađu sa stavom da Kosovo dobije status kandidata. Dok se to ne desitrebalo bi da se zadovolje viznom liberalizacijom“, ističe naš sagovornik.

Navodi da izveštaj EK o Kosovu pokazuje neki ograničeni napredak u šest oblasti, koje su sada podeljene u klastere po novoj, odnosno revidiranoj metodologije proširenje na koju su pristale i prištinske vlasti.

„U svim tim domenima, i u domenu unutrašnjeg tržišta i spoljnih odnosa Kosovo neki ograničeni napredak, što je relativno loša, niska ocena. Kada pogledamo izveštaj EK o Srbiji tu je konstatovan ograničeni do izvesni napredak što je bolja ocena, bolji pokazatelj napretka“, navodi Milutinović za Kosovo onlajn.

Kada je reč o Kosovu, on ukazuje da u velikom broju oblasti i dalje postoji izvestan prostor za napredak, naročito u domenu reformisanja demokratskih institucija, borbe protiv krimanala, terorizma, reformi pravosuđa.

„To je uslov svih uslova čitavog procesa pristupanja i na osnovu kojeg se dalje meri napredak čitavog društva. Odnosno, državnosti kakva tamo postoji, ne možemo da kažemo da postoji država u pravom smislu te reči, ali neki oblik osporavane državnosti funkcioniše. Tamo postoji poseban politički sistem, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću defakto i to je nešto što omogućava dalje Kosovu da bazira svoj suverenitet koji postoji isto tako po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iz aprila 2016. Taj sporazum je potpuno drugačiji od našeg, on predviđa politički dijalog koji bi trebalo da se vodi izmežu država članica EU i Kosova, ali i preporuke za reforme“, kaže Milutinović.

Sociolog i politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri istakao je da su “ograničeni napredak” reči koje se najviše pominju u Izveštaju Evropske komisije o Kosovu, i da on predstavlja vrstu opomene za kosovsku vladu. Smatra da je dijalog sa Srbijom osnova za napredak Kosova ka EU.

„Izveštaji Evropske Komisije pokazuju dva elementa. Prvi, da su sasvim realistični, zasnovani na objektivnošću i veoma je teško opovrgnuti ih. Zatim, oni pokazuju indikatore za evropsku orijentaciju zemalja naseg regiona, uslove koje bi trebalo da ispune, standarde, kriterijume i korekcije, kako bi napredovali na njihovom evropskom putu.
Ovaj izveštaj je dobar i zato što reflektuje situaciju i to bi trebalo da bude dodatna motivacija i za vladu da radi još više. Fraza koja se najviše ponavlja je “ograničeni napredak” i to je realnost. I iako je Kurtijeva partija imala veliku prednost posle izbora, u kontekstu parlamentarne vecine, sastava vlade, i predsednistva, nije postugnut neki izvanredan napredak. Ali u mnogim oblastima se mogu uočiti određeni pomaci. Ovaj izveštaj je dobrodošla opomena za premijera Kurtija da radi još bolje i dinamičnije u narednom mandatu“, naveo je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Kako je naveo, bez postizanja sporazuma sa Srbijom neće biti ni suštinskog napretka, pa je zbog toga od velikog značaja da međunarodna zajednica motiviše strane vrlo dobro poznatom metodom – „štapom i šargarepom“.

„Efikasni dijalog između Kosova i Srbije je osnova evropskog napretka i glavni uslov i preduslov da se ide napred zato što bez postizanja sporazuma između Srbije i Kosova neće biti kvalitativnog napretka ni u regionu, jer su i Kosovo i Srbija politički i emocionalno povezane sa susednim zemljama: Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom. Efekat sporazuma između Kosova i Srbije bi bio veoma uticajan u geopolitickom smislu, i zato je značajno insistiranje međunarodne zajednice – “štap i šargarepa”, da na taj način motiviše vlade i u Prištini i u Beogradu da se angažuju što konkretnije. Svako usporavanje napretka na putu biće veoma štetno za Kosovo, Srbiju, kao i za ceo region“, dodao je Muhadžiri.

Na pitanje da li kosovski političari sa razlogom pokazuju nezadovoljstvo zbog toga što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svetlo da otpočne pregovore za članstvo u EU, dok Kosovo još uvek nije ni započelo pregovore za dobijanje statusa kandidata, Muhadžiri kaže da je situacija između Kosova i BIH sasvim drugačija.

„Kosovo i Bosna i Hercegovina ne mogu da se uporede. Bosna i Hercegovina je napredovala na evropskom putu, Kosovo ima problem sa pet zemalja iz EU koje ga još nisu priznale. Bosna i Hercegovina je član Ujedinjenih Nacija, a Kosovo nije, i tako dalje. Zato smatram da nije realno da će Kosovo tom komparativnom dinamikom napredovati, nego je potrebno da maksimalno bude angažovano u dijalogu. Dobit iz dijaloga treba da se ostvari na takav način da, nakon njegovog završetka, i Srbija i Kosovo imaju evropsku integracijsku agendu kao njihovu osnovnu orijentaciju, jer bez toga neće biti ni uspostvaljena politička normalizacija našeg regiona“, naveo je Muhadžiri.

Naš sagovornik smatra da nije realno očekivati da Kosovo može da dobije status kandidata u EU sve dok pet zemalja članica Unije ne priznaju Kosovsku nezavisnost, kao i da je svaki napredak ka EU povezan sa procesom dijaloga.

„Mislim da izjava zamenika premijera Besnika Bislimija nije realna, zato što znamo koliko sporo idu stvari u procesu evropskih integracija. Ideja je da Kosovo mora ispuniti i mnoge druge zadatke, da efikasno završi dialog, jer bez završetka dijaloga nema daljih konkretnih diskusija po ovom pitanju. Dijalog je alfa i omega svakog napretka. Političari mogu davati pompezne i pretenciozne izjave u vezi sa evropskom budućnošću, ali u realnosti sve je povezano sa dijalogom. Nista veliko na evropskom putu Kosova, ali isto tako i Srbije, nece biti moguce bez ovog procesa. Što pre se završi dijalog kao jako važna istorijska etapa, utoliko će evropska buducnost dveju zemalja biti realnija“, zaključio je Muhadžiri.

Analitičar Dragoslav Rašeta iz „Novog trećeg puta“  ukazuje da je izjava Bisljimija da Kosovu za dobijanje statusa kandidata za EU nije potrebno priznanje pet država članica poruka za domaću upotrebu, i ukazuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova očekivan.

Dodaje da kosovska vlada na čelu sa premijerom Kurtijem i izaziva svojim potezima brojne krize, i političke i bezbednosne, kako bi prikrio neuspehe na brojnim drugim, reformskim poljima.

„Kad pogledate šta priča opozicija i sam izveštaj Evropske komisije o Kosovu postoji određeno mrtvilo kada je reč o progresu i ostvarivanju potrebnih evropskih standarda, pre svega u sudstvu, takođe je potrebna i reforma ustava. Ali i ekonomski vidimo da vlada Aljbina Kurtija u prethodnih nekoliko godina beleži skroman ekonomski rast, što dovodi do toga da opozicija na Kosovu trenutno jača. Obe strane se koriste eskalatornim metodama kako bi skrenule pažnju sa nekih unutrašnjih problema. To je neki modus operandi i Prištine i Beograda“, ističe Rašeta za Kosovo onlajn.

Ukazuje da su Banjska i taj 24. septembar podsetili Evropu da lako može doći do izbijanja nekog oružanog sukoba, bez obzira da li se na kraju ustanovi da je „država Srbija imala kontrolu nad tim, ili još gore, da nije imala“.

„Sada kada imamo rat u Ukrajini i vidimo šta se dešava na Bliskom istoku da veoma brzo Balkan može brzo da se zapali i zato je veliki akcenat stavljen na to da se pre svega fokus stavi na dogovor koji je postignut u Ohridu, a da će ssame evropske integracije i Kosova i Srbije biti usko povezan sa napretkom koji budu ostvarili u procesu normalizacije odnosa“, kaže Rašeta.

Napominje da je „Kosovu je sada cilj da ostvare viznu liberalizaciju koja je bila očekivana da stupi na snagu od Nove godine“.

„Ali, posle dešavanja u Banjskoj, ali i pre toga imali smo, podsetiću, probleme sa tablicama, postoji otpor određenih država EU, čak i onih koje priznaju nezavisnost Kosova, poput Holandije i Francuske, da se to odigra u tako brzom roku“, navodi Rašeta.

On izveštaj Evropske komisije o Kosovu, u kojem nema preporuke da ono dobije status kandidata, za razliku, recimo, od BiH, za koju je predloženo da počne pregovore o pristupanju, Rašeta kaže da je veliki akcenat u dokumentu stavljen na usklađenost spoljne politike sa Briselom, što je donekle donelo pozitivnu ocenu, ali sa druge strane navedene su brojne kritike.

„Kaže se da je malo urađeno u reformi izbornih zakona, u pravosuđu. To su glavne zamerke i za BiH i za Kosovo, ali kad pogledamo 31 poglavlje, BiH je i dalje dosta ispred Kosova. I samo ostvarivanje statusa kandidata je više simbolično kad pogledamo u geopolitičkim okolnostima u kojima se nalazi Evropa, to ubrzavanje širenja, gledanje da se sačuva i Ukrajina i Moldavija. Dug je put od dobijanja statuta kandidata do početka pregovora, a kamoli da se u tim pregovorima ostvari napredak“, napominje Rašeta.

Podseća da je BiH pre gotovo deset godina podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata, a dobila ga je tek prošle godine.

„Pred Kosovom je dug put. Pre svega je nemoguće jer sama procedura nalaže da se na preporuku Evropske komisije sa tim složi jednoglasno i Evropski savet, dakle sve države. Teško je videti u današnjim okolnostima da se države poput Španije i Kipra sa tim slože, pa čak i neke države koje priznaju Kosovo. Srbija može lobirati i kod Mađarske ili nekih drugih, jer postoje i neki faktori. Evropa mora i unutar svojih koloseka da zbije redove i da izvrši određenu reformu, pre svega kada je reč o pitanju veta, kako bi uopšte došlo do proširenja. Tako da mislim da Kosovo i izjave poput ove koju je dao Bisljimi služe da podignu tenzije da bi primorale Evropu da ne odustane od vizne liberalizacije. BiH je dosta ispred Kosova, a glavni kandidati i najbliže ispunjenju standarda koje zahteva EU su Crna Gora i odmah iza nje Srbija“, zaključuje Rašeta.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da Evropska unija preko francusko-nemačkog plana pokušava da obezbedi da Srbija defakto prizna Kosovo, a iz toga bi prema, kako kaže, njihovoj računici usledilo i da ga priznaju zemlje koje to nisu učinile do sada, što bi otvorilo put Kosovu za pregovore o pristupanju EU. Ocenjuje da je poslednji izveštaj Evropske komisije o Kosovu poruka da su zbog politike koju vodi Priština istrošili kredite.

„Kada je reč o izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavljuje za sve aktere u regionu koji teže pristupanju, oni nisu uvek merodavan dokument“, kaže Gogić za Kosovo onlajn, i dodaje da ne pokazuju uvek politiku EU.

Kako ističe, najčešće su ti izveštaji dosta pozitivniji i optimističniji nego što pojedine države članice EU gledaju na stanje u tom regionu na koji se izveštaj odnosi. Objašnjava da Evropska komisija izveštajem uglavnom pokušava da ohrabri kandidate na njihovom putu ka EU.

„Tako da je indikativno što je izveštaj EK koji po prirodi gotovo uvek bude optimističan i pozitivan, po pitanju Kosova dosta kritičan. To pokazuje da širom EU i njenih tela postoji nezadovoljstvo politikom Kosova. Smatram da taj izveštaj pre svega odražava stav koji je u EU nastao u vezi sa Kosovom tokom maja i juna, kada su se dešavali napadi u Zvečanu za koje je zapravo EU okrivila Kosovsku policiju, kao što je kritikovala i postupak premijera Kosova da pošalje specijalnu policiju na sever. Ti izveštaji nastaju mnogo ranije nego što se predstave javnosti i odražavaju stanje koje je nastalo mnogo pre nego što su prezentovani. Zato mislim da se on odnosi na taj period, jer se tada ‘prelila čaša’. I SAD i EU bilo je previše poteza vlasti u Prištini. To je poruka upozorenja za Kosovo da nema više kredita, da niko u EU više nije spreman da im gleda kroz prste“, navodi Gogić.