ZAPAD STRAJUHE OD POTENCIJALNE EVROPSKE SILE: Putinovi potezi izazivaju sumnju SAD! Da li Putin pravi novi SSSR?!

Ruski i beloruski predsednik su prilično pogoršali odnose u poslednje vreme a iza toga se možda kriju velike ambicije lidera Kremlja prema susednoj zemlji.

Rusija i Belorusija su od 1997. godine teoretski postale "unija" država i sprovode i zajedničke vojne vežbe, ali čini se da to sada nije dovoljno Rusiji. Štaviše, ratovi u Gruziji i Ukrajini i aneksija Krima izazvali su ozbiljna pitanja o ruskom „bratstvu“ i njegovim budućim namerama.

Ambicije Vladimira Putina sve više rastu, navodi "Vašington post".

Pošto je njegova ekonomija i dalje slaba, a njegova popularnost varljiva, Putinu su potrebni spektakularni uspesi u spoljnoj politici. Slava koja je usledila nakon njegove okupacije Krima je izbledela, njegova intervencija u Siriji je komplikovana, i bila bi mu potrebna mnogo veća vojna akcija ako želi da zauzme još veći deo Ukrajine. Iako će možda na kraju odlučiti da uloži taj napor, u međuvremenu je moguće da će Rusija "progutati" Belorusiju.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je nastojao da zaštiti svoju nezavisnost i projektuje drugačiju sliku povremeno prkoseći zahtevima Rusije, sprovodeći donekle nezavisnu spoljnu politiku, pa je čak pokušao i da se dodvori Zapadu oslobađajući pojedine političke protivnike iz zatvora.

Proteklog meseca Lukašenko i Putin su se sreli najmanje dva puta. Ruski ministar finansija je najavio "dalju integraciju" dve države.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nije baš poznat po mekoj diplomatiji – ali njegovi najnoviji komentari o stanju odnosa sa Rusijom su ipak bili iznenađujući.

– Mogu da čitam između redova i razumem napomene. Trebalo bi samo da kažete to na glas: uništite zemlju i postanite deo Rusije – rekao je on na sastanku sa ruskim novinarima u decembru.

Žalba predsednika Lukašenka usredsređena je na povećanje cena energenata, koje Rusija planira da uvede ove godine. Taj manevar, koji prebacuje porez sa izvoza na izvor, verovatno će koštati belorusku ekonomiju milijarde dolara koje ne može da izgubi. Promene nisu bile samo namerne, smatra Lukašenko, već su i osmišljene da potkopaju suverenitet njegove zemlje i da je dalje gurnu u zagrljaj Moskve.

Kako piše "Vašington post", priča se da Rusija planira i da preuzme vlast nad nekim operacijama beloruske vlade, kao što su carina, vize, poreska politika. To bi bio "umereni" model preuzimanja vlasti. Ekstremnija verzija bi podrazumevala proglašenje novog političkog entiteta kojim bi vladao jedan predsednik, verovatno onaj čije ime počinje sa "V", navodi list.

Lukašenko je već javno odbacio ruski pritisak kao "ucenu", a jedan beloruski disident je izjavio za "Vašington post" da nezavisni ekonomisti veruju da bi Belorusija mogla da se odupre Moskvi, čak i ako Rusija koristi gasovode kao oblik pritiska. Međutim, ta osoba se takođe složila da se ne može isključiti buduća rusko-beloruska država: Lukašenko je ostao na vlasti sve ove decenije jer je dobro shvatao "u kom pravcu vetar duva". Ako mu Rusija ponudi ponudu koju ne može odbiti, neće se opirati.

Kako piše "Vašington post", Zapad bi trebalo da obrati mnogo više pažnje na ruske planove sa Belorusijom. Zapad ima mnogo manje uticaja na Minsk sada nego ranije, a na čelu SAD sedi čovek koga Evropa gotovo uopšte ne zanima.

– Ali naša apatija ima cenu. Ne samo da su Belorusi možda na rubu gubitka nezavisnosti, već bi Moskva mogla da bude na pragu da postane, opet, punopravna imperija, upijajući i vladajući nad većim brojem zemaljaa. Putin je opisao kolaps Sovjetskog Saveza kao najveću političku katastrofu 20. veka; razumljivo je da će u 21. veku on pokušati da ga ponovo spoji – zaključuje "Vašington post".

Izvor: Blic
Foto: PrintScreen putin.kremlin.ru